Аутор: Жељко Ињац, новинар
Конзервативни лидери у источној Европи, попут Виктора Орбана у Мађарској, лидера пољске Партије закона и правде (ПиС) Јарослава Качинског, или представника других национално оријентисаних странака у земљама попут Словачке и Чешке, често имају напет однос са Бриселом.
Конзервативни лидери промовишу национални суверенитет, традиционалне вредности и противе се либералним политикама ЕУ, попут оних везаних за ЛГБТ права, миграције или климатске регулативе. Примера ради, Мађарска и Пољска су биле у спору са ЕУ због закона који Брисел сматра кршењем владавине права, што је довело до суспензије фондова ЕУ за ове земље. Конзервативни лидери источне Европе виде ЕУ као институцију која угрожава национални суверенитет, посебно кроз наднационалне политике. Искуство народа источне Европе под доминацијом Варшавског пакта и Совјетског савеза дубоко је утицало на њихову колективну свест, обликујући скептичан, а често и опрезан однос према наднационалним структурама попут Европске уније (ЕУ). ЕУ и Совјетски савез у перцепцији народа источне Европе су упоредиви, сличности у перцепцији наднационалне контроле, заједно са историјским искуством губитка суверенитета, стварају специфичан контекст за разумевање односа између источноевропских конзервативних лидера, њихових народа и Брисела.
Током хладног рата, земље источне Европе (нпр. Пољска, Мађарска, Чехословачка, Румунија) биле су под директном или индиректном контролом Совјетског савеза. Варшавски пакт (1955–1991) и Совјетски савез наметали су економске, политичке и војне политике које су неретко биле у супротности са националним интересима и традиционалним вредностима ових земаља. Такве политике су укључивале сузбијање национализма, религије и локалних културних идентитета у име комунистичке идеологије.
Совјетска доминација подразумевала је репресију локалних покрета за независност, као што су Мађарска револуција 1956, Прашко пролеће 1968. или протести у Пољској осамдесетих. Ти догађаји су ојачали националну и религијску свест и отпор према спољним силама, посебно оним које намећу идеологије супротне локалним вредностима.
Совјетска политика атеизма и колективизма сузбијала је хришћанске и друге традиционалне вредности, што је изазвало дубоку резервисаност према било каквим идеологијама које се доживљавају као наметнуте споља, а поготово ако су у супротности са хришћанским начелима. У Пољској, на пример, Католичка црква постала је симбол отпора комунизму, што је ојачало везу између националног идентитета и традиционалних вредности.
Совјетски савез је доживљаван као империјална сила која је укидала национални суверенитет под маском „братства народа“. Слично томе, ЕУ се перципира као наднационална структура која, иако демократска, намеће правила и вредности које су у сукобу са локалним традицијама.
У земљама попут Мађарске и Пољске, конзервативни лидери попут Виктора Орбана и Јарослава Качинског управо стога, тј. историјског искуства под Совјетима, користе реторику отпора „бриселској бирократији“, подсећајући бираче на историјске паралеле са совјетском контролом. Такаве паралеле код већег дела становништва, поготово код старије популације која памти или је упозната са периодом совјетске доминације, постиже ефекат и скепсу према Бриселу.
Историјска борба за очување националног идентитета под совјетским јармом ојачала је национализам и конзервативизам у источној Европи. То се првенствено огледа у наглашавању традиционалних вредности, као што су хришћанство, породица и национална култура, што често доводи до сукоба са либералним политикама ЕУ. На пример, Мађарски закон о „заштити деце“ (2021), који ограничава ЛГБТ садржаје, или пољски отпор према абортусу и секуларним политикама, виде се као одбрана традиционалних вредности против „бриселског интервенционизма“, слично отпору совјетском наметању атеизма.
Политика ЕУ о родној равноправности, ЛГБТ правима и секуларизму је у контрасту са конзервативним, хришћанским вредностима у источној Европи. Народе источне Европе таква политика подсећа на совјетско наметање комунистичке идеологије. Одбијање квота за пријем миграната од стране земаља попут Мађарске, Пољске и Чешке делом је мотивисано страхом од губитка културног идентитета, што има корене у историјском искуству борбе за очување националне самобитности под спољном доминацијом. Спорови око судских реформи у Пољској и Мађарској доживљавају се као покушај Брисела да контролише унутрашњу политику, што подсећа на совјетске интервенције у националним пословима.
Иако постоји скептицизам, многи у источној Европи препознају економске и безбедносне предности чланства у ЕУ, што ствара компликован однос. За разлику од Совјетског савеза, који је економски исцрпљивао регион, ЕУ пружа фондове за развој, приступ тржишту и заштиту од спољних претњи (нпр. Русије која је заправо и даље симбол претње и Совјетије у очима источноевропских народа). Ово чини односе са Бриселом сложенијим, јер конзервативни лидери морају балансирати између анти ЕУ реторике и прагматичне сарадње.
Историјско искуство совјетске доминације наставиће да обликује скептичан став према ЕУ, посебно међу конзервативним лидерима и њиховим бирачима. То може довести до даљих сукоба око владавине права, миграција и културних политика.
Орбан, на пример, заговара „Европу нација“ уместо дубље наднационалне интеграције, што је у супротности са визијом Брисела.
Орбан, лидер странке Фидес, промовише конзервативну, националну и суверенистичку политику, често у супротности са либералним и интеграционистичким вредностима ЕУ. Он заговара „нелибералну демократију“, што укључује јачање националног суверенитета, ограничавање утицаја невладиних организација и медија, као и политике које наглашавају традиционалне вредности. С друге стране, политика Брисела овакве потезе види као угрожавање демократских стандарда, владавине права и независности институција али и као губитак контроле над источним делом ЕУ.
Стога је ЕУ покренула неколико поступака против Мађарске због закона који, према мишљењу Брисела, подривају независност судства, слободу медија и права мањина. На пример, активирање члана 7 Уговора о ЕУ разматрано је као мера којом би Мађарска могла изгубити право гласа у ЕУ, иако је то мало вероватно због потребе за консензусом међу чланицама. Орбанове реформе, попут закона о „страним агентима“ по узору на Русију, изазвале су оштре критике Брисела, који их види као покушај гушења слободе говора и цивилног друштва.
Орбан је од 2015. године заузео оштар став против миграција, посебно током избегличке кризе, одбијајући квоте ЕУ за прихватање миграната и градећи зид на граници са Србијом. Ова политика је била у директном сукобу са Бриселом, који је промовисао солидарност у расподели миграната. Орбан је своју антимиграциону реторику користио за мобилизацију гласачке подршке, представљајући ЕУ као претњу по националне интересе Мађара.
Орбанов став према руско-украјинском сукобу додатно је заоштрио односе са Бриселом. Док ЕУ подржава Украјину и уводи санкције Русији, Орбан заговара „мировне преговоре“ и одржава економске и дипломатске односе са Москвом, називајући Русију „партнером“. Његови сусрети са Владимиром Путином, попут посете Москви 2024. године, изазвали су оштре критике ЕУ, која је нагласила да Орбан нема мандат да говори у име Уније.
Недавно је покренуо и „народну консултацију“ у Мађарској, тврдећи да би чланство Украјине у ЕУ угрозило економију Мађарске. Такав потез од стране ЕУ се тумачи као покушај блокаде украјинских тежњи за чланством у ЕУ, што је у супротности са званичном политиком Брисела.
Орбан воли да представља Брисел као „спољног непријатеља“ у домаћој политици, мобилишући бираче представљањем ЕУ као бирократске силе која угрожава мађарски идентитет и националне интересе. Таква стратегија је била успешна, али последњих година, с падом рејтинга Фидеса, Орбан се суочава са све јачом опозицијом, попут Петера Мађара, што додатно компликује његов однос са ЕУ. Орбаново балансирање између ЕУ, Русије и Кине показује његову способност да маневрише у сложеном геополитичком окружењу, али дугорочна одрживост ове стратегије зависиће од унутрашњих и спољних притисака, укључујући изборе 2026. и економске изазове.
У Мађарској, опозиционе странке и лидери често бивају оптуживани за сарадњу са страним актерима, укључујући Сороша, ЕУ институције или западне НВО, посебно од стране Фидеса. Ова реторика је појачана након 2010. године, када је Орбан почео да промовише концепт „националног суверенитета“ и критикује глобалистичке утицаје.
Мађарска влада је 2017. године донела законе против НВО финансираних из иностранства, циљајући организације повезане са Сорошем, што је додатно заоштрило политички амбијент за опозицију.
Међутим, на политичкој сцени Мађарске појавио се нови покрет ТИСА, који је за кратко време успео да придобије рурални део гласачког тела, које је претходно било наклоњено Орбановом Фидесу.
Покрет ТИСА је добио на значају тек након придруживања 2024. политичара Петера Мађара. Странка се позиционира као конзервативна и као десни центар, са фокусом на борбу против корупције и промоцију демократије.
Покрет ТИСА (Tisztelet és Szabadság – „Поштовање и Слобода“) је постао значајна опозициона снага у Мађарској, предвођена харизматичним Петером Мађаром, бившим функционером Фидеса. Основан 2021, покрет је доживео успон 2024. након Мађаровог одласка из Фидеса. Мађар је напустио Фидес након скандала у вези са помиловањем особе осуђене за сексуално злостављање, што је изазвало јавни бес и довело до његовог преласка у опозицију. Покрет ТИСА се залаже за обнову демократије, борбу против корупције, владавину права, ближе везе са ЕУ и НАТО-ом, подршку Украјини у ЕУ, ограничење мандата премијера, реформу правосуђа и придруживање Европском јавном тужилаштву. Фокусира се на директан контакт с грађанима, посебно у руралним подручјима, градећи мрежу активиста. Организација је централизована, са Мађаром, Марком Раднаијем и Золтаном Таром на челу, и члан је Европске народне партије (EPP). Привлачи бивше гласаче Фидеса, умерене и либералне бираче, као и млађе генерације. Анкете показују да ТИСА у неким случајевима престиже Фидес, што указује на потенцијалну промену политичког пејзажа у Мађарској.
Петер Мађар и његов покрет „Тиса“ представљају озбиљан изазов за Виктора Орбана и његову странку „Фидес“, што је потврђено низом догађаја и протеста у последњих годину дана.
Подршка „Фидесу“ опада због слабог економског раста, високе инфлације и пада животног стандарда у поређењу са суседним земљама попут Словеније и Пољске. Ово је кључна тачка коју Мађар користи за критику Орбана.
Корупцијски скандали, укључујући „педофилски скандал“ који је довео до оставке председнице Каталин Новак, као и Мађарова објава аудио-снимака који имплицирају мешање Орбанових сарадника у правосудни систем, нарушили су имиџ „Фидеса“.
„Фидес“ је деценијама доминирао захваљујући разједињеној опозицији. Мађар је успео да консолидује део опозиционих бирача и привуче незадовољне гласаче „Фидеса“.
За разлику од Орбана, који је навикао да користи традиционалне медије, као што су штампа и тв, Мађар, 43-годишњи правник и бивши дипломата, користи друштвене мреже и независне медије (попут YouTube канала) да заобиђе Орбанову медијску машинерију. Његови наступи, укључујући интервју са 2,5 милиона прегледа, имају огроман домет.
Петер Мађар и покрет ТИСА су показали озбиљне способности мобилизације присталица, томе су најбољи пример масовни протести, попут оног у априлу 2024. са око 100.000 људи у Будимпешти, и митинга у марту 2025, где је позвао на „крај Орбановог режима“.
Мађар покушава да привуче и конзервативце и либерале, што може отежати формирање кохерентне платформе. Међутим „Фидес“ је показао способност да се прилагоди, као што је било на изборима за ЕП 2024, где је ипак задржао прво место упркос губицима. На изборима у јуну 2024. године „Тиса“ је освојила 29,74% гласова и 7 мандата, што је било близу резултата „Фидеса“ (44,52%, 11 мандата). Ово је био историјски лош резултат за „Фидес“. Орбан се и даље ослања на конзервативне бираче и националисте али и на економски опоравак у 2025. и покушава да поврати подршку у гласачком телу.
Покрет ТИСА и Петер Мађар су у медијима блиским Орбану представљени као превише блиски Бриселу на штету мађарских националих интереса.
За блискост покрета ТИСА са Сорошем нема директних доказа, иако медији наклоњени Орбану покушавају да доведу у везу овај покрет и његовог лидера Петера Мађара са Сорошем.
Оптужбе за везе са Сорошем у Мађарској често долазе из кругова блиских владајућој странци Фидес, предвођеној Виктором Орбаном, као део шире реторике против опозиције. Сорош је у мађарском политичком дискурсу често приказиван као симбол страног мешања, али ове оптужбе су углавном генерализоване и ретко подржане конкретним доказима.
Међутим, иако нема директних доказа да је Петер Мађар повезан са Џорџом Сорошем, постоје индиректне везе преко чланове његове партије.
Кампања покрета Тисе финансирана је кроз „микродонације“, што подсећа на моделе финансирања опозиционих кампања у прошлости, које су добиле стране фондове повезане са Сорошем, попут „Action for Democracy“ и „DatAdat“
Ове сличности у финансирању покрета ТИСА подстичу скепсу и питања, али без чврстих доказа о директној умешаности Сороша. Петера Мађар се од ових оптужби брани оптужбама на рачун Орбана, тако је у интервјуу за DW изјавио да Орбан користи оптужбе на рачун Сороша као део стратегије за скретање пажње са домаћих проблема. Такав одговор заправо није негација утицаја Сороша на политичку сцену у Мађарској али је свакако успешна реторика. Међутим, постоје индиректне везе које могу указати на умешаност Сороша у деловање покрета ТИСА. Према чланку на Demokrata.hu, неколико кандидата на европској листи Тисе партије је повезано са Сорошевом мрежом. У снимку објављеном на MagyarNemzet.hu, Мађар критикује своје колеге, називајући их „глупим Сорошевим агентима“, што сугерише да се он сам дистанцира од таквих веза, иако признаје њихово присуство у партији.
Кампања Тисе партије финансирана је кроз „микродонације“. Већ смо костатовали да то подсећа на моделе финансирања опозиционих кампања у прошлости, које су добијале стране фондове повезане са Сорошем. На пример, према Demokrata.hu, 2022. године „Action for Democracy“ (A4D) и швајцарска фондација пружили су преко четири милијарде форинти опозицији. НИК извештај детаљно описује како је „DatAdat“, повезан са Гордоном Бајнаијем, добио највећи део средстава за логистику кампање. Сличан модел виђен је у кампањама Гергелија Карачонија, где су „Mindenki Budapestért“ и „99 Mozgalom“ добили значајна средства од иностраних извора, укључујући 112 милиона форинти од „DatAdat“ 2019. и 616 милиона форинти у услугама 2021. (Demokrata.hu). Такође, веб-сајт „Talpra Magyarok“ иницијално је навео „Estratos Digital GmbH“ (Bajnai’s DatAdat) као руковаоца подацима, што је брзо уклоњено, подижући питања о томе куда иду подаци присталица (Demokrata.hu).
Дора Давид (Dóra Dávid) је мађарска правница и политичарка, истакнута чланица опозиционе странке ТИСА, и њено име се често помиње у контексту политичких активности у Мађарској, посебно због њене високе позиције на изборној листи ТИСА за европске изборе 2024. године, где је била друга на листи. Информације о њој углавном долазе из мађарских медија, укључујући изворе као што су Magyar Nemzet и Demokrata, који су блиски владајућој странци Фидес, па је важно приступити овим изворима са критичким ставом због могуће политичке пристрасности.
Дора Давид је међународна правница са искуством у области права и технологије. Студирала је право, а њена каријера укључује рад у међународним организацијама и приватном сектору. Према изворима, радила је за Meta (раније Facebook), што указује на њено искуство у технолошком сектору, вероватно у вези са правним или регулаторним питањима везаним за дигиталне платформе.
Током 2014. године, Дора Давид је обављала праксу у организацији Advocates for International Development (A4ID), невладиној организацији са седиштем у Лондону, која се фокусира на правну подршку за одрживи развој. Ова организација је, према Demokrata.hu, сарађивала са Open Society Initiative и Amnesty International, што овај медиј наводи као доказ њене повезаности са мрежом Џорџа Сороша. Наводи се да је била укључена у Save the Children International, организацију која се бави заштитом права деце. Ова организација је, према Demokrata.hu, такође повезана са Сорошевим пројектима, али извор не пружа конкретне доказе о томе како или у ком обиму је Дора Давид била ангажована. Save the Children је глобална организација са широким спектром активности, па сама по себи повезаност са њом не имплицира нужно директну везу са Сорошем.
Дора Давид је постала истакнута личност у ТИСА странци. Као друга на изборној листи, она је била једна од кључних фигура у кампањи, а њена позиција указује на поверење које Петер Мађар има у њу. ТИСА се позиционира као десни центар са фокусом на борбу против корупције и промоцију демократских вредности. Провладини медији, попут Magyar Nemzet и Demokrata, често истичу њену повезаност са Сорошем. Ови медији је описују као део „међународне мреже“ која подржава либералне и глобалистичке агенде.
Истраживања показују да Дора Давид има индиректне везе са организацијама повезаним са Џорџом Сорошем, попут „Advocates for International Development“ (A4ID), где је била на пракси 2014. године, и „Save the Children International“, где је била активно укључена. Ове организације су сарађивале са „Open Society Initiative“, делом Сорошеве мреже.
Дора Давид подржава приступање Мађарске Европском јавном тужилаштву како би се обезбедило поштовање владавине права и ослободила замрзнута ЕУ средства. Заговара права ЛГБТИ+ заједнице, академску слободу и права азиланата. Провладини медији, попут Mandiner, често је приказују као „увежену“ политичарку из Лондона, са нагласком на њену међународну каријеру.
Други члан ТИСА покрета који се доводи у везу са Сорошем је Виктор Вајс. Вајс је био на 9. месту изборне листе Тиса партије за Европски парламент 2024. године. Од 2016. до 2018. радио је у „Artemisszió Alapítvány“, организацији за подршку мигрантима, где је био ментор, укључујући и рад са авганистанским мигрантима у сарадњи са УНХЦР-ом. Тренутно је запослен у Светском економском форуму. Истраживања сугеришу да „Artemisszió Alapítvány“ добија финансирање од „Open Society Foundations“ (Фондације за отворено друштво), повезане са Сорошем, укључујући 109.499 долара 2016. године. Такође, Светски економски форум има партнерства са истом фондацијом.
Трећа личност покрета ТИСА коју провладини медији у Мађарској доводе у везу са Сорошем је Ана Бујдошо. Бујдошо је активисткиња у Мађарској, позната по свом ангажману у родним и социјалним правима. Она је ментор у “ Egyenlítő Alapítvány“ организацији која промовише родну равноправност и била је укључена у активности са групама повезаним са Џорџом Сорошем, попут „Patent Egyesulet“, „Амнести Интернационал Мађарска“, „Будимпешт Прајд“ и „ТАСЗ“. Истраживања указују на индиректне везе. Иако нема директних доказа о финансирању од Сороша, њена сарадња са организацијама које примају подршку од његових фондација указује на индиректне везе. На пример, „Patent Egyesulet“ и „ТАСЗ“ су добили финансијску подршку од „Отвореног друштва“, што их чини делом мреже повезане са Сорошем.
Истраживања показују да Дора Давид, Виктор Вајс и Ана Андреа Бујдошо имају везе са организацијама финансираним од Сороша, попут „Save the Children International“, „Artemisszió Alapítvány“ и „Patent Egyesület“. Ове везе, иако индиректне, подржавају Орбанову тврдњу о „војсци из сенке“ као мрежи страног утицаја.
Виктор Орбан, премијер Мађарске, користи термин „војска из сенке“ да опише мрежу политичара, НВО, новинара и других актера које сматра финансираним од страних сила, посебно Џорџа Сороша и Сједињених Држава, ради подривања мађарског суверенитета. Орбан сматра да ове три особе из покрета ТИСА спроводе агенде попут подршке миграцији и ЛГБТК+ правима, што се поклапа са Сорошевим интересима, чак и ако нема директних доказа о финансирању. Орбанов сукоб са Бриселом, укључујући Украјину, одражава његов циљ да сачува мађарски суверенитет и утемељи будућност нације и државе на хришћанским и традиционалним вредностима, иако су његови мотиви много сложенији. У фебруару 2024, Орбан је блокирао 50 милијарди евра подршке Украјини, наводећи да је погрешно да ЕУ буџет иде ван ЕУ блока, чиме је заправо покушао да заштити мађарске економске интересе и суверенитет.
Будућност Орбана зависи од његове способности да се прилагоди новим изазовима. Иако за протеклих 15 година успевао да стабилно одржи власт, тренутни трендови сугеришу на неизвесност, посебно са приближавањем избора 2026. ТИСА покрет има реалну шансу да угрози Орбанову позицију, посебно на изборима 2026. Орбанове предности су у томе што контролише медије, има реформисане изборне законе и лојалну базу, посебно међу старијим бирачима. Његова способност да се прилагоди изазовима, попут популистичких мера за контролу цена хране, може одржати подршку досадашњих гласача ФИДЕСА. ТИСА покрет, предвођен Петером Мађаром, тренутно показује значајан потенцијал. Недавне анкете, попут оне из октобра 2024, показују да ТИСА води са 24% подршке, испред Фидеса са 23%. Ово указује на тесну трку за изборе 2026, где ТИСА има приличну шансу да консолидује опозицију и привуче бираче разочаране Орбановом владом.
Мађар се фокусира на кључне проблеме, попут корупције, економије и односа са ЕУ, што је тема и тренд који је близак ставовима многих грађана Мађарске. Велики протести, попут оног у марту 2025. са преко 50.000 учесника, показују растућу подршку покрета. Међутим, ТИСА мора да докаже да може одржати ентузијазам свог гласачког тела и ефективно управљати, што је прилично велик изазов за нову партију. Иако ТИСА има потенцијал, постоје ризици који могу довести до урушавања или слабљења овог покрета предвођеног харизматичним лидером Петером Мађаром. Фидес има дугогодишњу контролу над медијима, судовима и економијом, што Орбану пружа предности. ТИСА је нов покрет што значи недостатак функционалних страначких структура, које могу довести до интерних конфликата или нестабилности.
Контроверзне тактике, попут тајног снимања и захтева за превременим изборима, могу удаљити бираче од привржености покрету, посебно што јавност у Мађарској углавном не подржава превремене изборе, заказане за 2026. Оптужбе за страни утицај, попут веза са USAID и Сорошем, сигурно ће бити искоришћене од Фидеса за дискредитацију покрета ТИСА и највероватније ће ослабити бирачко тело овог покрета. Економски изазови, попут инфлације, могу и даље фаворизовати ТИСА, али Фидес има јаку подршку на селу и међу старијим бирачима, где је Орбан и даље веома поштован и има ауторитет. Потенцијал за уличне протесте, инспирисане „обојеним револуцијама“, могао би ескалирати тензије, што би могло бити контрапродуктивно и штетно за покрет ТИСА.
Када се свему дода добар однос Трампа и Орбана и нова прерасподела геополитичке моћи, традиционална наклоњеност гласачког тела конзервативним и хришћанским вредностима у источној Европи, као и одбојност према Бриселу и ЕУ као новој Совјетији која угрожава национални идентитет Мађара, шансе да Орбан опстане на политичкој сцени Мађарске су утолико веће, без обзира на брзи раст популарности Петера Мађара и његовог покрета ТИСА.
Остави коментар