Autor: Danilo Koprivica, politikolog
Ovih dana, svi znamo šta ponosni Makedonci neće. Ali ni sami Makedonci, nisu sigurni, šta zapravo hoće. Pritisnuti nadnacionalnim, da ne kažemo, imperijalnim ambicijama susednih naroda, svesni da mogu opstati samo uz garanciju postojanja, dobijenu kroz nove međunarodne integracije, Makedonci danas još jednom otkrivaju tešku istorijsku istinu – svaka integracija podrazumeva žrtvovanje dela državnog suvereniteta, kao i odricanje od dela nacionalnog identiteta.
Pričajući, o suncem okupanom crvenom vinu, o vinovoj lozi sa krvlju natopljene zemlje, o prelepim toplim jezerima i o još toplijim ljudima, otkrivamo koliko će današnjim makedonskim generacijama, zaista biti težak i bolan predstojeći evropski korak. Bolan i težak poput koraka iz tradicionalnog galičkog plesa – „teškoto oro”.
Kad smo kod muzike, da li znate čija je zapravo narodna pesma Zajdi,zajdi – makedonska, bugarska ili srpska?
Pričamo o Makedoniji, a kao da pričamo o nama.
Vreme je za sedamdeset prvu Zelenu debatu, za novu sesiju serijala „Dosije”.
***
Dosije MAKEDONIJA – ZAŠTO BAŠ SAD ?
Zato što smo svi na putu do severnih resursa koji bi krupan kapital sa gospodarima rata po svaku cenu hteo da proguta, ratujući do poslednjeg Ukrajinca, Rusa, Bošnjaka, Albanca, Crnogorca, Hrvata, Makedonca ili Srbina. NJihovom bogu Kriptokešu, bogu pohlepe i prljavog novca je potpuno svejedno.
Zato što je Severna Makedonija upravo ovih dana, još jednom pred novom istorijskom šansom, koju ne sme nikako propustiti ako želi da ostane omiljeni prozapadni ponavljač.
Zbog neobične kreativnosti predsednika Emanuela Makrona, koji pritisnut gubitkom poverenja unutar Francuske, dosadašnju blokadu priključenja EU, zemalja tzv. Zapadnog Balkana, najnovijim predlogom pretvara u dugotrajni politički karantin, u kojem bi zapadno-balkanske zemlje, one koje su za EU još neprispele, dokazivale neinfektivnost i dobro političko zdravlje, pretežno odricanjem od sopstvenog identiteta.
OD SVETOZARA VUKMANOVIĆA TEMPA DO EMANUELA MAKRONA
Svetozar Vukmanović krajem 1942. dolazi u Makedoniju i uspeva do omasovi komunističke redove i jedinice NOP-a. Poznajući atmosferu, još od 1939, kada je u Makedoniji prvi put boravio, Tempo u ime KPJ nudi ono što su Makedonci hteli čuti. Od 1944. odlukom u ASOM-a u Beogradu, Makedonija je priznata za samostalnu federalnu jedinicu, a Makedonci za zasebnu naciju.
Tako je nastala i kao federalna jedinica socijalističke Jugoslavije od 1945. do 2001. trajala, najpre Narodna, a potom Socijalistička Republika Makedonija.
Ustavom SR Makedonije iz 1974, jedino su Makedonci bili konstitutivni narod, a status manjine je bio priznat samo Albancima i Turcima. Istine radi, narodnosti i manjine, ni u drugim republikama nisu imale status konstitutivnosti. To rešenje je preneto i na prvi ustav Republike Makedonije iz 1991. kada je zemlja stekla nezavisnost. Sa prenetim rešenjem, došli su i problemi. Isprva dolazi do negodovanja albanskog življa, a potom i do oružanih sukoba paravojske albanskih nacionalista i makedonske države. Sporna pitanja su, uz značajnu i veoma plodotvornu asistenciju zapadnih zemalja, ipak rešena potpisivanjem Ohridskog sporazuma 2001.
Sporazumom vlada i predstavnici Albanaca prihvataju obavezu okončanja sukoba, a sporazum uvodi albanski kao službeni jezik na lokalu, gde Albanci čine više od 20% stanovništva. Sporazum omogućava i veću zastupljenost Albanaca u državnim struktura-ma.
Sklapanje dogovora sa albanskom manjinom i unošenjem istog u Ustav, zapravo je dalo makedonskim Albancima status prikrivene konstitutivnosti. Valjda za nagradu, Makedonija je 2005. dobila status kandidata EU. Međutim, otvaranje pregovora o pristupanju sprečavaju Grčka i Bugarska, tražeći da se reši niz spornih, pre svega istorijskih i identitetskih pitanja.
Nakon što su u napetoj referendumskoj atmosferi, Prespanskim sporazumom iz 2018. rešena sporna pitanja sa Grčkom, pa i ono najteže oko imena zemlje, očekivalo se da će prijem S. Makedonije u NATO 2020, otvoriti Skoplju širom evropska vrata. Tada se isprečila Bugarska sa svojim zahtevima.
***
MAKEDONCI I BUGARI
Bugarska se u više istorijskih navrata, pojavljivala kao dominantna sila na tlu Makedonije. Od osvajanja kamene kule iznad Prilepa, koja će kasnije postati prestonica Dušanovog carstva i Markovog kraljevstva, do okupacija tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Bugarska je imala veliki politički uticaj tokom novije političke istorije u Makedoniji, podbunjujući lokalno stanovništvo na otpor Turskoj i kroz agresivnu bugarizaciju na zaposednutim teritorijama.
Bugarska je stopirala početak makedonskih pristupnih pregovora za ulazak u EU, uslovljavajući deblokadu rešavanjem ustavnog statusa bugarske manjine, priznavanjem makedonskog kao dijalekta bugarskog jezika i revizijom pogleda na sporne istorijske događaje. Pre svega, to se odnosi na događaje iz vremena Ilindensko-preobraženskog ustanka i iz perioda bugarske okupacije Makedonije tokom dva svetska rata.
***
SPORAZUM NA FRANCUSKI NAČIN
Kada se učinilo da je situacija na relaciji Sofija – Skoplje bezizlazna, i kada su se obe vlade zatresle od pritiska domaćih nacionalista, pojavio se predlog francuskog predsednika koji je ponudio kompromis, kako se eufemistički nazivaju predlozi u kome manje nacije i manji narodi popuštaju. Bez ulaženja u detalje prihvaćenog predloga, jasno se vidi da su rešenja, a i problemi, zapravo više odloženi, nego li usaglašeni.
Može se očekivati da će realizacija Makronovog predloga o organizovanim političko-pokaznim vežbama zapadno-balkanskih kandidata za prijem u EU, doneti samo dalje komplikovanje bugarsko-makedonskih odnosa, koje će se bez ikakve dileme, završiti daljim identitetskim i istorijskim ustupcima od strane Skoplja. Neće biti iznenađenje ako bi bugarska manjina u Makedoniji, baš poput albanske, u nekoj od narednih ustavnih izmena, mogla dobiti prikriveni konstitutivni status.
Za iskusne posmatrače, nije se moglo ni više očekivati u korist Skoplja, jer je zapad, ulaskom S. Makedonije u NATO, zapravo dobio ono što ga je najviše zanimalo.
***
ODNOSI SEVERNE MAKEDONIJE I SRBIJE
Manjinsko pitanje: Ustavom iz 2001. Srbi imaju status nacionalne manjine, a Okvirnim sporazumom i pravo na upotrebu jezika u lokalu.
Pitanje Kosova: Severna Makedonija je priznala tzv. Republiku Kosovo 2008. kada je Beograd uskratio gostoprimstvo makedonskom ambasadoru. Makedonija je 2017. podržala zahtev tzv. Kosova za prijem u Unesko, kada je povučeno celokupno osoblje iz srpske ambasade u Skoplju.
Odnosi SPC i MPC: 1967. MPC je jednostrano proglasila autokefalnost, što je rezultiralo dubokim crkvenim raskolom. Godine 2022. SPC je nakon dogovora, za javnost sa dosta nepoznanica i nedoumica, priznala autokefalnost MPC.
Srbija je, pritisnuta ratnim bremenom, neobično pomirljivo, bez ikakvog pozivanja na istorijske činjenice, ili na eventualna prava proistekla iz oslobodilačkih ratova od pre jednog veka, prihvatila nezavisnost nove makedonske države. Čini se, barem u početku i na štetu srpske manjine u S. Makedoniji.
Zahvaljujući zajedničkom učešću u inicijativi Otvoreni Balkan, dolazi do međusobnog političkog približavanja i osetnog povećanja obima privredne saradnje.
***
MAKEDONSKO ISKUSTVO
Svaka integracija podrazumeva žrtvovanje dela državnog suvereniteta, kao i odricanje od dela nacionalnog identiteta. Međutim, nije svaka integracija zbog toga jednako opasna.
Bez dileme veoma opasna ideja je ona koja zagovara politički karantin preko ekonomskih i društvenih integracija. Ideja potpuno suprotna konceptu nastanka EEZ ili konceptu Otvorenog Balkana. U najmanju ruku čudan je i neprincipijelan taj karantin u kome se odričete dela svog identiteta, istovremeno prepuštajući resurse upravo onima, kojima niste dovoljno politički vaspitani, da vam požele obećanu dobrodošlicu u svoju porodicu.
Krenuli smo u Evropu standarda, a u čekaonici smo Evrope ucena. Pri tome, najnoviji događaji jasno pokazuju da Evropa, dakle ni EU, već odavno nije centar sveta! Niti su baš sve njene ideje vredne centra našeg sveta.
Zato na predlog za dobrovoljan ulazak u Makronov politički karantin, treba pristojno odgovoriti – HVALA, DRUGI PUT.
Pred nama su veliki izazovi i teške odluke. Makedonsko „teškoto” iskustvo je za odgovorne i mudre ljude, a samo takvi trebaju da nas predvode, veoma dragoceno.
Budućnost je tako neizvesna da je često precenjena. Ništa se ne dešava bez prošlosti.
Učimo se čitanju znakova kraj istorijskog puta.
Ostavi komentar