Aутор: Спасоје Томић
Џафер-бег Куленовић у историјском памћењу југословенског простора остао је забиљежен као један од најупечатљивијих примјера политичке колаборације након слома Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године. Његово дјеловање у оквиру усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) представља случај свјесног и активног политичког сврставања уз окупациони и злочиначки режим, због чега се у критичкој историографској перспективи може посматрати као симбол издаје државе, политичке одговорности и моралног пада једног дијела предратне елите.
Историјски тренутак и избор колаборације
Априлски рат означио је потпуни војни и институционални слом Краљевине Југославије. Док су бројни официри, политичари и грађани бирали отпор, емиграцију или пасивно повлачење, Џафер-бег Куленовић донио је одлуку која ће трајно одредити његово мјесто у историји — прихвата сарадњу са усташким режимом који је на власт доведен вољом нацистичке Њемачке и фашистичке Италије.
Оснивање НДХ није представљало израз народне воље, већ производ окупације и геополитичке силе. Прихватање функције у таквој творевини није било административно прилагођавање новим околностима, већ политички чин који је значио признавање и подршку окупационом поретку. Куленовић није био споредна фигура — он постаје потпредсједник владе, један од највиших представника режима, чиме преузима директну политичку одговорност за његово функционисање.
Активна улога у легитимизацији усташког режима
Посебно значајан аспект Куленовићевог дјеловања јесте његова пропагандна и политичка улога. Као истакнути муслимански политичар, он је режиму обезбјеђивао привид шире друштвене подршке и мултиконфесионалне легитимности. Његови јавни наступи и политички ангажман служили су учвршћивању власти која је већ у првим мјесецима постојања започела систематски прогон и масовна убиства Срба, Јевреја и Рома.
Историјски документи недвосмислено показују да је Куленовић остао дио власти и након што је карактер режима постао потпуно јасан. Злочини нису били скривени нити непознати; били су темељ државне политике. Стога се његова сарадња не може тумачити као заблуда или незнање, већ као свјесно политичко опредељење.
Политичка и морална одговорност
Критичка историјска анализа намеће закључак да Куленовић није био жртва историјских околности, већ њихов активни актер. За разлику од појединаца који су били принуђени на сарадњу ради пуке егзистенције, он је добровољно прихватио једну од највиших позиција у држави чији је систем почивао на расним законима, репресији и геноцидној политици.
Политичка функција подразумијева одговорност, а у случају НДХ та одговорност је нераздвојива од злочиначке природе режима. Чињеница да је био потпредсједник владе значи да је учествовао у структури власти која је омогућавала спровођење прогона и уништавања читавих заједница. Историјски гледано, колаборација на том нивоу не може бити релативизована нити оправдана околностима рата.
Симбол издаје у историјском памћењу
У српској историјској свијести Куленовић је постао симбол политичке издаје јер је као предратни југословенски политичар напустио идеју заједничке државе у тренутку њеног највећег страдања и ставио се у службу режима који је активно уништавао њене народе. Тај преокрет није био само политички већ и цивилизацијски — прелазак из парламентарне политике у структуру тоталитарне власти.
Његова улога показује како дио елите може постати инструмент окупације када лични или идеолошки интереси надвладају основне принципе политичке одговорности. Управо због тога његово име остаје повезано са појмом квислинштва у регионалној историји Другог свјетског рата.
Закључак
Џафер-бег Куленовић не представља трагичну или двосмислену фигуру, већ примјер свјесне политичке колаборације са окупационим и злочиначким режимом. Његов избор након Априлског рата био је јасан и недвосмислен: стао је уз власт створену вољом сила Осовине и активно учествовао у њеном одржавању.
Историјски суд о њему, посматран из критичке перспективе, почива на чињеници да политичка функција у НДХ није могла бити идеолошки неутрална нити морално оправдана. Због тога Џафер-бег Куленовић остаје један од најупечатљивијих примјера како лични политички избор у времену слома државе може довести до трајне историјске осуде и симболике издаје.
Остави коментар