Dosije AVGANISTAN

Autor: Danilo Koprivica, politikolog

https://www.youtube.com/watch?v=JvUWcNzaBoY&t=1489s

Neplanirano, vođeni aktuelnim događajima, vraćamo se u Aziju, u Avganistan, da pokušamo da odgovorimo na najmanje tri pitanja:

• Koliko znamo o istoriji i o identitetu najmnogobrojnijih naroda Avganistana – Paštuna i Tadžika?
• Da li su imperijalni interesi samim imperijama daleko važniji od ljudskih prava?
• Da li je trijumfalni povratak Talibana očekivana posledica super-motivisanosti paštunskih „studenata“ ili je i značajna posledica totalnog američkog debakla  u Opijumskom ratu?

Odgovaramo na tri pitanja a parafrazirajući Bžežinskog, postavljamo samo jedno:

• Šta je važnije za istoriju sveta:  TALIBANI ILI PROPAST AMERIČKE IMPERIJE?   

AZIJSKI PODSETNIK

Pričali smo o pokretima i pobunama na tlu Azije koje su za cilj imale izolaciju autohtonog stanovništva od zapadnih uticaja. Za razliku od crnog kontinenta, takvi pokreti na azijskom tlu su imali snage da odnesu privremene pobede ali ne i dovoljno snage da pronađu samoodrživu formu koja bi donela mir, prosperitet i trajanje.

Podsetite se priče  Bokserski ustanak i priče o Crvenim Kmerima (Dosije Kmeri).

Pričali smo o velikoj pobedi Severno-Vijetnamaca nad korumpiranim, socijalno neodrživim a od Amerikanaca održavanim režimom u Sajgonu (Dosije Vijetnam).

Gotovo svaka naša azijska priča imala je veze sa opijumom. Pričali smo (Britanska Indija) o umiranju od gladi miliona stanovnika Bengala, koji su bili primoravani da gaje opijumski mak umesto riže kako bi Britanci popravili spoljno trgovinski deficit sa Kinom.

Setite se Opijumskih ratova koje su Britanci i Francuzi vodili sa carskom Kinom u želji da bengalskom opijumu izbore tretman poželjnog i povlašćenog tržišnog proizvoda.

I današnja priča iz Azije govori o pokretu koji se bori za samoizolaciju i o još jednom ratu za opijum.

AVGANISTAN – ZEMLJA NA RASKRŠĆU INTERESA

Zemlja je nezavisna od 1709. g. a već 1776. g. grad Kabul, koji se nalazi se na raskršću mnogobrojnih istorijskih trgovačkih puteva i na strateški važnom mestu na putu svile, na 1790 mndv, postaje glavni grad zemlje. Bilo je to za vladavine Timura Šaha Duranija, sina Ahmada Šaha Duranija, osnivača avganistanske nacionalne države.

Zbog svog geostrateškog položaja bila je ceo vek predmet Velike igre (1813−1907) tokom koje su se Britanska i Ruska imperija borile za dominaciju. Vođena su tri anglo-avganska rata a svaki pokušaj britanske dominacije završavao je njihovim surovim proterivanjem. Kako 1840. g., tako i 1878. g.  Na to sećaju i Čerčilovi ratni zapisi u kojima za Avganistan primećuje da je to  „zemlja u kojoj je svaki čovek vojnik”. Velika igra se nastavila i još uvek traje, samo što glavni protagonisti povremeno menjaju državne forme.

SOVJETSKA INTERVENCIJA

Govorimo o intervenciji a ne okupaciji, jer joj je prethodilo mnoštvo poziva avganistanskih lidera (Muhamed Taraki i Hafizula Amin). Istina, prethodila joj je i Saur revolucija, kada je 1978. g. prosovjetski opredeljena Narodna demokratska partija Avganistana (NDPA) zauzela vlast putem vojnog udara.

Ulazak sovjeta u Avganistan u SAD je dočekan kao dobra vest jer se očekivao scenario sovjetskog Vijetnama. Deset godina i 15.000 ubijenih sovjetskih vojnika i oko 650.000 Avganistanaca su za sovjete i „crvene” Avganistance bili uzaludni. Par meseci nakon povlačenja sovjeta, vlada je pala. Sovjetsko prisustvo u Avganistanu ubrzalo je raspad SSSR-a. Pokazalo se da su američke procene bile dobre.

AMERIČKA  INVAZIJA I OKUPACIJA

Započeta je mesec dana nakon terorističkog napada 11. 09. 2001. g. a planirano je da se okonča 11. 09. 2021. g. Okupacija je dovela do velikih vojnih gubitaka. 3.500 poginulih koalicionih vojnika, od toga 2.300 američkih i 450 britanskih, i oko 20.000 ranjenih. Poginulo je oko 60.000 avganistanskih vojnika i policajaca, a prema evidenciji UN od 2009. g. ubijeno je ili ranjeno oko 111.000 civila.

Prema objektivnim procenama, okupacija Avganistana je američke poreske obveznike koštala gotovo hiljadu milijardi dolara.

 AVGANISTAN (OSVAJAČKIM) REFORMAMA NE VERUJE

Dvadesetih godina 19. v. kralj Amanulah Kan započeo je sa temeljnim reformama: ukinuto je ropstvo, osnovno školstvo je postalo obavezno, škole su postale otvorene za žene i ukinuto je nošenje burki. Rezultat je bio abdikacija kralja 1929. g.

Saur (aprilska) revolucija iz 1978. g. pokušala je da uz podršku sovjeta ubrza reforme. Prvi lider novoproglašene Demokratske republike, Nur Muhamed Taraki, podelio je zemlju seljacima, ukinuo je šerijat i uveo obavezno školovanje za žensku decu. Navukao je gnev bogatih zemljoposednika i radikalnih islamista, koji su potpomognuti SAD, Britanijom, Pakistanom i Kinom, uspeli da za par meseci, po sovjetskom odlasku, sruše prosocijalistički režim.

Reforme za vreme aktuelne američke okupacije, u doba „Diznistana“, doživele su potpuni fijasko. Društvo je postalo potpuno ophrvano kriminalom i korupcijom u kojoj značajno učešće imaju i strani zvaničnici (NATO agencije za obezbeđenje) a katastrofalnim se pokazao i pokušaj vršenja vlasti i navodnih reformi uz oslanjanje na određene korumpirane elite i narko-bosove.

„Kada školu grade Avganistanci, njena cena je oko 50.000 dol. Ali kada je sagrade naši međunarodni partneri, cena može biti čak 250.000 dol.

Razlika je uzrokovana činjenicom da su izvođači, uglavnom strani, uzimali procente.

To je potpuno legalno, ali nije li korumpirano?“

Ašraf Gani, premijer Avganistana za BBC 2007. g.

Pokazalo se da je na delu falš demokratija jer za dvadeset godina nije došlo ni do kakve stvarne promene vlasti, već do niza problematičnih izbora sa mnoštvom dokazanih optužbi za  falsifikovanje izborne volje.

Uzrok američkom neuspehu leži u potpunom nepoznavanju i neprihvatanju stvarnog Avganistana, ignorisanju i suzbijanju izvorne tradicije i forsiranju  virtuelne slike  nekakvog „Diznistana“.

OPIJUMSKI RAT I POLITIČKI INTERESI

Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma i oko 90% svetskog heroina potiče odavde a avganistanski heroin ima udeo u 95% tržišta Evrope, 90% tržišta Kanade a tek 1% SAD. Oko 60% finansija talibana počiva na prometu opijuma i njegovih derivata. Prvenstveno preko takse od oko 20%. Industrija opijuma čini oko 1/3 BDP zemlje i stalno zapošljava oko 600.000 ljudi.

Oko 50% pripadnika regularne vojske i policije su konzumenti opijata.

SAD su dnevno trošile oko 1,5 mil.dol. na borbu protiv droge a ukupno tokom cele okupacije potrošeno je oko 9 mlj.dol. Potpuni fijasko je 2017. g. doživela vazdušna akcija Gvozdena bura, tokom koje su korišćeni skupoceni nevidljivi F22, čiji sat leta košta 35.000 dol. a  cena aviona je 140 mil.dol., da bi rušili udžerice koje su nekada bile primitivne laboratorije. Objavljena su 23 video snimka spektakularne akcije, koju je ubrzo pokopao vodeći britanski stručnjak dr Mensfild.

Za vreme okupacije, površine pod makom su uvećane gotovo četiri puta, sa 74.000 ha (2001) na 328.000 ha  (2017). Od pretežnog izvoznika lepljivog opijumskog lateksa, Avganistan je postao veliki proizvođač morfijuma i heroina, prerađujući 50% lateksa.

ŠTA JE VAŽNIJE ZA ISTORIJU SVETA: TALIBANI ILI PROPAST AMERIČKE IMPERIJE ?

Ako američka čizma zaista nije kročila u Avganistan zarad prava žena i zarad borbe sa industrijom opijuma i sa korupcijom, već je to samo medijski koristila kao paravan za svoju okupaciju i realizaciju političkih interesa u borbi protiv pretećeg terorizma, onda je okupacija uspela. Tim pre što je održavanje regionalnog mira zapravo činilo uslugu suprotstavljenim silama (Rusija, Kina, Iran).

Američki predsednik je održao istorijski iskren govor o kako o njegovoj tako i o američkoj spoljnopolitičkoj  pragmatičnosti i sasvim izvesno im donosi korist na kraće staze. Ali je to potez koji „otvara oči narodima” i mogao bi dugoročne skupo da košta Atlantsku imperiju.

 „Žao mi je što su škole trenutno zatvorene ali sam veoma srećna što sam se oslobodila svih ovih lopova i gubitnika koji su napustili zemlju i ostavili iza sebe svoj narod”.

Elaj Ershad, avganistanska političarka

Ne može se vladati zemljom sa osloncem na korumpirane kvazi elite i narko-klanove.

Ne može se na bolje menjati društvo bez uvažavanja i sa nipodaštavanjem njegove tradicije, istorije i religije.

Ne može se računati na bezbednu i sigurnu zemlju oslanjanjem na strane partnere, a bez motivisane vojske i policije.

Ne može se pobediti ekstremni islam, bez uvažavanja i partnerstva sa umerenim islamom.

Talibani, ako se ne prilagode, biće ubrzo strano telo u avganistanskom društvu jer je Avganistan grobnica imperija.