Autor: dr Jelena Todorović Lazić
Državna zajednica Srbija i Crna Gora započela je proces pristupanja Evropskoj uniji u novembru 2005. godine kada su počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U maju 2006. građani Crne Gore su na referendumu glasali za nezavisnost Crne Gore (55,5%), pa je tako Državna zajednica Srbija i Crna Gora prestala da postoji. Srbija je nastavila sa postojećim pregovorima o SSP, a odvojeni pregovori su pokrenuti sa Crnom Gorom u septembru 2006. godine. Neposredno nakon referenduma o nezavisnosti i Vlada i Skupština Republike Crne Gore istakle su evropske i evroatlantske integracione procese kao prioritet Crne Gore. Puni diplomatski odnosi između EU i Crne Gore uspostavljeni su 12. juna 2006. godine, kao i diplomatski odnosi sa svim državama članicama. Što se tiče odnosa sa drugim međunarodnim strukturama, iako je bilo dogovoreno da Srbija ostane pravni sledbenik Državne zajednice, Crna Gora je otvoreno izjavila da će poštovati sve međunarodne obaveze i sporazume preuzete dok je još bila deo Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Crna Gora je 15. oktobra 2007. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Privremeni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu. Potonji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine, dok je SSP stupio na snagu 1. maja 2010. godine. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Crna Gora je formalno pristala na pridruživanje Evropskoj zajednici i njenim državama članicama, čime je preuzela odgovornost za svoju evropsku budućnost.
Crna Gora je podnela zahtev za članstvo u EU 2008. godine. Evropska komisija je 2010. godine dala pozitivno mišljenje o zahtevu Crne Gore, identifikujući sedam ključnih prioriteta koje bi trebalo rešiti da bi pregovori počeli, iste godine joj je Savet dodelio status kandidata (2010). U decembru 2011. godine Savet je pokrenuo proces pristupanja u cilju zakazivanja otvaranja pregovora za juni 2012. godine. Pristupni pregovori sa Crnom Gorom su počeli 29. juna 2012. Decembra 2012. održana je Pristupna konferencija na kojoj je otvoreno prvo poglavlje koje je istovremeno i privremeno zatvoreno (Nauka i istraživanje). Godinu dana kasnije otvorena su i Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Tek pet godina nakon otvaranja prvog poglavlja, a među poslednjima, decembra 2018. otvoreno je i poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu (poslednja dva poglavlja otvorena su juna 2020. godine). Nakon osam godina pristupnih pregovora otvorena su sva poglavlja od kojih je tri privremeno zatvoreno. Februara 2020. Komisija usvaja Revidiranu metodologiju proširenja, a zatim oktobra 2020. usvaja Ekonomski i investicioni plan za podršku i približavanje Zapadnog Balkana EU. Prema Revidiranoj metodologiji proširenja održavaju se međuvladine konferencije kako bi se omogućilo političko upravljanje procesom pristupanja, koje su u slučaju Crne Gore održane tokom juna i decembra 2021. godine.
Sa više od 610 miliona evra bespovratne pomoći od 2007. godine Evropska unija je najveći donator u Crnoj Gori i partner broj jedan u podršci razvoju i tekućim reformama. Dugogodišnja finansijska pomoć utrošena je na programe i projekte koji su podsticali razvoj i konkretne reforme. Istorijat partnerstva datira od 2001. godine kroz CARDS –Program pomoći zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju. U 2006. godini program CARDS zamenjen je Instrumentom za pretpristupnu saradnju (IPA) koji je trajao do 2013. godine. Nakon toga, usledio je IPA 2 koji je Crnoj Gori doneo 270 miliona evra u periodu od 2014. do 2020. Program IPA 2 fokusiran je na ključne oblasti koje treba da olakšaju pripremu Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji.
Vlada koju je predvodila Demokratska partija socijalista (DPS) 2013. godine otvorila je poglavlja o vladavini prava, 23 i 24, i usvojila strateški antikorupcijski dokument. Ono što premijer Milo Đukanović ipak nije učinio – nije bilo nikakvog realnog sprovođenja reformi. Umesto toga, reforme su osmišljene na način kako bi se konsolidovao režim DPS-a i osigurali glasovi njihovih glasača za naredne izbore.
Proevropski DPS potvrdio je svoju dominaciju u odnosu na Demokratski front, koaliciju opozicionih i prosrpskih partija i na izborima 2016. Nakon toga, Đukanović je izabran za predsednika republike u aprilu 2018. godine. Poznat kao „večiti predsednik”, kako u zemlji, tako i u regionu, Đukanović je ostao na vlasti tri decenije, a njegov režim je legitimisan formalnim napretkom u procesu pridruživanja EU. Ipak, sa Vladom iz 2016. godine formalni proces reformi je stagnirao. Vlada je preduzela korake koji su monopolizovali javne resurse i ograničili slobodu izražavanja i slobodu medija, povećali političku kontrolu nad nezavisnim institucijama. To su bili samo neki od razloga da na izborima održanim avgusta 2020. godine dođe do promene odnosa snaga u Parlamentu, pa je Vladu formirao kandidat koalicije Za budućnost Crne Gore Zdravko Krivokapić, a DPS posle tri decenije otišao u opoziciju.
Crna Gora je 2010. godine postala kandidat za članstvo, a njeni pregovori sa Briselom su počeli 2012. godine. Poslednjih nekoliko godina govori se o Crnoj Gori kao vodećem kandidatu za članstvo. Međutim, uglavnom zbog unutrašnje dinamike koja se odnosi na vladavinu prava, kao i zbog zamora od proširenja među postojećim članicama EU, Crna Gora ostaje van tog političkog i ekonomskog bloka. Omeđeno korupcijom i organizovanim kriminalom, crnogorsko pravosuđe i druge državne institucije karakteriše odsustvo nezavisnosti. Uprkos naporima koje vlada tokom godina ulaže u rešavanje ovih strukturnih pitanja, reforme neophodne za članstvo u EU se sporo odvijaju.
Izgledi Crne Gore za brzo članstvo u EU prilično su slabi, između ostalog, i zbog zamora postojećih članica EU od proširenja. Kada je raspoloženje u EU bilo drugačije, drugi kandidati, poput Grčke, Rumunije i Bugarske, primljeni su u EU iako je bilo upitno da li ispunjavaju kriterijume za članstvo u EU u smislu ekonomskih reformi i/ili ljudskih prava.
Otprilike mesec dana nakon početka rata u Ukrajini postojao je entuzijazam/optimizam među Crnogorcima da će ovaj rat ubrzati pridruživanje Crne Gore, Srbije, Makedonije i Albanije u EU. Ipak, govor francuskog predsednika Emanuela Makrona od 9. maja 2022. godine, u kojem je predložio „evropsku političku zajednicu” kandidatima za EU, šalje poruku da bi ovaj predlog da se napravi neki klub B mogao da bude samo jedna u nizu šargarepa za zemlje Zapadnog Balkana kako bi one držale blizu, ali ne i unutar Unije.
Široko rasprostranjena sumnja među Crnogorcima da se njihova zemlja realno može pridružiti Uniji u skorije vreme takođe utiče na sliku. Ranije smo imali jasnu agendu EU i sve što se mora učiniti ako se želi u EU. Ubuduće će za svaku vladu zaista biti teško opravdati da se nešto mora učiniti kada je gotovo očigledno da to članstvo neće uskoro stići. Međutim, u proteklih petnaest godina Crnogorci su u velikoj meri podržavali ulazak svoje zemlje u EU. Prema anketama, otprilike 80 odsto građana je za članstvo u EU.
Od početka rata u Ukrajini više zvaničnika iz EU i regiona pozvalo je na ubrzanje procesa pridruživanja Zapadnog Balkana, tvrdeći da je to u geopolitičkom interesu EU. Ovi izgledi ostaju neizvesni. Ipak, sa nedostatkom bilateralnih sporova i potpunim spoljnopolitičkim usklađivanjem sa EU, Crna Gora bi mogla biti najlakše mesto za početak primene obnovljenog zamaha EU proširenja. Tome se svakako nadala i Vlada Dritana Abazovića. Glavno opravdanje koje je Abazovićeva Jedinstvena reformska akcija (URA) ponudila za izglasavanje nepoverenja Vladi Zdravka Krivokapića u februaru 2022. godine bilo je odugovlačenje procesa evropskih integracija.
Evropska komisija je u oktobru 2021. ocenila da je postignut ograničen napredak u poglavlju 23, koje se odnosi na nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije i ljudska prava, kao i određeni napredak u poglavlju 24, koje se bavi borbom protiv organizovanog kriminala. Ova dva poglavlja su ključna za tempo čitavog procesa pristupanja. Tek nakon što zemlja kandidat dobije merila za zatvaranje – konačni set kriterijuma koje treba da ispuni za ova dva poglavlja, moći će da zatvori druga pregovaračka poglavlja i završi proces pristupanja. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, što znači da dalji napredak njenog celokupnog procesa pristupanja zavisi od dobijanja završnih merila za poglavlja 23 i 24.
U prošlogodišnjem non-pejper dokumentu za poglavlja 23 i 24 koji je izradila Evropska komisija, a koji je objavljen u maju 2022, i koji pokriva period od oktobra 2021. godine, navodi se da je „rad očigledno intenziviran nakon dugo očekivane finalizacije imenovanja u administrativne strukture u oblasti vladavine prava”. To je signal da EU ceni pozitivne pomake u ovoj oblasti, ali i uočava njihov nedostatak u nekim oblastima, kao što je rad Agencije za sprečavanje korupcije koja se i dalje suočava sa nedostacima u donošenju odluka.
Crna Gora je više napredovala u poglavlju 24 u odnosu na poglavlje 23, najviše zbog činjenice da je ovo poglavlje više fokusirano na „spoljne faktore i aktere”, kao što su kriminal i organizovane grupe, dok je poglavlje 23 „samoregulatorno” jer napredak u ovom poglavlju jasno zavisi od izgradnje institucija, mehanizama i zakona koji snažno zadiru u političke interese stranaka.
Gordana Đurović, profesorka sa podgoričkog FPN-a, napominje da je non-pejper iz maja 2022. mnogo bolji po Crnu Goru od izveštaja Evropske komisije iz oktobra 2021. godine, uključujući „evidenciju o zapleni droge”, „imenovanje Tužilačkog saveta, novog glavnog specijalnog tužioca”, kao i činjenica da je „bivši predsednik Vrhovnog suda uhapšen pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja i stvaranje kriminalne organizacije”. Međutim, još se čeka niz imenovanja u pravosuđu, uključujući članove Sudskog saveta, stalnog Vrhovnog državnog tužioca i troje sudija Ustavnog suda, za koje je potrebna parlamentarna većina.
Očekuje se da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije ostane vruća tema u javnosti, a o stepenu pripremljenosti u ovoj oblasti na kraju će odlučiti Savet Evropske unije. Ako to dovede do zatvaranja poglavlja 23 i 24, mapa puta za zatvaranje ostalih pregovaračkih poglavlja koja su sada organizovana u klastere je jasna. U tom slučaju plan Vlade je sledeći: u prvoj polovini 2023. zatvoriti klastere 2 i 3; u drugoj polovini 2023. zatvoriti klaster 5; u prvoj polovini 2024. zatvoriti klaster 4, a u drugoj polovini 2024. zatvoriti preostale klastere 1 i 6. Konačno, tokom druge polovine 2024. godine trebalo bi da budu završeni i pregovori u poglavljima 34 i 35. Istovremeno, moguća su i određena odstupanja od ovog plana jer nova metodologija ne propisuje obavezu zatvaranja poglavlja u klasteru.
Evropska unija bi uskoro mogla da razmotri obustavu pregovaračkog procesa sa Crnom Gorom ako zemlja ne uspi da stvori funkcionalne institucije – takvi stavovi čuli su se iz Brisela krajem prošle godine. Crna Gora je u političkoj krizi od avgusta kada je pao kabinet Dritana Abazovića nakon što je on potpisao sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Formirana je nova vladajuća većina koju predvodi prosrpski Demokratski front uz podršku Abazovića, koji je za premijerskog kandidata predložio Miodraga Lekića, diplomatu iz vremena Slobodana Miloševića.
Predsednik Milo Đukanović je odbio da Lekiću da mandat za formiranje Vlade uz obrazloženje da nije uveren da će ga podržati parlament. Vladajuća većina je kao odgovor usvojila novi zakon o ovlašćenjima predsednika, koji ih ograničava i primorava Đukanovića da mandat dodeli kandidatu koji ima jasnu podršku većine poslanika u parlamentu.
Krizu je pogoršao nefunkcionalni Ustavni sud, pošto poslanici mesecima nisu mogli da se dogovore o izboru novih sudija. Pristalice opozicije održavaju masovne proteste svake nedelje, tražeći povlačenje zakona o predsedniku i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Proteste podržava predsednik Đukanović.
U poslednjem Izveštaju Komisije o napretku Crne Gore za 2022. godinu kaže se da su nastavljene političke tenzije, polarizacija, odsustvo konstruktivnog angažmana između političkih partija i neuspeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa, što je dovelo do toga da dve vlade padaju na glasanje o nepoverenju. Na pravilno funkcionisanje crnogorskih institucija uticala je politička nestabilnost, nestabilnost vlade i tenzije unutar vladajuće većine, odugovlačenje procesa donošenja odluka i sprovođenje reformi. Glavni pravosudni organi, uključujući i Ustavni sud, rade u nekompletnom sastavu zbog nemogućnosti parlamenta da bira nove članove, čime se narušava njihovo pravilno funkcionisanje. Sredinom septembra Ustavni sud nije mogao da ispuni svoju ulogu zbog nepostojanja kvoruma, što je pojačalo političku neizvesnost.
Zaključivanje Osnovnog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom uticalo je na političku atmosferu i dodatno podiglo tenzije. Sve u svemu, vlade i Parlament nisu uspeli da pokažu u praksi svoj angažman u pogledu reformske agende u vezi sa EU. Rad parlamenta obeležili su bojkoti vladajuće većine i opozicije, promene vlada i smena dva uzastopna predsednika u tom procesu. Proces donošenja zakona je bio značajno pogođen.
Crna Gora je umereno pripremljena u pogledu reforme javne uprave. Postignut je ograničen napredak, uključujući usvajanje nove Strategije za reformu javne uprave 2022–2026. Potrebna je jaka politička volja za efikasno rešavanje pitanja u vezi sa zapošljavanjem zasnovanim na zaslugama, optimizacijom državne administracije i sprovođenjem upravljačke odgovornosti.
Crna Gora ostaje umereno pripremljena kada je u pitanju njen pravosudni sistem. Sprovođenje ključnih reformi pravosuđa i dalje je u zastoju. Određena dugotrajna imenovanja na visokom nivou u sudstvu su obavljena, dok je nekoliko drugih, uključujući i Ustavni sud (za koje je potrebna kvalifikovana većina u Parlamentu) još uvek na čekanju.
Crna Gora je postigla određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije. Stanje u prevenciji korupcije je dodatno poboljšano, posebno zbog pozitivnog trenda u radu Agencije za borbu protiv korupcije. Crna Gora još uvek mora da poboljša svoje rezultate istraga, krivičnog gonjenja i pravosnažnih presuda u borbi protiv korupcije, uključujući korupciju na visokom nivou.
U borbi protiv organizovanog kriminala, Crna Gora je umereno pripremljena. Napravljen je registar stvarnog vlasništva. Uhapšene su neke ključne ličnosti u organizovanim kriminalnim grupama i postignuta je još jedna evidencija o zapleni droge. Broj pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala je u porastu. Međutim, potrebno je ojačati evidenciju sudskih odluka o švercu duvana i pranju novca, korišćenju finansijskih istraga i kapacitetima za konfiskaciju prihoda stečenih kriminalom.
Crna Gora je umereno pripremljena u oblasti osnovnih prava. Što se tiče slobode izražavanja, Crna Gora je postigla određeni nivo pripremljenosti. Zakonski okvir o zaštiti novinara i drugih medijskih radnika unapređen je usvajanjem izmena i dopuna Krivičnog zakonika kojima su propisane strože kazne za napade i pretnje novinarima i ometanje ili sprečavanje u obavljanju posla.
Crna Gora je 3. juna 2017. pristupila NATO-u i postala 29. članica Alijanse. Međutim, proces pristupanja Alijansi nije bio lišen kontroverzi. Članstvo u NATO-u bilo je u središtu žestokih političkih debata u zemlji, što je izazvalo antiNATO proteste. Slaba tačka je bilo podeljeno javno mnjenje i pokušaji Rusije da sabotira proces.
Region Zapadnog Balkana je nedavno postao važna regionalna komponenta kineske inicijative Pojas i put. Sve zemlje Zapadnog Balkana učestvuju u tzv. 16+1 inicijativi (sada 17+1, uz dodatak Grčke 2019), koja okuplja Kinu i zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Od ovih zemalja Srbija i Crna Gora su postale glavna meta kineskih kredita i investicionih politika u regionu. Kina je 2020. godine postala najveći investitor u Crnoj Gori, zamenivši zemlje EU i Rusiju. Štaviše, Crna Gora je domaćin najambicioznijem kineskom infrastrukturnom projektu – izgradnja autoputa Bar–Boljare.
Ostavi komentar