Autor: Stevan Stojkov

Društveni mediji su dobri slušaoci, te neretko o pojedincima znaju više nego njihovi najbliži prijatelji. Ove platforme, koristeći napredne tehnologije, prikupljaju podatke o našim navikama, željama, strahovima… Ako ste se ikada zapitali šta se dešava sa ogromnom količinom podataka koje delimo u našim svakodnevnim interakcijama na društvenim medijima, znate da odgovor nije baš lepa slika. Pažljivo prikupljeni, a zatim pedantno segmentirani u detaljne kategorije, ovi podaci se prodaju oglašivačima, koji na osnovu njih kreiraju hiperpersonalizovane oglase i manipulišu našim potrošačkim odlukama. Teorija zavere? Možda tako zvuči, ali nije. U pitanju je tamna strana savremenog marketinga: predatorsko oglašavanje.

U digitalnom dobu, marketing je postao više od ubeđivanja. Postao je predviđanje, preciznost, ali i eksploatacija. Razvoj oglašavanja zasnovanog na podacima omogućio je preduzećima i marketarima da dođu do prave publike u pravo vreme s pravom porukom. Međutim, šta se dešava kada je ta „prava publika” neko ko je u finansijskoj krizi, emocionalno ranjiv, ili pak suviše mlad da bi prepoznao i razumeo komercijalnu nameru oglašivača? U takvim slučajevima, savremeni marketing ne prodaje samo proizvode ili usluge, već cilja slabosti.

Za razliku od tradicionalnog oglašavanja, koje ima za cilj da informiše ili ubedi, predatorsko oglašavanje „lovi” najosetljivije pojedince i manipuliše njima. Predatorsko oglašavanje namerno cilja ranjive kategorije potrošača, one čija je sposobnost donošenja kvalifikovanih odluka narušena. Ovakve strategije su daleko od izolovanih incidenata. One su duboko ukorenjene u logici savremenog digitalnog marketinga. Takođe, njihove posledice se protežu kudikamo dalje od obmanjivanja nekoliko pojedinaca. Predatorsko oglašavanje narušava poverenje, produbljuje nejednakost i potkopava osnovnu ideju da su potrošači racionalni donosioci odluka na slobodnom tržištu. Stoga, ono ne predstavlja samo marketinški, nego ozbiljan društveni problem.

Kako se granica između personalizovanih i predatorskih oglasa sve teže raspoznaje, suočavamo se sa ozbiljnom dilemom: šta je sve prihvatljivo u svetu marketinga vođenog profitom? U želji da doprinesemo njenom razrešavanju, istražićemo tri ključna aspekta predatorskog oglašavanja: ranjive grupe koje su njegove mete, koji etički izazovi proizilaze iz ovih praksi i kakav je njihov širi društveni uticaj. No, pre toga, potražimo odgovor na sledeće pitanje. Šta je predatorsko oglašavanje? Kako ga definišemo?

Narodski rečeno, oglašavanje u kojem preduzeća i marketari koriste lične podatke i podmukle trikove da ubede ljude da kupuju stvari, često na njihovu štetu, nazivamo predatorskim. To su oglasi koji „pritiskaju” slabe tačke, poput straha ili očaja, te ciljaju one koji se lako zavaraju, kao što su deca ili ljudi u nevolji.

Proširena i preciznija, u profesionalnom tonu, definicija predatorskog oglašavanja bi mogla da glasi: promotivne prakse koje sistematski eksploatišu lične podatke, psihološke ranjivosti i ograničenu medijsku pismenost potrošača da bi podstakle impulsivno ili štetno ponašanje, često uz minimalnu transparentnost ili etičku odgovornost. Ove prakse, omogućene naprednim algoritmima i analizom podataka, ciljaju demografski i psihografski profilisane grupe, poput maloletnika, starijih osoba ili osoba sa zdravstvenim ili ekonomskim problemima, dovodeći do narušavanja privatnosti, ekonomske štete i društvene nejednakosti.

Poput tradicionalnog i predatorsko oglašavanje ima za cilj da utiče na ponašanje potrošača. Međutim, ključna razlika leži u namerama i metodama. Predatorsko oglašavanje prelazi etičku granicu. Cilja pojedince koji nisu u potpunosti sposobni da kritički procene poruku koja im se šalje oglasom. Ono se ne oslanja na ubeđivanje, već na manipulaciju, koristeći tehnike kao što su: emocionalna eksploatacija, obmanjujući ili dvosmisleni jezik, personalizacija vođena podacima koja uvećava kognitivne pristrasnosti, „mračni obrasci” u digitalnom dizajnu koji zamagljuju informisani pristanak. Ukratko, predatorsko oglašavanje ne poštuje autonomiju potrošača, već je podriva radi profita.

Profitabilne mete

Kad god marketing daje prioritet profitu nad etikom i ljudskosti, ranjivi plaćaju najvišu cenu. Predatorsko oglašavanje cilja ranjive grupe potrošača kako bi, iskorišćavajući njihove slabosti, podstaklo impulsivne odluke o kupovini i tako maksimiziralo profit. Ove grupe, s kojima ćemo se ubrzo upoznati, nisu slučajno izabrane. Kao što smo već istakli, napredni algoritmi i prikupljanje detaljnih podataka omogućavaju oglašivačima da precizno identifikuju i manipulišu profitabilnim metama, poput:

starijih osoba,
dece,
tinejdžera,
ekonomski ugroženih osoba,
osoba sa psihičkim smetnjama i
osoba sa niskim nivoom medijske pismenosti.

Poslednjih godina internet, a naročito društveni mediji, postali su „interesantni” pripadnicima starije populacije (obično osobe starije od 65 godina). Mnogi stariji ljudi nisu odrasli sa internetom ili pametnim telefonom u rukama, te je ova grupa posebno podložna manipulativnim marketinškim taktikama i predstavlja profitabilnu metu za neetičke oglašivače. Naime, starije osobe, po pravilu, ne razumeju u potpunosti kako funkcionišu algoritmi pretraživača i društvenih medija, prikupljanje podataka i digitalni oglasi. Neprepoznavanje „crvenih zastavica”, kao što su sumnjivi linkovi i preterana obećanja, činih ih podložnijim lažnim ili prevarantskim oglasima.

Pamteći neka drugačija vremena, starije osobe imaju veće poverenje u institucije, te će ih „stručnjaci” koji se pojavljuju u oglasima ili „naučni dokazi” koji se navode u njima lakše ubediti da kupe neproverene proizvode. Studija Journal of Consumer Affairs-a iz 2022. godine je pokazala da stariji korisnici interneta imaju 50% veću verovatnoću da kliknu na lažne oglase u poređenju sa mlađim grupama korisnika.

Zdravstveni problemi, kao i emocionalna ranjivost (usamljenost, strah od starenja, smrti) starije osobe čine lakim plenom za lažne oglase koji nude „čudesne” lekove, ili podstiču impulsivne kupovine. Budući da veliki broj starijih živi od penzije i ušteđevine, njihova finansijska ranjivost ih čini metom za oglase koji obećavaju brzi povraćaj ulaganja ili „jeftine” proizvode. Kao primer mogu poslužiti oglasi za lažne investicije u kriptovalute koje često ciljaju upravo starije osobe.

Mada, za razliku od prethodne, ne poznaju svet bez interneta i društvenih medija, deca (obično uzrasta do 12 godina) takođe čine izuzetno ranjivu grupu. Zbog nerazvijenog kritičkog mišljenja, podložnosti vizuelnim i emocionalnim podsticajima, kao i sve većoj izloženosti digitalnim platformama, deca predstavljaju profitabilnu metu za predatorsko oglašavanje. Prema studiji Common Sense Media iz 2023. godine, deca od 8 do 12 godina u SAD provodila su u proseku 5 do 6 sati dnevno pred različitim ekranima (TV, pametni telefon, računar), što ih je činilo lako dostupnim za oglašivače.

Deca, posebno mlađa od 8 godina, često ne razlikuju oglase od zabavnog sadržaja. Ona veruju da su oglasi istiniti i ne prepoznaju manipulativne namere koje se kriju iza njih. Zbog toga, na platformama poput YouTube Kids-a ili TikTok-a, oglasi su često maskirani kao zabavni video snimci ili sponzorisani sadržaj od influensera. Oglasi za decu koriste šarene boje, zabavne likove i veselu, lako pamtljivu muziku. Budući da su deca podložna psihološkim trikovima, oglasi namenjeni njima su „nabijeni” tehnikama za podsticanje impulsivnih reakcija, poput: stvaranja osećaja hitnosti, straha od propuštanja ili pritiska vršnjaka.

Pored toga što su direktni, deca su i indirektni potrošači jer ubeđuju svoje roditelje da kupe određene proizvode. Oglašivači neretko koriste ovu „moć dosađivanja” (pester power), kako bi podstakli kupovinu. Primera radi, oglasi za slatkiše, brzu hranu ili igračke često ciljaju decu kroz animirane ili likove iz crtanih filmova. Mada ovi oglasi podstiču nezdrave navike ili materijalizam, te stoga ne bi bili njihov prvi izbor, uz dovoljnu dozu dosađivanja, roditelji se ipak odluče na njihovu kupovinu.

Zbog svoje psihološke i socijalne osetljivosti, ograničene sposobnosti da kritički procene marketinške poruke i intenzivne upotrebe društvenih medija čak i internet starosedeoci kao što su tinejdžeri (mladi uzrasta od 13 do 18 godina) predstavljaju profitabilne mete predatorskog oglašavanja. Faza formiranja identiteta u kojoj se tinejdžeri nalaze čini ih podložnim pritisku da se uklope ili istaknu među vršnjacima. Oglasima koji promovišu „kul” i „trendi” proizvode, izgled ili način života iskorišćavaju ovu potrebu za prihvatanjem.

Značajan deo vremena tinejdžeri provode na popularnim platformama društvenih medija, kao što su TikTok, Instagram, gde su izloženi personalizovanim oglasima i sponzorisanim sadržajima od influensera od kojih mnogi nisu jasno obeleženi. Iako su tinejdžeri tehnološki pismeni, oni često nemaju dovoljno znanja ili iskustva da razlikuju ove sadržaje od organskih objava i prepoznaju manipulativne taktike koje se kriju u oglasima. Međutim, pošto mnogi od njih nemaju sopstveni novac, oglašivači, podstičući impulsivno trošenje, ciljaju njihov uticaj na roditeljske odluke o kupovini.

Pritisak da se ispune nerealni standardi lepote i uspeha, koji se nameću putem promotivnih kampanja, često dovode do anksioznosti i niskog samopouzdanja kod tinejdžera. Studija Journal of Adolescent Health-a iz 2023. godine je pokazala da izloženost oglasima za kozmetiku i dijetetske proizvode na društvenim medijima povećava rizik od poremećaja imidža tela kod tinejdžera za 40%.

Prateći savete neetičkih oglašivača, sa velikom stopom rizika da umesto „lake zarade” završe u još većim problemima suočava se sledeća ranjiva grupa: ekonomski ugrožene osobe (osobe sa niskim prihodima, nezaposleni, osobe u dugovima). NJihova finansijska nesigurnost i potreba za brzim rešenjima čini ovu grupu profitabilnom metom predatorskog oglašavanja. Osobe sa niskim prihodima ili u dugovima po pravilu traže brze načine da reše svoje finansijske probleme. Zbog toga su veoma podložni oglasima koji im nude „instant rešenja”, poput oglasa koji obećavaju kredite „za 5 minuta”.

LJudi koji se bore sa finansijskim problemima često nemaju načina, vremena ili znanja da istraže „sitna slova” u ponudama, što ih čini ranjivim za prevare i lažne oglase, kao što su oglasi za „poslove od kuće” koji zahtevaju određena plaćanja unapred. Takođe, stres i anksioznost koje izazivaju finansijske nedaće smanjuju njihovu sposobnost racionalnog donošenja odluka. Oglašivačima je ovo dobro poznato, te koriste emocionalne trikove, na primer obećanje „boljeg života”, kako bi podstakli njihove impulsivne reakcije.

Podložnost impulsivnim odlukama, emocionalna nestabilnost i traženje brzih rešenja za svoje probleme su razlozi zbog kojih osobe sa psihičkim smetnjama (osobe koje se bore sa depresijom, anksioznošću ili drugim poremećajima mentalnog zdravlja) predstavljaju profitabilne mete predatorskih oglasa. Osobe sa psihičkim smetnjama često doživljavaju intenzivne emocije, pad samopouzdanja i osećaj beznađa, što ih čini ranjivim za oglase koji im obećavaju „trenutno olakšanje” ili poboljšanje raspoloženja.

Psihičke smetnje mogu da smanje sposobnost racionalnog razmišljanja, naročito tokom kriza. Tokom mentalnih kriza sa kojim se suočavaju, osobe sa psihičkim smetnjama neretko ne obraćaju dovoljno pažnje na detalje oglasa ili nisu u stanju da prepoznaju manipulativne taktike koje oni sadrže, zbog čega bivaju podložniji prevarama ili štetnim ponudama. Studija Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine istakla je da su osobe koje se bore sa depresijom ili anksioznošću češće izložene oglasima za alkoholna pića na društvenim medijima, što može da poveća rizik od recidiva ili pogoršanja stanja.

Grupu ključnu za zaokruživanje slike o ranjivim kategorijama koje cilja predatorsko oglašavanje jer naglašava sistemske probleme u vezi sa obrazovanjem i pristupom informacijama, čine osobe sa niskim nivoom medijske pismenosti. Ova grupa obuhvata pojedince koji nemaju dovoljno znanja i veštine da kritički procene oglase, razumeju prikupljanje podataka ili prepoznaju manipulativne taktike sadržane u oglasima. Mada se često povezuje sa starijim osobama, stanovnicima ruralnih područja ili onima sa ograničenim pristupom obrazovanju i tehnologiji, ona je veoma raznolika i uključuje osobe svih uzrasta.

Osobe sa niskim nivoom medijske pismenosti ne razumeju u potpunosti kako funkcionišu algoritmi društvenih medija, šta su personalizovani oglasi i na koje se sve načine prikupljaju podaci na internetu. Iz tog razloga, one ne mogu uvek da prepoznaju da su „ciljane” ili da je oglas koji im se prikazuje lažan. Nedostatak medijske pismenosti otežava im razlikovanje pravih, legitimnih ponuda od lažnih. NJih lako zavode oglasi u kojima se koriste lažni „stručnjaci”, izmišljene kritike korisnika i preuveličana obećanja. Studija iz Journal of Consumer Protection-a iz 2023. godine pokazala je da osobe sa niskim nivoom medijske pismenosti imaju 60% veću verovatnoću da postanu žrtve onlajn prevara u poređenju sa digitalno pismenim korisnicima.

Profit iznad dobrobiti

Ciljanje ranjivih grupa, poput dece, starijih ili ekonomsko ugroženih, razotkriva ne samo strateški pristup predatorskog oglašavanja, već i duboke etičke dileme koje ono pokreće. Ranjive grupe nisu samo pasivni primaoci marketinških poruka. Zbog svoje smanjene sposobnosti da kritički procene poruke koje im oglašivači šalju, ove grupe su često namerno odabrane za njegove mete. To pokreće ozbiljna etička pitanja, jer marketing u tom kontekstu prestaje da bude sredstvo ubeđivanja i postaje sredstvo eksploatacije. Lišene iskustva, resursa ili psihološke otpornosti, ove grupe postaju lak plen manipulativnih taktika koje se koriste u predatorskim oglasima.

Kada se marketinške strategije osmišljavaju tako da iskorišćavaju pomenute slabosti, moralna odgovornost oglašivača, ali i platformi putem kojih se plasiraju oglasi, postaje znatno veća. Glavno pitanje nije više da li oglas „postiže efekat”, već da li je prihvatljivo žrtvovati autonomiju i dobrobit pojedinca zarad finansijskog dobitka?

Etički izazovi predatorskog oglašavanja ne tiču se samo pojedinačnih oglasa, nego i sistemske odgovornosti onih koji omogućavaju takve prakse. U srži onoga što predatorsko oglašavanje čini toliko štetnim nalaze se ova četiri izazova:

manipulacija,
eksploatacija,
nedostatak transparentnosti i
odgovornost platformi.

Sloboda izbora predstavlja temelj etičkog marketinga. Predatorsko oglašavanje se u velikoj meri oslanja na manipulativne tehnike osmišljene da upravo ponište slobodno i racionalno donošenje odluka. Predatorski oglasi često sadrže emocionalne okidače, kao što su strah, stid ili hitnost. Takođe, oni se oslanjaju i na kognitivno preopterećenje koje se postiže bombardovanjem potrošača brojem opcija, vremenskim pritiskom ili složenim terminima kako bi ih podstakli na, za njih, loš izbor. U ciljanju pravih meta predatorskom oglašavanju pomažu napredni algoritmi koji analiziraju lične podatke potrošača kako bi se pronašle i iskoristile njihove slabosti.

Manipulativnim tehnikama se ograničava sposobnost potrošača da donesu kvalitetne odluke, zasnovane na informacijama, kršeći princip poštovanja njihove autonomije. Ovo je posebno problematično kada se ciljaju ranjive grupe koje ne mogu da prepoznaju manipulaciju i da joj se odupru. Kao primer možemo navesti modne oglase na platformama Instagram ili TikTok koji koriste pritisak „trenda” da podstaknu impulsivnu kupovinu kod tinejdžera, igrajući na kartu njihove potrebe za prihvatanjem.

Po pravilu, predatorski oglasi namerno ciljaju one koji su najmanje sposobni da se odbrane, koristeći njihove slabosti za ostvarivanje profita. Eksploatacija ranjivosti je moralno neprihvatljiva, jer oglašivači stavljaju profit iznad dobrobiti potrošača, neretko uz štetne posledice po njih: pogoršanje zdravlja, finansijski gubici i slično. Na taj način oni ne samo da krše etičke standarde, već dodatno produbljuju ranjivost ovih grupa. Pogoršavajući njihovu situaciju oni sistemsku nejednakost prerušavaju u marketing. Primera radi, u Velikoj Britanija do 2018. godine kompanija Wonga je bila ozloglašena zbog oglasa za kratkoročne kredite sa kamatama i do 1500% godišnje, kojima je ciljala ljude sa finansijskim problemima. Ovi krediti su doveli do bankrota mnogih korisnika, ali i do propasti same kompanije zbog regulatornih pritisaka.

Jedan od etički najproblematičnijih aspekata predatorskog oglašavanja predstavlja nedostatak transparentnosti. Prosečni potrošači često ne znaju zašto im se određeni oglas prikazuje, ne shvataju na koji način se i koliko njihovih podataka koristi za njihovo ciljanje, ne mogu da vide koji se oglasi prikazuju drugima. „Mračni obrasci” digitalnog dizajna, poput unapred označenih polja ili obmanjujućeg rasporeda elemenata, dodatno zamagljuju put potrošača do kvalitetnih informacija. Neobeležen sponzorisan sadržaj, skrivene kamate, uslovi korišćenja zakopani u pravni žargon ili lažna obećanja koja zavode potrošače nisu slučajnost. Ona su smišljeno projektovana da smanje njihov otpor i povećaju stopu konverzacije, čak i po cenu jasnoće i pravednosti.

Dakle, netransparentnost je alat, a ne mana. Ona prikriva manipulativne tehnike koje su u igri. Na taj način ona narušava poverenje potrošača i sprečava ih da donose odluke koje su u njihovom najboljem interesu. Nedostatak transparentnosti šteti svim potrošačima, a naročito onim sa ograničenom medijskom pismenošću. Primer lažnih oglasa za kripto investicije na Google Ads-u u 2022. godini koji su koristili logoe poznatih kompanija kako bi delovali legitimno i tako prevarili korisnike koji nisu mogli pravilno da ocene njihov kredibilitet to ilustrativno pokazuje.

Ekosistemi digitalnog oglašavanja izgrađeni su na infrastrukturi koju obezbeđuju tehnološki giganti. Uprkos postojanju mogućnosti za filtriranje sadržaja, kompanije kao što su Meta, Google, TikTok dozvoljavaju oglase koji ciljaju ranjive kategorije. Zašto to čine? Odgovor je jednostavan: i one imaju koristi od predatorskog oglašavanja, a odgovornost im je minimalna. Platformama društvenih medija je važno da korisnici što više vremena provode na njima. Algoritmi preporuka daju prednost angažovanju, bez obzira na cenu koju korisnici plaćaju. Štetni oglasi mogu biti označeni, ali se često ponavljaju uz minimalne izmene.

YouTube je kažnjen 2019. godine zbog ciljanja dece personalizovanim oglasima sa 170 miliona dolara, dok je Facebook 2022. godine kritikovan zbog oglasa za visokorizične kredite. I pored toga, platforme se opiru regulaciji pozivajući se na „slobodu govora”, ili pak tvrdeći da su samo neutralni posrednici. Ova strateška distanca omogućava platformama da profitiraju od predatorskog oglašavanja, dok se istovremeno ograđuju od njegovih efekata, stvarajući tako sistem u kojem je odgovornost svačija i samim tim ničija.

Ovi izazovi deluju zajedno. Skrivena iza nedostatka transparentnosti, manipulacija se hrani eksploatacijom, a sve to joj omogućavaju neodgovorne digitalne platforme. Rezultat? Profit je optimizovan, ali je zaštita potrošača postala samo opcija.

Dubok trag

Etički izazovi predatorskog oglašavanja ne zaustavljaju se na pojedinačnim prevarama. Ciljajući ranjive grupe, predatorski oglasi ostavljaju dubok trag i na celokupno društvo. Ove prakse, vođene profitom na uštrb morala, ne ugrožavaju samo pojedince, već produbljuju i socijalne i ekonomske pukotine, podrivaju mentalno zdravlje čitavih zajednica i narušavaju poverenje u javne institucije. Budući da manipulativni oglasi utiču na oblikovanje društvenih normi i potrošačkih navika, postavlja se pitanje kakve dugoročne posledice ostavlja predatorsko oglašavanje na društvenu koheziju?

Predatorsko oglašavanje izaziva ekonomske posledice. Oglasi za rizične kredite sa visokim kamatama, obmanjujuće kreditne ponude i šeme poput kupi sad, plati kasnije, guraju ranjive grupe, naročito ekonomski ugrožene i osobe sa niskim nivoom medijske pismenosti u dugove i dovode do finansijskih gubitaka. Ovi gubici produbljuju ekonomsku nestabilnost i povećavaju siromaštvo, što opterećuje društvene resurse zahtevima za veća izdavanja za socijalnu pomoć. Takođe, odluke potrošača izazvane manipulacijom pogrešno raspoređuju resurse i tako dovode do narušavanja fer konkurencije i racionalne dinamike na tržištu.

Nesrazmerno pogađajući ranjive grupe, predatorsko oglašavanje produbljuje društvene nejednakosti. Starije osobe, ekonomski ugrožene i osobe sa psihičkim smetnjama češća su meta lažnih oglasa za lekove, oglasa za „besplatne probne proizvode” sa skrivenim pretplatama ili oglasa za kockarske platforme. Ovi oglasi im oduzimaju ušteđevinu, pogoršavaju njihov položaj i smanjuju njihovu nezavisnost. Pojačavajući isključenost ranjivih grupa, predatorsko oglašavanje slabi društvenu koheziju i produbljuje jaz između bogatih i siromašnih.

Kada se ljudi osećaju prevareni oglasima ili algoritmima, njihovo poverenje u institucije, od privatnih preduzeća, platformi do regulatornih tela i vlada, prirodno slabi. Ova erozija poverenja slabi društvene veze i dodatno komplikuje napore za regulaciju poslovanja onlajn platformi i oglašivača.

Pojačavajući ideju da se sreća nalazi u potrošnji, po pravilu bez osvrtanja na dugoročne posledice, predatorski oglasi menjaju kulturu vrednosti. Promovišući kulturu koja profit vrednuje više od ljudskog dostojanstva, ovi oglasi podstiču konzumerizam i materijalizam, naročito kod mladih, dece i tinejdžera. Zamagljujući kulturne granice oko prihvatljivih i neprihvatljivih tehnika u oglašavanju, ovi oglasi dovode do erozije etičkih standarda, menjajući društvene prioritete na štetu celokupne zajednice.

Predatorsko oglašavanje šteti mentalnom zdravlju. Ranjive grupe koje su naročito osetljive na njegov uticaj u ovom kontekstu su deca, tinejdžeri i osobe sa psihičkim smetnjama. Oglasi na društvenim medijima za modne brendove i kozmetiku, promovišući nerealne standarde lepote, povećavaju anksioznost kod tinejdžera, dok oglasi za alkoholna pića mogu pogoršati depresiju ili zavisnost kod osoba koje se već bore sa određenim psihičkim problemima. Ciljajući ranjive, ovi oglasi promovišu nezdrave navike i štetne standarde ponašanja.

Zaobilazeći kritičko razmišljanje, predatorski oglasi podstiču impulsivno ponašanje. S druge strane, stalna izloženost manipulativnim porukama može učiniti da se ljudi osećaju preopterećeno i nemoćno, smanjene sposobnosti za donošenje samouverenih potrošačkih odluka.

Dakle, predatorsko oglašavanje ostavlja trajne ožiljke na društvu, te ne bi bilo preterano zaključiti da ono predstavlja samo još jednu marketinšku taktiku, već pretnju društvenoj dobrobiti. Prevazilazeći pojedinačni nivo, njegove posledice se šire kroz društvo, skrećući pažnju na ozbiljna pitanja o tome kako i za koga savremeni marketing zaista radi.

***

Predatorsko oglašavanje nije samo pitanje agresivnog marketinga. Vrebajući iz senke, ono odražava dublju neravnotežu u moći, etici i odgovornosti. Pod plaštom personalizacije i efikasnosti, sistematski ciljajući ranjive grupe, ove prakse eksploatišu ljudske slabosti. Posledice predatorskog oglašavanja prevazilaze štetu nanetu pojedincu. One dovode do narušavanja ekonomske pravičnosti, društvenog poverenja i kulturnog integriteta. Stoga, zaštita najugroženijih članova društva nije samo moralna obaveza, ona predstavlja etalon, merilo toga koliko su naše ekonomske aktivnosti pravične i humane.

Izvori:

https://www.law.cornell.edu/regulations/maryland/COMAR-36-03-03-08

https://tuckerwienke-wienke.medium.com/predatory-advertising-557be073e862

https://www.who.int/europe/publications/i/item/9789289056434

https://www.consumerfinancialserviceslawmonitor.com/2025/04/the-ftc-shines-its-spotlight-on-the-top-text-scams-of-2024/

https://www.ftc.gov/news-events/data-visualizations/data-spotlight

https://one.oecd.org/document/DSTI/CP(2021)7/FINAL/en/pdf

https://www.unesco.org/en/articles/global-media-and-information-literacy-assessment-framework

https://www.jmir.org/search?term=Impact%20of%20Targeted%20Digital%20Advertising%20on%20Vulnerable%20Populations&type=text

https://link.springer.com/search?query=Vulnerability+to+Online+Scams%3A+The+Role+of+Digital+Literacy

https://www.jahonline.org/action/doSearch?type=quicksearch&text1=Social+Media+Advertising+and+Adolescent+Mental+Health&field1=AllField

https://www.bbc.com/news/technology-49578971