Ауторка: др Александра Колаковић, научна саветница Института за политичке студије
Смрт француског филозофа и социолога Едгара Морена означила је, као што је то увек када је реч о изузетним личностима, и крај једне епохе. Морен је преминуо у Паризу у 104. години живота, оставивши за собом огромно научно и филозофско наслеђе које је обележило 20. и почетак 21. века, не само у Француској, већ и у свету. Био је један од ретких мислилаца који су успели да повежу различите области знања и да понуде нови начин разумевања човека, друштва и света. На нашим просторима остаће упамћен и као један од ретких интелектуалаца који су посетили Београд и Југославију 1992. године, на самом трагичном крају једне државе, о чему сведочи песма коју је недавно објавио Француски институт у Србији на свом Инстаграм профилу.
Животни пут Едгара Морена био је подједнако занимљив као и његове идеје по којима је познатији. Рођен је 8. јула 1921. године у Паризу, као Едгар Наум, у породици јеврејског порекла која је водила порекло из медитеранског подручја. Веома рано се суочио са личним губитком, јер је његова мајка преминула када је имао само десет година. Овај догађај дубоко је утицао на његову личност и каснија размишљања о животу, смрти и сложености људских осећања. Током ужаса Другог светског рата прикључио се француском Покрету отпора и учествовао у борби против нацистичке окупације. Управо тада узео је псеудоним Морен, који ће касније постати његово званично презиме и под којим ће стећи светску славу. Ратна искуства обликовала су не само његову личност, већ и разумевање историје, друштва и политике. Истовремено су га научила колико су људска судбина и друштвени процеси испреплетени.
Након рата посветио се научном и интелектуалном раду. Студирао је право, историју и политичке науке, а затим се окренуо социологији, филозофији и проучавању културе. За разлику од многих научника који су се бавили само једном облашћу, Морен је био један од последњих полихистора. Повезивао је различите дисциплине желећи да стекне потпуније разумевање света. Током више од седам деценија стваралаштва објавио је велики број књига и научних радова, који су превођени на више језика. Био је активан у јавном простору скоро до краја живота. Учествовао је у јавним расправама о политици, култури, образовању и екологији, непрестано подсећајући на потребу за критичким мишљењем и дијалогом. Морен је био и сведок најзначајнијих догађаја модерне историје, од Другог светског рата до савремених глобалних криза, што је омогућило и да посматра процесе дугог трајања, да компарира и размишља имајући у виду искуство једног комплексног века.
Најзначајнији допринос Едгара Морена јесте теорија „сложеног мишљења“. Према његовом схватању, стварност није могуће разумети ако је посматрамо кроз издвојене и уске дисциплине. Свет је састављен од бројних међусобно повезаних процеса у којима се преплићу ред и хаос, сигурност и неизвесност, појединац и друштво. Зато је сматрао да наука, филозофија и хуманистичке дисциплине морају сарађивати како би се добила потпунија слика стварности. Његово капитално дело „Метод“ („La Méthode“) представља вишедеценијски покушај да се развије нови приступ знању заснован на разумевању сложености света. Уместо да стварност раздваја на изоловане делове, он је разматрао како се различити процеси непрестано прожимају и утичу једни на друге. Значајно место у његовом опусу заузима и књига „Човек и смрт“, у којој се бави једним од најдубљих људских искустава. Анализирајући однос различитих цивилизација према смрти, Морен је показао да разумевање овог феномена открива много о култури, религији и људској природи. Ово дело већ је наговестило његову тежњу ка повезивању антропологије, социологије и филозофије. У књизи „Дух времена“ анализирао је утицај медија, филма и популарне културе на формирање вредности и начина живота модерног човека. За разлику од многих аутора који су масовну културу посматрали искључиво негативно, Морен је настојао да разуме њену улогу у савременом друштву. Међу његовим каснијим делима истиче се и књига „Седам сложених лекција за образовање будућности“, написана на позив Унеска. У њој је изложио своје виђење образовања које би требало да припреми људе за изазове савременог света. Посебно је наглашавао потребу да се ученици уче критичком мишљењу, разумевању неизвесности и повезивању знања из различитих области. Заједничка карактеристика свих Моренових дела поред мултидисциплинарног приступа и чињеница да не нуде једноставне одговоре, јесте да подстичу читаоца да размишља о сложености света и сопственом месту у њему. Управо зато његова дела и након његовог одласка представљају важну инспирацију.
Едгар Морен је у Француској био много више од академског мислиоца. Он је представљао једну од најпрепознатљивијих фигура јавног интелектуалног живота. Присутан деценијама у медијима, на универзитетима, у јавним расправама и у институцијама културе, где је доследно бранио идеју да интелектуалац мора активно учествовати у друштвеним дебатама, а не остати затворен у оквирима академије. Његов утицај у Француској нарочито је био видљив од друге половине 20. века, када је постао један од најчешће позиваних мислилаца у расправама о образовању, политици и друштвеним кризама. Морен је у телевизијским и радио-емисијама инсистирао да савремено друштво мора превазићи „фрагментисано мишљење“ и усвојити „свест о повезаности свих појава“. Посебно је значајан његов однос са француским образовним системом и институцијама културе. Био је ангажован и као саветник и сарадник УНЕСКО-а, где је његов рад на реформисању образовања резултирао текстом о „седам лекција за будућност образовања“.
У француској интелектуалној традицији Морен се сматра једним од наследника великог хуманистичког и критичког мишљења. Његова дела и јавни наступи били су посебно важни у временима друштвених криза, када је упозоравао на опасност поједностављених идеологија и политичких решења. Често је истицао идеју да „стварност не може бити схваћена кроз једну дисциплину или једну истину“. Иако је био дубоко поштован у академским круговима, цела Француска га је доживљавала као „јавну савест“ – интелектуалца који не само да тумачи свет, већ и активно упозорава на његове противречности и могуће правце развоја. Његов значај у Француској не огледа се само у научном доприносу, већ и у способности да сложене идеје приближи широј публици. Управо због тога Морен остаје једна од кључних фигура француске савремене мисли, чији се утицај осећа у образовању, култури и политици.
Утицај Едгара Морена ван граница Француске био је изузетно разноврстан, а посебно је снажно обележио области образовања, друштвених наука и филозофије у Европи, Латинској Америци и деловима Азије. Његове идеје су прешле оквире француске интелектуалне традиције и ушле у глобалне академске и образовне токове. Један од најважнијих канала његовог међународног утицаја био је рад у оквиру УНЕСКО-а, где су његове идеје о реформи образовања нашле широку примену. Концепт „образовања за будућност“, заснован на разумевању неизвесности, међусобне повезаности знања и потреби за критичким мишљењем, постао је инспирација за бројне образовне реформе широм света. Дело „Седам лекција за образовање будућности“ преведено му је на више језика. Универзитети у Бразилу, Мексику и Аргентини уврстили су његова дела у наставне програме социологије, филозофије и педагогије, а његове идеје су често коришћене као теоријски оквир за разумевање друштвених трансформација. У Европи ван Француске, посебно у Италији, Шпанији и Немачкој, Морен је утицао на развој интердисциплинарних студија и нових приступа у друштвеним наукама. Његово инсистирање на превазилажењу строгих граница између дисциплина подстакло је развој образовних програма који комбинују социологију, филозофију, екологију и политичке науке. У глобалном академском контексту, Морен се данас сматра једним од кључних аутора теорије сложености у друштвеним наукама. Његове идеје утицале су на истраживаче који се баве системским приступом, глобализацијом и еколошким кризама, јер је рано указивао на чињеницу да се савремени свет не може разумети кроз изоловане феномене.
Морен је својим радом постао универзалан мислилац, чије идеје настављају да живе у различитим културним и научним контекстима. Остаће уписан у историју идеја и науке, као један од оригиналних мислилаца и настављача француске научне и културне традиције, која је обликовала и мењала погледе на свет. Морен је био и велики хуманиста. Залагао се за дијалог међу народима, борбу против нетолеранције и развој еколошке свести. Упозоравао је да савремено човечанство не може решавати економске, политичке и еколошке кризе ако их посматра одвојено, јер су све оне део истог сложеног система. У времену када се свет суочава са бројним изазовима, његове идеје остају актуелне и драгоцене. Иако је Едгар Морен напустио овај свет, његово дело наставља да живи кроз генерације читалаца, научника и студената. Његова порука да је неопходно разумети сложеност живота и неговати хуманост остаје једна од најважнијих лекција савременог доба.
Остави коментар