Досије АВГАНИСТАН

30/08/2021

Аутор: Данило Копривица, политиколог

https://www.youtube.com/watch?v=JvUWcNzaBoY&t=1489s

Непланирано, вођени актуелним догађајима, враћамо се у Азију, у Авганистан, да покушамо да одговоримо на најмање три питања:

  • Колико знамо о историји и о идентитету најмногобројнијих народа Авганистана – Паштуна и Таџика?
  • Да ли су империјални интереси самим империјама далеко важнији од људских права?
  • Да ли је тријумфални повратак Талибана очекивана последица супермотивисаности паштунских „студената“ или је и значајна последица тоталног америчког дебакла  у Опијумском рату?

Одговарамо на три питања а парафразирајући Бжежинског, постављамо само једно:

  • Шта је важније за историју света:  ТАЛИБАНИ ИЛИ ПРОПАСТ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ?   

АЗИЈСКИ ПОДСЕТНИК

Причали смо о покретима и побунама на тлу Азије које су за циљ имале изолацију аутохтоног становништва од западних утицаја. За разлику од црног континента, такви покрети на азијском тлу су имали снаге да однесу привремене победе али не и довољно снаге да пронађу самоодрживу форму која би донела мир, просперитет и трајање.

Подсетите се приче  Боксерски устанак и приче о Црвеним Кмерима (Досије Кмери).

Причали смо о великој победи Северновијетнамаца над корумпираним, социјално неодрживим а од Американаца одржаваним режимом у Сајгону (Досије Вијетнам).

Готово свака наша азијска прича имала је везе са опијумом. Причали смо (Британска Индија) о умирању од глади милиона становника Бенгала, који су били приморавани да гаје опијумски мак уместо риже како би Британци поправили спољно трговински дефицит са Кином.

Сетите се Опијумских ратова које су Британци и Французи водили са царском Кином у жељи да бенгалском опијуму изборе третман пожељног и повлашћеног тржшног производа.

И данашња прича из Азије говори о покрету који се бори за самоизолацију и о још једном рату за опијум.

АВГАНИСТАН – ЗЕМЉА НА РАСКРШЋУ ИНТЕРЕСА

Земља је независна од 1709. г. а већ 1776. г. град Кабул, који се налази се на раскршћу многобројних историјских трговачких путева и на стратешки важном месту на путу свиле, на 1790 мндв, постаје главни град земље. Било је то за владавине Тимура Шаха Дуранија, сина Ахмада Шаха Дуранија, оснивача авганистанске националне државе.

Због свог геостратешког положаја била је цео век предмет Велике игре (1813−1907) током које су се Британска и Руска империја бориле за доминацију. Вођена су три англо-авганска рата а сваки покушај британске доминације завршавао је њиховим суровим протеривањем. Како 1840. г., тако и 1878. г.  На то сећају и Черчилови ратни записи у којима за Авганистан примећује да је то  „земља у којој је сваки човек војник”. Велика игра се наставила и још увек траје, само што главни протагонисти повремено мењају државне форме.

СОВЈЕТСКА ИНТЕРВЕНЦИЈА

Говоримо о интервенцији а не окупацији, јер јој је претходило мноштво позива авганистанских лидера (Мухамед Тараки и Хафизула Амин). Истина, претходила јој је и Саур револуција, када је 1978. г. просовјетски опредељена Народна демократска партија Авганистана (НДПА) заузела власт путем војног удара.

Улазак совјета у Авганистан у САД је дочекан као добра вест јер се очекивао сценарио совјетског Вијетнама. Десет година и 15.000 убијених совјетских војника и око 650.000 Авганистанаца су за совјете и „црвене” Авганистанце били узалудни. Пар месеци након повлачења совјета, влада је пала. Совјетско присуство у Авганистану убрзало је распад СССР-а. Показало се да су америчке процене биле добре.

АМЕРИЧКА  ИНВАЗИЈА И ОКУПАЦИЈА

Започета је месец дана након терористичког напада 11. 09. 2001. г. а планирано је да се оконча 11. 09. 2021. г. Окупација је довела до великих војних губитака. 3.500 погинулих коалиционих војника, од тога 2.300 америчких и 450 британских, и око 20.000 рањених. Погинуло је око 60.000 авганистанских војника и полицајаца, а према евиденцији УН од 2009. г. убијено је или рањено око 111.000 цивила.

Према објективним проценама, окупација Авганистана је америчке пореске обвезнике коштала готово хиљаду милијарди долара.

 АВГАНИСТАН (ОСВАЈАЧКИМ) РЕФОРМАМА НЕ ВЕРУЈЕ

Двадесетих година 19. в. краљ Аманулах Кан започео је са темељним реформама: укинуто је ропство, основно школство је постало обавезно, школе су постале отворене за жене и укинуто је ношење бурки. Резултат је био абдикација краља 1929. г.

Саур (априлска) револуција из 1978. г. покушала је да уз подршку совјета убрза реформе. Први лидер новопроглашене Демократске републике, Нур Мухамед Тараки, поделио је земљу сељацима, укинуо је шеријат и увео обавезно школовање за женску децу. Навукао је гнев богатих земљопоседника и радикалних исламиста, који су потпомогнути САД, Британијом, Пакистаном и Кином, успели да за пар месеци, по совјетском одласку, сруше просоцијалистички режим.

Реформе за време актуелне америчке окупације, у доба „Дизнистана“, доживеле су потпуни фијаско. Друштво је постало потпуно опхрвано криминалом и корупцијом у којој значајно учешће имају и страни званичници (НАТО агенције за обезбеђење) а катастофалним се показао и покушај вршења власти и наводних реформи уз ослањање на одређене корумпитане елите и нарко-босове.

„Када школу граде Авганистанаци, њена цена је око 50.000 дол. Али када је саграде наши међународни партнери, цена може бити чак 250.000 дол.

Разлика је узрокована чињеницом да су извођачи, углавном страни, узимали проценте.

То је потпуно легално, али није ли корумпирано?“

Ашраф Гани, премијер Авганистана за ББЦ 2007. г.

Показало се да је на делу фалш демократија јер за двадесет година није дошло ни до какве стварне промене власти, већ до низа проблематичних избора са мноштвом доказаних оптужби за  фалсифковање изборне воље.

Узрок америчком неуспеху лежи у потпуном непознавању и неприхватању стварног Авганистана, игнорисању и сузбијању изворне традиције и форсирању  виртуелне слике  некаквог „Дизнистана“.

ОПИЈУМСКИ РАТ И ПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ

Авганистан је највећи светски произвођач опијума и око 90% светског хероина потиче одавде а авганистански херион има удео у 95% тржишта Европе, 90% тржишта Канаде а тек 1% САД. Око 60% финансија талибана почива на промету опијума и његових деривата. Првенствено преко таксе од око 20%. Индустрија опијума чини око 1/3 БДП земље и стално запошљава око 600.000 људи.

Око 50% припадника регуларне војске и полиције су конзументи опијата.

САД су дневно трошиле око 1,5 мил.дол. на борбу против дроге а укупно током целе окупације потрошено је око 9 млј.дол. Потпуни фијаско је 2017. г. доживела ваздушна акција Гвоздена бура, током које су коришћени скупоцени невидљиви Ф22, чији сат лета кошта 35.000 дол. а  цена авиона је 140 мил.дол., да би рушили уџерице које су некада биле примитивне лабораторије. Објављена су 23 видео снимка спектакуларне акције, коју је убрзо покопао водећи британски стручњак др Менсфилд.

За време окупације, површине под маком су увећане готово четири пута, са 74.000 ха (2001) на 328.000 ха  (2017). Од претежног извозника лепљивог опијумског латекса, Авганистан је постао велики произвођач морфијума и хероина, прерађујући 50% латекса.

ШТА ЈЕ ВАЖНИЈЕ ЗА ИСТОРИЈУ СВЕТА: ТАЛИБАНИ ИЛИ ПРОПАСТ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ ?

Ако америчка чизма заиста није крочила у Авганистан зарад права жена и зарад борбе са индустријом опијума и са корупцијом, већ је то само медијски користила као параван за своју окупацију и реализацију политичких интереса у борби против претећег тероризма, онда је окупација успела. Тим пре што је одржавање регионалног мира заправо чинило услугу супростављеним силама (Русија, Кина, Иран).

Амерички председник је одржао историјски искрен говор о како о његовој тако и о америчкој спољнополитичкој  прагматичности и сасвим извесно им доноси корист на краће стазе. Али је то потез који „отвара очи народима” и могао би дугорочне скупо да кошта Атлантску империју.

 „Жао ми је што су школе тренутно затворене али сам веома срећна што сам се ослободила свих ових лопова и губитника који су напустили земљу и оставили иза себе свој народ”.

Елај Ерсхад, авганистанска политичарка

Не може се владати земљом са ослонцем на корумпиране квази елите и нарко-кланове.

Не може се на боље мењати друштво без уважавања и са ниподаштавањем његове традиције, историје и религије.

Не може се рачунати на безбедну и сигурну земљу ослањањем на стране партнере, а без мотивисане војске и полиције.

Не може се победити екстремни ислам, без уважавања и партнерства са умереним исламом.

Талибани, ако се не прилагоде, биће убрзо страно тело у авганистанском друштву јер је Авганистан гробница империја.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања