Autor: msr Marijana Jelisavčić Karanović, književni kritičar
Za Maticu srpsku i za Kulturni centar Novog Sada ova godina predstavlja period velikih jubileja. Ukoliko govorimo o Matici srpskoj, ali i o srpskoj kulturi, srpskom duhovnom identitetu, svakako, dva veka Letopisa Matice srpske jeste veliki fundament u determinisanju naše nacionalne književnosti, nauke i duhovne vertikale od 1824. godine, pa, evo, sve do današnjeg vremena. Sa druge strane, Kulturni centar Novog Sada, krovna ustanova kulture u gradu Novom Sadu, obeležava četiri decenije od svog nastanka. Pre nekoliko dana u Matici srpskoj održan je skup o Aleksandru Tišmi i postavljena je izložba „Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma“ autorki Mirjane Frau Gardinovački i Milene Graovac, čija je matična ustanova Kulturni centar. Poslednji u nizu susreta o Branku Ćopiću u decembru 2024. „Oštro pero mekog srca“ (sa pratećom izložbom) u Kulturnom centru Novog Sada predstavlja još jedan od primera prepletaja i saradnje, koje ove dve institucije neguju u svojim relacijama (učesnici u tribini bili su LJiljana Pešikan-LJuštanović, Marijana Jelisavčić Karanović, Lenka Nastasić, a moderator Jelena Marićević Balać). Pre njega održani su sledeći programi: o Ćopiću i kolonizaciji (Milan Micić, Jelena Veselinov i Pavle Orbović), o prozi Branka Ćopića (Svetlana Milašinović, Vladimir Papić, Rastko Lončar i Jelena Marićević Balać – moderator) i o Ćopićevoj poeziji (Milena Kulić, Milica Špadijer, Sanja Perić i Jelena Marićević Balać – moderator).
Ovi razgovori u Kulturnom centru ne predstavljaju samo sponu između dve ustanove, već i priliku da očuvamo još jednu nit u kompleksnom vezu razloga našeg postojanja. Finalni ciklus izlaganja o Branku Ćopiću povodom jedne i uoči druge godišnjice – četrdeset godina od smrti i sto deset godina od rođenja, jedna je u nizu ovogodišnjih manifestacija kojom slavimo jednog od naših najvećih i najznačajnijih, i – prema rečima LJiljane Pešikan-LJuštanović – najvoljenijih književnika.
Kada govorimo o jubilejima, važno je da se podsetimo i da časopis Detinjstvo, jedini časopis o književnosti za decu na našim prostorima, slavi pola veka od svog pokretanja – što je takođe obeleženo brojnim programima u Novom Sadu i Beogradu. Kada bismo na jedno mesto postavili sve tekstove koji su o Branku Ćopiću u Detinjstvu objavljeni u poslednjih pedeset godina, dobili bismo ozbiljnu i obimnu monografiju. Uskoro će se na sajtu Zmajevih dečjih igara pojaviti sveobuhvatna bibliografija radova iz časopisa Detinjstvo, pa će u to moći da se uvere svi – samo za njenu pripremu u elektronskoj formi bilo je potrebno gotovo godinu dana. Međutim, na sajtu se mogu naći onlajn izdanja 1975–1987. i 2008–2024. Za ovu priliku, razmatraćemo drugi deo, raspona od 17 godina iz kog je moguće izdvojiti i više od pobrojana dvadeset tri rada o Branku Ćopiću.
Navešćemo samo autore i naslove tekstova, po opadajućem redosledu:
- Snežana Šarančić Čutura, Više od savremenika: Branko Ćopić – Dušan Radović – Stevan Pešić (zapis povodom godišnjica smrti), 3/2024
- Saša Knežević, Naivno čitanje Ćopićeve partizanske lirike, 1/2023
- Nataša Kljajić, Nastavno tumačenje narativnih tokova romana Magareće godine Branka Ćopića, 1/2021
- Kristina Topić, Žanrovske osobine bajke u stihu na primjeru zbirke Čarobna šuma Branka Ćopića, 2/2019
- Rastko Lončar, Eros i tanatos u romanima Orlovi rano lete i Magareće godine Branka Ćopića, 3/2019
- Tamara Grujić, Ideološka karakterizacija likova i kolektiva u Ćopićevom romanu Orlovi rano lete, 1/2018
- Milanka Babić Vukadinov, Slika sveta u očima dece (Pionirska trilogija Branka Ćopića), 3/2018
- Nataša Kljajić, Branko Ćopić – Zuko DŽumhur – Nikoletina Bursać: književnost i karikatura, 3/2015
- 100 godina od rođenja Branka Ćopića: Snežana Šarančić Čutura, Rableovski eho pod Grmečom, 4/2015
- 100 godina od rođenja Branka Ćopića: Tamara Piletić, Pitanje prostora u Ćopićevim djelima, 4/2015
- Godišnjice: Voja Marjanović, Ćopić i detinjstvo kao literarna metafora, 3/2014
- Snežana Šarančić Čutura, Predstave o drugom i drugačijem u Ćopićevim delima za decu, 1/2013
- Jelena Panić Maraš, Dekonstrukcija pripovednog subjekta u Ranim jadima Danila Kiša i Bašti sljezove boje Branka Ćopića, 1/2013
- LJiljana Pešikan LJuštanović, Novo čitanje Ćopića (prikaz knjige Snežane Šarančić Čuture Branko Ćopić – dijalog s tradicijom), 4/2013
- Jelena Stefanović, Rodni stereotipi u romanima o družinama iz lektire za osnovnu školu, 1/2012
- Predrag Jašović, Dečaci i devojčice u romanu Orlovi rano lete, 1/2012
- Cvijetin Ristanović, Lik oca i lik majke u pripovijetkama autora iz Bosne i Hercegovine, 2/2012
- Mina Đurić, Devojčice u družini? (Među Ćopićevim orlovima, Seliškarevim galebovima, Lovrakovom družbom i ostalim družinama dečaka i hajduka), 2/2012
- Vasilije Radikić, Invertovani iskaz u Ćopićevom stvaranju za decu, 2/2011
- Cvijetin Ristanović, Animalni svijet kao opšta tema u književnosti za djecu (priče o životinjama u djelima pisaca iz Bosne i Hercegovine), 3/2010
- Miomir Milinković & Dragana Gavrilović, Đačke družine u književnosti za decu kao jedan vid socijalizacije deteta, 3/2010
- Snežana Šarančić Čutura, O ograničenjima nekih metodoloških polazišta u tumačenju književnosti za decu – kritička recepcija Ćopićevih dela, 2/2008
- Snežana Šarančić Čutura, Ritam detinjstva (još jedno čitanje Ćopićevih Magarećih godina), 4/2008
Osim što možemo primetiti kako je Detinjstvo u prethodnoj deceniji sa po jednim, odnosno, dva teksta obeležilo godišnjice rođenja i smrti Branka Ćopića, važno je da uočimo i kako je čitalačka pažnja i naklonost gotovo podjednako raspoređena na čitav njegov opus za decu. Uočljivo je i to da je Ćopić nekima od njih nepresušan izvor inspiracije za istraživanje, na prvom mestu to možemo reći za višegodišnju urednicu Detinjstva Snežanu Šarančić Čuturu, čiji eseji uokviruju ovaj izbor, i koja je od 2008. pa do danas u ovom časopisu objavila pet tekstova o Branku Ćopiću – u međuvremenu i knjigu Branko Ćopić – dijalog s tradicijom (2013), o kojoj je za Detinjstvo pisala LJiljana Pešikan-LJuštanović, istakavši da su analizom, „pored dela primarno namenjenih deci i omladini, obuhvaćena i ona dela koja su, u delovima ili u celini, pristupačna i privlačna mlađem čitaocu iako su prvobitno bila namenjena starijim uzrastima“ (Pešikan-LJuštanović 2013: 114), a da u kontekstu srpske književnosti 20. veka Ćopićevo delo za decu i omladinu uspostavlja plodotvoran dijalog s drugim tekstovima, kao intertekstualnost i polifoničnost, a time ostvaruje i osobenu modernost.
U tekstu pod naslovom Ritam detinjstva (još jedno čitanje Ćopićevih Magarećih godina) – objavljenom 2008. godine, autorka istražuje ulogu usmenih predanja, pričanja iz života i anegdota u oblikovanju Ćopićevih Magarećih godina i po pitanju stilizacije kazivanja i po odabiru tematike. S obzirom na to da ovo delo nije autobiografija u teorijskim okvirima žanrovskog razmatranja, na određen način sadrži istovetno nadahnuće, odnosno, „stvaralački, pa prema tome fikcionalni poriv da se odaberu samo oni događaji i doživljaji u piščevom životu koji mogu sazdati celovit obrazac“ (Šarančić Čutura 2008: 44). Udeo iskustvenog ne može se zanemariti, ali autorka primećuje da ono ipak ne preovladava u poređenju sa imaginativnim koje svako pričanje priče podrazumeva kao suštinsku i osnovnu pretpostavku. Ćopićevo anegdotsko kazivanje o internatskim danima jedan je od paradigmatičnih primera tzv. školskog folklora, u kome se kao i kod Nušića, kako profesor Jovan LJuštanović navodi, „prepričavaju, mistifikuju i pretvaraju u osobenu topiku, u formu, razne dogodovštine i zgode sa školskih časova“ (prema Šarančić Čutura 2008: 45). Kao najvažniju i nenadmašnu Ćopićevu sposobnost Snežana Šarančić Čutura izdvaja humor, tačnije ravnotežu u kojoj „smeh zatomljuje nostalgiju, a ona, opet, zauzdava raskalašnost komike“ (Šarančić Čutura 2008: 46), jer „,magarčenja“ su jedna od najvitalnijih potreba koje obeležavaju posebno životno razdoblje Ćopićevih junaka, a ključno načelo u oblikovanju karaktera i fabule u ovom delu jeste smeh. Ističući podeljenost kritike po pitanju Magarećih godina kao i argumente za i protiv, autorka ukazuje na istinsku i neprolaznu vrednost ovog dela upravo zbog zamerene žice neposrednosti, nestrpljivosti, raspojasanosti, uopšte autentičnosti jedne životne dobi.
U tekstu koji je u drugoj svesci publikovala iste godine, O ograničenjima nekih metodoloških polazišta u tumačenju književnosti za decu – kritička recepcija Ćopićevih dela, Snežana Šarančić Čutura najpre kritikuje pristupe zasnovane na biografizmu i vezivanju analize za piščeve uspomene i sećanja na detinjstvo, uopšte za fenomen lične „mitologije“ kao prividnog uporišta za tumačenje književnog dela, što u konačnici dovodi do toga da se privatnost nudi kao zamena za tumačenje. Autorka navodi da je to posledica opredeljenja mnogih tumača Ćopićevih ostvarenja za decu da se biografskim ispomažu po potrebi, upadajući u zamku da iznova dokazuju Ćopićevu vernost detinjstvu i zavičaju, što nikako ne donosi pomak u razumevanju slojevitosti njegovog dela. Kao drugo ograničenje, Šarančić Čutura prepoznaje metodološki okvir koji kritiku književnosti za decu poima kao dobronamernu delatnost koja uvek traga za pozitivnim aspektima u smislu dejstva koje ima na čitaoca, što dalje doprinosi bavljenju samo sadržinskim, tematskim i idejnim slojevima po principu opaske dodate na podrobno prepričano delo, uz ukazivanje na puke očiglednosti. Osim navedenog, zamka se krije i u tumačenju dela u duhu tendencije i pouke, naročito kada delo nudi obilje izazovnijih značenjskih slojeva, kao u priči „Strašni zmaj“, kojom je Ćopić pokazao kako je jednom zmaju dosadno u novim uslovima kada se zemlja i ljudi bogate novim sadržajima, a ne, kako neka tumačenja navode, da se savremeno društvo ne plaši zmajeva.
LITERATURA:
Šarančić Čutura, Snežana (2008). O ograničenjima nekih metodoloških polazišta u tumačenju književnosti za decu – kritička recepcija Ćopićevih dela. Detinjstvo. 2/2008: 93–101.
Šarančić Čutura, Snežana (2008). Ritam detinjstva (još jedno čitanje Ćopićevih „Magarećih godina“). Detinjstvo. 4/2008: 43–51.
Šarančić Čutura, Snežana (2013). Predstave o drugom i drugačijem u Ćopićevim delima za decu. Detinjstvo. 1/2013: 25–33.
Šarančić Čutura, Snežana (2015). 100 godina od rođenja Branka Ćopića: Rableovski eho pod Grmečom. Detinjstvo. 4/2015: 61–75.
Šarančić Čutura, Snežana (2024). Više od savremenika: Branko Ćopić – Dušan Radović – Stevan Pešić (zapis povodom godišnjica smrti). Detinjstvo. 3/2024: 85–96.
Pešikan LJuštanović, LJiljana (2013). Novo čitanje Ćopića (prikaz knjige Snežane Šarančić Čuture Branko Ćopić – dijalog s tradicijom). Detinjstvo. 4/2013: 114–118.
Ostavi komentar