Autor: dr Jelena Todorović Lazić
Hrvatska ima bogatu prirodnu baštinu, sa obiljem slatkih i priobalnih voda, parkova prirode, morskih i kopnenih ekosistema. NJen ekonomski razvoj, posebno turistički sektor, uveliko zavisi od tih resursa. Efikasno upravljanje prirodnim resursima, povećana ulaganja u zaštitu životne sredine i osiguravanje usklađenosti sa zakonodavstvom EU za zaštitu životne sredine od ključnog su značaja za održivost razvoja Hrvatske u nadolazećim godinama.
U prethodnim Izveštajima o stanju u oblasti zaštite životne sredine, za Hrvatsku su utvrđeni sledeći glavni izazovi u pogledu sprovođenja politike i prava EU u oblasti zaštite životne sredine:
– poboljšanje upravljanja otpadom, posebno odvojeno prikupljanje otpada, pružanje finansijske podrške opštinama u poboljšanju efikasnosti recikliranja i smanjenju odlaganja otpada na deponije,
– jačanje sektora kako bi se ubrzalo uvođenje načela kružne ekonomije u sve ekonomske sektore,
– završetak određivanja područja mreže Natura 2000 (posebno područje očuvanja), uspostavljanje mehanizama za saradnju u upravljanju mrežom Natura 2000 sa drugim sektorima i osiguravanje odgovarajućeg finansiranja,
– realizacija projekata u vodnom sektoru, posebno onih povezanih sa zaštitom od poplava, i postizanje usklađenosti sa zahtevima Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, naročito onim utvrđenim u članu 5 u pogledu strožeg pročišćavanja, posebno u velikim gradovima,
– ubrzanje smanjenja emisija i koncentracija čestica (PM2,5 i PM10), emisija azotnih oksida (NOx), koncentracija azot-dioksida (NO2) i emisija amonijaka (NH3).
Napredak u odvojenom prikupljanju i recikliranju otpada prilično je spor. Uprkos stalnom poboljšanju, stopa recikliranja u Hrvatskoj od 30,2% i dalje je znatno ispod proseka EU za 2019. (47,7%), te je znatno niža od cilja EU za 2020. (50%). Većina komunalnog otpada i dalje se odlaže na deponije, često bez prethodne obrade. Komisija je 2021. pokrenula postupak zbog povrede (infringement procedure) usled odlaganja otpada na deponije bez prethodne obrade u pet hrvatskih županija (na temelju sudske prakse iz predmeta Malagrotta), iako većina županija u državi nema infrastrukturu za upravljanje otpadom. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se osiguralo da se otpadom u Hrvatskoj upravlja u skladu sa zakonodavstvom EU o otpadu. Nakon silaznog trenda poslednjih godina, količina komunalnog otpada u Hrvatskoj počela je da se povećava. Godine 2020. iznosila je 418 kg po stanovniku godišnje, što je i dalje ispod proseka EU (505 kg po stanovniku godišnje). Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), na deponije je 2010. odloženo 95% komunalnog otpada, dok je 2019. odloženo 59%. Količina biorazgradivog komunalnog otpada koji je završio na deponijama 2015. iznosila je 110% količine koja je završila na deponijama 1997, koja se uzima kao referentna godina. Stoga je očigledno da cilj iz Ugovora o pristupanju EU za 2013. – odlaganje najviše 75% ukupne količine biorazgradivog komunalnog otpada na deponije – ni izdaleka nije postignut.
U skladu s tim Ugovorom otpad se od 31. decembra 2018. više ne sme odlagati na deponije koja ne ispunjavaju zahteve iz Direktive o deponijama. Informacije dostupne Komisiji upućuju na to da u Hrvatskoj radi znatan broj nezakonitih deponija koje ne zadovoljavaju standarde, što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu. U studijama i istragama koje je pokrenula Evropska komisija utvrđeno je da se komunalni otpad odlaže bez ikakve obrade na svim posećenim lokacijama (Diklo, Karepovac, Mraclinska Dubrava, Sv. Juraj i Totovec). Tim lokacijama, kao i županijama u kojima se nalaze, a i ostalim županijama u Hrvatskoj, nedostaju i infrastrukturni kapaciteti. Komisija je stoga u novembru 2021. pokrenula postupak zbog povrede protiv Hrvatske. Uprkos nastojanjima da se nezakonite deponije zatvore i saniraju, i dalje ima prostora za poboljšanje. Sud Evropske unije doneo je 2. juna 2019. presudu u predmetu C-250/18 i osudio Hrvatsku zbog kršenja člana 5 stav 1, člana 13 i člana 15 stav 1. Okvirne direktive o otpadu (2008/98/EZ). Predmet se odnosi na nezakonitu deponiju u Biljanima Donjim, gde je od 2010. godine na tlu, na manje od 50 metara od kuća, odloženo oko 140.000 tona proizvodnih ostataka nastalih preradom feromangana i silikomangana. Budući da Hrvatska još nije izvršila presudu, u avgustu 2021. upućeno je pismo opomene u skladu s članom 260 UFEU.
Osim toga, Komisija je u januaru 2022. pokrenula postupak zbog povrede protiv Hrvatske zbog neizveštavanja o merama za prenošenje Direktive (EU) 2019/904 o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu. Tokom protekle decenije, Hrvatska je ostvarila spor, ali stabilan napredak u povećanju stope recikliranja i zaustavljanju slanja komunalnog otpada na deponije. Međutim, nakon skromnog rasta od 2017, stopa recikliranja komunalnog otpada 2020. iznosila je 34,3%. To je znatno ispod proseka EU za 2020. (47,8%) i znatno niže od cilja za celu EU za 2020. (50%). Prioritetne mere u ovoj oblasti obuhvataju:
– Poboljšavanje i proširivanje odvojenog prikupljanja otpada, uključujući biootpad. Utvrđivanje minimalnih standarda za odvojeno prikupljanje (npr.učestalost prikupljanja, vrste kontejnera) u opštinama kako bi se osigurala visoka stopa prikupljanja otpada koji se može reciklirati.
– Poboljšanje funkcionisanja sistema proširene odgovornosti proizvođača, u skladu s odgovarajućim opštim minimalnim zahtevima.
– Uvođenje i postupno povećavanje naknade za odlaganje otpada na deponije kako bi se postupno ukinulo odlaganje otpada koji se može reciklirati na deponije.
– Primena nacionalnog plana za upravljanje otpadom koji je u skladu s revidiranom Okvirnom direktivom o otpadu.
Ne postoji sveobuhvatna strategija kružne ekonomije, ali Hrvatska je u svoj nacionalni plan za oporavak i otpornost uključila reforme povezane sa kružnom ekonomijom, uključujući novi pravni okvir i reformu turističkog sektora. Stopa kružne (sekundarne) upotrebe materijala u Hrvatskoj bila je 4,8% u 2014. i 5,1% u 2020, dok je prosek EU bio 12,8%. Budući da ova stopa u Hrvatskoj raste sporije nego na nivou EU, povećala se razlika između Hrvatske i proseka EU. Prioritetne mere u ovoj oblasti obuhvataju:
– Jačanje okvira politike kako bi se ubrzao prelazak na kružnu ekonomiju u svim sektorima, uključujući prioritetne sektore kao što su sektori plastike, tekstila i građevinarstva.
– Donošenje mera za povećanje stope kružne upotrebe materijala.
Napredak u određivanju posebnih područja očuvanja (SAC) bio je spor jer 99% područja od značaja za Zajednicu (SCI) (740 od 745) još nije određeno kao posebno područje očuvanja. U toku je opsežan rad, ali potrebni su dodatni napori kako bi se uvele konkretne mere očuvanja, posebno u morskom ekosistemu. Kad je reč o stanju očuvanosti, posebno vrsta, očigledni su veliki nedostaci u načinu praćenja. Glavni pritisci na prirodu izazvani ljudskim delovanjem proizlaze iz poljoprivrede, šumarstva, urbanog razvoja, promena u vodnom režimu, klimatskih promena, te je potreban mehanizam za ograničavanje ovih uticaja na prirodu.
Do 2021. mrežom Natura 2000 bilo je obuhvaćeno 36,7% kopnene površine Hrvatske (prosek EU: 18,5%), posebnim zaštićenim područjima klasifikovanih u skladu s Direktivom o pticama bilo je obuhvaćeno 30,2 % (prosek EU 12,8%), a područjima od značaja za Zajednicu u skladu s Direktivom o staništima 28,4% (prosek EU 14,2%) državnog područja. Iako se kopnena mreža uglavnom može smatrati dovršenom, još uvek postoje nedostaci u morskoj mreži.
Komisija je u maju 2020. pokrenula postupak zbog povrede protiv Hrvatske zbog sistemskog nesprovođenja odgovarajuće procene uticaja promena projekata vetroelektrana na područjima mreže Natura 2000, što je u suprotnosti sa članom 6 stavom 3 i članom 7 Direktive 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa i divlje faune i flore.
Kad je reč o upravljanju vodama, rizik od poplava raste zbog klimatskih promena. Potrebno je pojačati napore u području zaštite od poplava, uzimajući u obzir alternativne mogućnosti i odgovarajuće mere ublažavanja. Usklađenost sa Direktivom o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda znatno je niža od proseka EU: 93% komunalnih otpadnih voda se ne prikuplja, niti se prečišćava. Stoga je potrebno uložiti veće napore kako bi se postigla usklađenost. Primena Direktive o nitratima blago se poboljšala. Prema izveštajima o drugim planovima upravljanja rečnim slivovima i podacima objavljenim 2020, u Hrvatskoj 42,1% svih površinskih voda ima dobro ekološko stanje, a 91,8% dobro hemijsko stanje, dok 9,1% podzemnih voda nije postiglo dobro hemijsko stanje, a 3% ima loše kvantitativno stanje. Hrvatska je razvila sistem izveštavanja koji se temelji na najboljim praksama (projekat EstuarIS) radi razmene znanja o upravljanju podacima o životnoj sredini i izveštavanju u području voda. To se može istaknuti kao dobra praksa. Sistem se može upotrebljavati za upravljanje skladištenjem podataka, primanje, skladištenje i obradu podataka, pregledavanje informacija, pripremu, izradu i distribuciju izveštaja.
Hrvatska se suočava s poteškoćama u ispunjavanju obaveza iz Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Ukupna stopa usklađenosti Hrvatske 2018. bila je 7%, što je znatno niže od proseka EU, koji je bio 76%.
Na temelju Ugovora o pristupanju Hrvatska bi do kraja 2023. trebala dostići potpunu usklađenost sa zahtevima Direktive. Međutim, već je jasno da će Hrvatska morati uložiti još više truda ako želi poštovati rokove iz Ugovora o pristupanju. Pored toga, treba pomenuti i to da Hrvatska nije usvojila treću generaciju Planova upravljanja rečnim slivovima (River Basin Management Plans – RBMP) (Flood Risk Management Plans – FRMP i drugu generaciju Planova upravljanja rizicima od poplava (Flood Risk Management Plans – FRMP).
Napredak u pogledu kvaliteta vazduha je ograničen. Prekoračenja graničnih vrednosti EU utvrđenih Direktivom o kvalitetu vazduha zabeležena su za čestice (PM10) i čestice (PM2,5) te je Komisija pokrenula postupak zbog povrede. Potrebno je preduzeti dodatne korake kako bi se rešili ti slučajevi neusklađenosti. Kvalitet vazduha je u Hrvatskoj zabrinjavajući. Najnovije dostupne godišnje procene (za 2019.) Evropske agencije za zaštitu životne sredine upućuju na oko 4.200 slučajeva preuranjene smrti (ili 43.400 izgubljenih godina života) koje se mogu pripisati koncentracijama sitnih lebdećih čestica, 240 slučajeva koncentraciji ozona i 170 slučajeva koncentracijama azot-dioksida. Prekoračenja graničnih vrednosti za EU utvrđenih Direktivom o kvalitetu vazduha za 2020. zabeležena su u dve aglomeracije za čestice (PM10), odnosno u jednoj zoni za sitne lebdeće čestice (PM2,5). Evropska komisija u svim relevantnim državama članicama, uključujući Hrvatsku, putem postupaka zbog povrede (uglavnom zbog prekoračenja graničnih vrednosti PM10 i NO2) prati stalna kršenja zahteva u pogledu kvaliteta vazduha, koja imaju ozbiljne negativne učinke na zdravlje i životnu sredinu. Cilj je uspostaviti odgovarajuće mere kako bi se osigurala usklađenost za sve zone kvaliteta vazduha.
U toku je postupak zbog povrede koji se odnosi na dnevna prekoračenja graničnih vrednosti PM10 i PM2,5 za tri zone kvaliteta vazduha u Hrvatskoj. Stalno praćenje PM10 u Hrvatskoj pokazuje trajno prekoračenje graničnih vrednosti za PM10: u dvema aglomeracijama (Zagreb i Osijek) i jednoj zoni (Industrijska zona) granične vrednosti bile su prekoračene više od 35 dana (a u nekim godinama čak 100 dana) godišnje – od 2013. do barem 2018. godine.
Hrvatska ima integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) za period 2021–2030. Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Hrvatskoj znatno su se smanjile do 2020. u odnosu na 1990, iako manje nego u EU posmatrano u celini. Od 1990. do 2020. emisije gasova sa efektom staklene bašte u Hrvatskoj smanjile su se za 25%. Međutim, hrvatska ekonomija i dalje beleži velike količine gasova sa efektom staklene bašte.
Sredstva EU i dalje su važna potpora za uklanjanje nedostataka u primeni mera u oblasti zaštite životne sredine. Hrvatska bi trebalo da primi više od 6.393 miliona evra bespovratnih sredstava na temelju svog plana za oporavak i otpornost (2021–2026) i 8.707 miliona evra u okviru kohezione politike (2021–2027). Hrvatski nacionalni plan za oporavak i otpornost odgovor je na hitnu potrebu za podsticanjem snažnog oporavka i pripremanje Hrvatske za budućnost. Za klimatske ciljeve će biti namenjeno 40,3% potrošnje u okviru plana za oporavak i otpornost, dok će 76 reformi i 146 ulaganja sadržanih u planu za oporavak i otpornost pomoći Hrvatskoj da postane održivija i otpornija i da se bolje pripremi za izazove i prilike koje donose zelena i digitalna tranzicija.
Ukupno finansiranje u oblasti zaštite životne sredine u Hrvatskoj u periodu 2014–2020. iznosilo je oko 1,32% BDP-a (oko 4,5 milijardi evra), a dodeljena su sredstva podjednako dolazila iz sredstava EU i nacionalnih izvora. Procenjuje se da će potrebe za ulaganjima za period 2021–2027. iznositi najmanje 1,79% BDP-a, što upućuje na manjak u finansiranju od 0,48% BDP-a.
Ostavi komentar