Autor: dr Jelena Todorović Lazić
Završnom deklaracijom Samita EU – Zapadni Balkan održanog u Sofiji u maju 2018. još jednom je potvrđena „nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.” Naknadno Saopštenje Komisije o politici proširenja EU pokušalo je da iskoristi pozitivan politički momentum koji je stvorio Samit u Sofiji. Što se tiče Crne Gore i Srbije (države koje su najviše odmakle u pristupnim pregovorima), Evropska komisija je ostavila otvorenim njihovo „članstvo u perspektivi za 2025. godinu”, ali ih je istovremeno pozvala da „značajno pojačaju napore” u reformi ključnih oblasti vladavine prava i osnovnih prava. Pored toga, Evropska komisija je pohvalila Albaniju i Severnu Makedoniju jer su „prigrlile priliku i ostvarile reforme”. Konkretno, Severna Makedonija je pohvaljena i zbog toga što je „napravila velike korake ka svom strateškom cilju integracije u EU i NATO” (Ona je postala članica NATO-a 2020. godine).
Albanija je pohvaljena zbog „dobrog napretka” posebno u sprovođenju reforme pravosuđa i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. U svetlu postignutog napretka, Komisija je stoga preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ipak, gotovo nagoveštavajući buduće probleme, Komisija je naglasila hitnu potrebu za konkretnom i brzom akcijom Unije kako bi se iskoristio dugoročni pozitivan zamah širom regiona otvaranjem pristupnih pregovora i, pre svega, umanjio rizik da EU naruši sopstveni kredibilitet u regionu i „pomogne svojim geopolitičkim konkurentima da se ukorene na pragu Evrope”, u slučaju da se ove dve zemlje ne nagrade za ostvareni napredak. Komisija je jasnim rečima istakla političku raskrsnicu do koje su države članice i institucije EU dospele u procesu proširenja i upozorila na dramatične posledice eventualnog pogrešnog izbora.
Zabrinutost Evropske komisije pokazala se opravdanom nekoliko nedelja kasnije usvajanjem njenog Saopštenja o politici proširenja EU. Na sastanku održanom u junu 2019. godine, Savet nije podržao preporuku Komisije o otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i odlučio je da se vrati na to pitanje najkasnije do oktobra 2019.
Nažalost, i na sastanku u oktobru 2019. Evropski savet je odlučio da se pitanje proširenja odloži do narednog Samita EU – Zapadni Balkan u maju 2020. Međutim, što je još važnije, sastanak je istakao duboke podele među državama članicama EU oko otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Francuska je stavila veto na otvaranje pregovara sa obe države (Danska i Holandija su bile protiv otvaranja samo sa Albanijom jer još uvek nisu u potpunosti postigle tražena merila, bez obzira na različite ocene Komisije).
Zastoj u Savetu EU izazvao je mnoge kritike. Prema pisanju evropske štampe, Konrad Šimanski, poljski ministar za evropske poslove, primetio je da „druge zemlje – Rusija i Kina samo čekaju da se EU povuče iz ovog regiona”. Sa druge strane, Majkl Rot, nemački ministar za evropske poslove, pozvao je EU da održi svoja obećanja, i istovremeno upozorio da se „mnogo može izgubiti stvaranjem strateškog vakuuma” u regionu. Konačno, tadašnji komesar za proširenje EU Johanes Han izvinio se građanima Severne Makedonije i Albanije što EU nije ispunila svoja obećanja zbog „određenog trenda da oni koji su već u EU pomalo nerado puštaju druge da uđu unutra”.
Nekoliko nedelja kasnije Francuska je potvrdila svoju „nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana” i distribuirala kratak non-pejper dokument u kome se zalaže za „novi pristup procesu pristupanja” kako bi proces bio efikasniji i konkretniji. Osnovna ideja je bila da se organizuju pregovori u nekoliko uzastopnih faza, kako bi se omogućio postepen pristup država kandidata politikama i programima EU sve do njihovog potpunog i konačnog pristupanja.
Pristupni pregovori se više ne bi zasnivali na istovremenom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na otvaranju nekoliko blokova politika. Samo završetak svake faze omogućio bi zemlji kandidatu da pređe u sledeću fazu (i) otvori mogućnost da učestvuje u programima EU, da bude uključena u određene sektorske politike i da ima koristi od određenih finansija.
„Postepeno pristupanje” bi, takođe, zahtevalo precizne i detaljne kriterijume povezane sa „indikatorima koji se lako i objektivno mogu proveriti” (inspirisani indikatorima koje su postavile EU i druge međunarodne organizacije) kao i stroge uslove koji će se efikasno poštovati za prelazak iz jedne faze u drugu, zajedno sa opipljivim koristima i povećanom finansijskom podrškom koju će obezbediti EU i njene agencije. Francuski predlog je bio zasnovan i na principu reverzibilnosti (primenjuje se ukoliko zemlja kandidat, u celini ili delimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestaje da ispunjava obaveze koje je preuzela). Francuski predlog takođe, poziva na snažnije političko upravljanje novim procesom od strane Komisije i država članica.
Francuska je predložila da se proces pristupanja organizuje u sedam faza koje bi zamenile prethodna odgovarajuća poglavlja: 1) vladavina prava, osnovna prava, pravda i bezbednost (kada se završi ova faza, na primer, zemlja kandidat bi sklopila sporazume o saradnji sa EUROJUST-om); 2) obrazovanje, istraživanje, omladina, kultura, sport, životna sredina, transport, telekomunikacije i energetika (tada bi bili dostupni Erazmus+ i Horizont fondovi); 3) zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i zaštita potrošača, konkurentnost (kada se završi ova faza, bilo bi moguće učešće u industrijskoj politici EU i/ili uključivanje u važne evropske projekte); 4) ekonomsko-finansijska pitanja (zemlja kandidat bi tada ušla u bankarsku uniju i uniju tržišta kapitala); 5) unutrašnje tržište, poljoprivreda i ribarstvo (pristup carinskoj uniji i učešće na unutrašnjem tržištu); 6) spoljni poslovi (aranžmani konzularne saradnje i moguće uključivanje u programe odbrane); 7) druga pitanja (kada se završi ova faza, došlo bi do punog pristupanja EU).
Veto protiv otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i francuski non-pejper imali su zadatak da podstaknu institucije EU i države članice da preispitaju i revidiraju ceo proces kako bi ga učinili kredibilnijim, korisnijim i efikasnijim. Debata o prednostima i nedostacima procesa pristupanja rezultirala je Saopštenjem Komisije iz februara 2020. koje je imalo za cilj da se unapredi proces pristupanja. U ovom Saopštenju, Komisija ponovo potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi regionu ali istovremeno ističe potrebu da se „uhvati u koštac sa zloćudnim uticajem trećih zemalja” u regionu.
Veći kredibilitet mora počivati na čvrstom poverenju, međusobnom poverenju i jasnim obavezama obe strane. Lideri Zapadnog Balkana moraju verodostojnije sprovoditi potrebne temeljne reforme, dok EU mora nagraditi zemlje kandidate tako što će unaprediti proces pristupanja nakon što ispune utvrđene kriterijume i uslove. Ukratko, za zemlje Zapadnog Balkana kredibilitet znači sprovođenje dugoročnih, strukturnih i opipljivih reformi, a posebno onih u oblastima vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, javne uprave i ekonomije.
„Jače političko upravljanje” u procesu pristupanja zahteva da se politička priroda procesa stavi na čelo i u središte procesa i da se obezbedi jače upravljanje i angažovanje na nivou država članica. Čini se da je Komisija želela da države članice EU preuzmu veću odgovornost i pokažu lice nakon što su neke od njih uložile veto protiv Albanije i Severne Makedonije, iako je Komisija izričito preporučila suprotno. Komisija, zapravo, naglašava da je evropska budućnost Zapadnog Balkana „značajan politički, a ne samo tehnički poduhvat” za države članice EU i poziva ih da sistematičnije doprinose procesu pridruživanja, uključujući praćenje na terenu preko eksperata, kroz direktne doprinose godišnjim izveštajima kako bi političkom dimenzijom procesa pristupanja prvenstveno upravljale države članice EU, a tehničkom i proceduralnom dimenzijom Komisija.
Iz tog razloga, revidirana metodologija predviđa politički dijalog na visokom nivou sa zemljama kandidatima, kroz redovne samite EU – Zapadni Balkan i intenzivirane ministarske kontakte, ali uključuje i mogućnost da se zemljama kandidatima omogući da učestvuju kao posmatrači na ključnim sastancima EU. Takođe, revidirana metodologija predviđa međuvladine konferencije za određene zemlje na osnovu godišnjih pojedinačnih izveštaja Komisije na kojima bi države članice EU i zemlje kandidati razmatrali ukupan proces pristupanja, diskutovali o prednostima i nedostacima situacije u zemlji kandidatu i iznosili dalji razvoj događaja i mere.
Dinamičniji proces u suštini znači da će pregovaračka poglavlja biti organizovana u šest tematskih klastera . Uticaj sedam „faza” koje je predložio francuski non-pejper je posebno očigledan, iako je francuski princip „postepenog pridruživanja” sa svojom strogom uslovljenošću prelaska na sledeću fazu, vidno ublažen u Saopštenju Komisije.
Šest tematskih klastera koje predviđa nova metodologija su:
- Osnove (obuhvata nekoliko postojećih poglavlja kao što su, na primer, pravosuđe, osnove i pravda, sloboda i bezbednost);
2) unutrašnje tržište (slobodno kretanje roba, radnika, usluga i kapitala; politika konkurencije; kompanijsko pravo i dr.);
3) Konkurentnost i inkluzivni rast (informaciono društvo i mediji; oporezivanje; ekonomska i monetarna politika i dr.);
4) Zelena agenda i održivo povezivanje (energija; transportna politika; životna sredina i klimatske promene; transevropske mreže);
5) Resursi, poljoprivreda i kohezija (poljoprivreda i ruralni razvoj; ribarstvo i dr.); 6) Spoljni odnosi (spoljni odnosi; spoljna, bezbednosna i odbrambena politika).
Glavne prednosti koje proizilaze iz reorganizacije poglavlja u tematskim klasterima su da se omogući snažniji fokus na ključne sektore u političkom dijalogu i da se bolje identifikuju najvažnije i hitne reforme za svaki sektor. Shodno tome, pregovori će biti otvoreni kao celina za svaki klaster.
Pristup tematskih klastera odnosi se na pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dok je sa Srbijom i Crnom Gorom novi pristup samo opcija koja se primenjuje u postojećim pregovaračkim okvirima i uz saglasnost ove dve zemlje. Konačno, pojačana predvidivost i uslovljenost procesa pristupanja zahteva veću jasnoću o tome šta Unija očekuje od zemalja kandidata u različitim fazama procesa, i koje su pozitivne i negativne posledice napretka ili nedostatka istog. U tom cilju, i dalje ponavljajući francuski predlog, Komisija navodi da uslovi postavljeni za zemlje kandidate „moraju biti objektivni, precizni, detaljni, strogi i proverljivi”. Takođe, Komisija se izričito obavezala da će „pružiti jasnije smernice o konkretnim reformskim prioritetima i kriterijumima usklađivanja, kao i očekivanjima za sledeće korake u procesu” u svojim godišnjim saopštenjima i izveštajima o proširenju kako bi zemlje kandidati bile više svesne napretka i neuspeha na svom pristupnom putu.
Pojačano uslovljavanje zasniva se na podsticajima (jasnim i opipljivim i od direktnog interesa za građane) i negativnim merama (sankcionisanje svake ozbiljne ili produžene stagnacije ili čak nazadovanja u sprovođenju reformi i ispunjavanju uslova procesa pristupanja).
Podsticaji se mogu sastojati i od ubrzane integracije, postepenog uvođenja u pojedinačne politike EU, tržišta EU i programe EU, kao i od povećanog finansiranja i investicija u ime EU. Umesto toga, negativne mere – na osnovu godišnjeg izveštaja Komisije i predložene na zahtev države članice su: a) stavljanje na čekanje u određenim oblastima ili opšta suspenzija pregovora; b) ponovno otvaranje već zatvorenih poglavlja; c) smanjenje finansiranja EU; d) pauziranje ili povlačenje iz pristupa programima EU ili drugim pogodnostima.
Ubrzo nakon Saopštenja o unapređenju procesa pristupanja, Komisija je usvojila dva ažurirana izveštaja o Albaniji i Severnoj Makedoniji koji dopunjuju godišnje izveštaje za 2019. godinu. Ova dva dokumenta su konstatovala dalji napredak koji su obe države ostvarile u sprovođenju fundamentalnih reformi i ispunjavanju kriterijuma i merila koje je postavila EU.
Ažuriranje o Albaniji podvlači dalje napredovanje u reformi pravosudnog sistema (nove institucije u pravosuđu su u potpunosti funkcionalne) i proaktivan pristup u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Policijska i pravosudna saradnja sa agencijama EU i organima za sprovođenje zakona država članica povećala se i donela je opipljive rezultate kao što su stvaranje zajedničkih istražnih timova, sprovođenje uspešnih velikih operacija za sprovođenje zakona i smanjenje neosnovanih zahteva za azil koji su podneli albanski građani državama članicama EU.
Novosti o Severnoj Makedoniji naglašavaju kontinuirani napredak u reformi javne uprave (tj. usvajanje Strategije transparentnosti 2019–2021), kontinuirano funkcionisanje reformisanog pravosuđa i konsolidaciju rezultata u istrazi, krivičnom gonjenju i suđenju za korupciju i organizovani kriminal.
Naredni Samit EU – Zapadni Balkan održan je u Zagrebu 6. maja 2020. godine. Zagrebačka deklaracija još jednom podseća na nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali je izbijanje pandemije pitanje proširenja bacilo u sasvim drugi plan. Ono što je važno je da je nova metodologija usvojena i da ćemo videti koliko će ona zaista doprineti ubrzavanju procesa pristupanja regiona Zapadnog Balkana.
Ostavi komentar