Босна и Херцеговина ‒ пут до статуса кандидата за чланство у ЕУ

23/02/2023

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Европска унија препознала је Босну и Херцеговину као потенцијалног кандидата за чланство још од одлуке Европског савета и Самита у Солуну 2003. године, док је тек двадесетак година касније, 15. децембра 2022, одлуком Савета постала званичан кандидат за чланство у ЕУ. Током Самита ЕУ одржаног јуна 2022. донета је одлука о додељивању статуса кандидата Украјини и Молдавији. Питање кандидатског статуса за Босну и Херцеговину се појавило као проблем јер Словенија није дозвољавала усвајање пакета закључака где је била обухваћена и одлука о Украјини и Молдавији, док се у поглављу Западног Балкана не уврсти конкретнија реченица што се тиче кандидатског статуса за Босну и Херцеговину. Премијер Словеније Роберт Голоб је уочи овог Самита најавио да ће тражити да у његовим закључцима лидери ЕУ одреде временски оквир када ће Босна и Херцеговина добити статус кандидата и да је спреман да на овом питању инсистира „ако је потребно и до јутра“. Ову словеначку иницијативу су, према незваничним изворима, подржале Хрватска, Аустрија, а потом и Мађарска. На крају је пронађена компромисна формулација којом се потврђује спремност ЕУ да додели статус кандидата Босни и Херцеговини, али након новог извештај Европске комисије заказаног за октобар 2022. године.

Подсетимо, Босна и Херцеговина је 2019. године добила негативно мишљење Европске комисије као одговор на њен захтев за пуноправно чланство у ЕУ. Међутим, јунска препорука ЕК да се Украјини додели статус кандидата „уз разумевање“ да ће земља накнадно испунити неопходне услове, покренуло је питање статуса Босне и Херцеговине којој управо због неиспуњавања услова раније није додељен овај статус.

Билатерални односи БиХ и ЕУ развијају се дуже од 23 године. Европска заједница је 1997. године БиХ пружила могућност коришћења тзв. аутономних трговинских повластица, а годину касније успостављена је Консултативна радна група која је осигуравала техничку и стручну помоћ у развоју администрације, регулаторног оквира и политика. Босна и Херцеговина учествује у Процесу стабилизације и придруживања од 1999. године. Године 2000. објављена је Мапа пута ка ЕУ. Овим документом утврђено је 18 кључних услова које Босна и Херцеговина треба да испуни како би се приступило изради Студије изводљивости за почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Марта 2003. године почео рад на Студији изводљивости. Преговори о ССП-у између ЕУ и БиХ званично су почели 2005. године, очекивало се да ће бити завршени крајем 2007. али су  застали због неслагања у вези с реформом полиције за коју је Унија инсистирала да буде централизована независно од ентитета у Босни и Херцеговини. Споразум је инициран 4. децембра 2007. и након усвајање реформе полиције у априлу 2008 потписан 16. јуна 2008. Грађани БиХ су 2010. године добили могућност путовања у Шенгенски простор без виза. У јуну 2015. Споразум о стабилизацији и придруживању ступио је на снагу. Почетком 2016. Босна и Херцеговина предала је захтев за чланство. Након тога у децембру исте године Европска унија је предала Босни и Херцеговини упитник о приступању у чланство. У 2017. нису учињени никакви кораци ка чланству у Унији, целе године се одговарало на упитник. Фебруара 2018. Босна и Херцеговина предала је одговоре на Упитник о приступању. Јуна исте године Европска комисија послала је 655 додатних питања у упитнику.  Марта 2019. Босна и Херцеговина предаје одговоре на додатна питања. Крајем маја 2019. Европска комисија одговара на Упитник, где прописује 14 услова које БиХ мора да испуни да би добила статус кандидата.

Убрзо након објављивања Годишњег извештаја за БиХ, Европска комисија (ЕК) је у октобру 2022. препоручила за БиХ статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ, уз очекивање да ће се испунити осам конкретних услова:

  • приоритетно усвојити измене у постојећем Закону о Високом судском и тужилачком савету,
  • усвојити закон о судовима Босне и Херцеговине,
  • донети закон о спречавању сукоба интереса,
  • предузети одлучни кораци за јачање превенције и борбе против корупције и организованог криминала,
  • одлучно унапредити рад на обезбеђивању ефикасне координације на свим нивоима капацитета управљања границом, као и обезбеђивању функционисања система азила,
  • обезбедити забрану тортуре, посебно успостављањем националног превентивног механизма против тортуре и злостављања,
  • гарантовати слободу изражавања и медија и заштиту новинара, посебно осигуравањем одговарајућег судског поступања у случајевима претњи и насиља над новинарима и медијским радницима
  • обезбедити резултате у функционисању на свим нивоима механизма координације о питањима ЕУ, укључујући и развој и усвајање националног програма за усвајање правне тековине ЕУ.

ЕУ је највећи трговински партнер Босне и Херцеговине. У 2020. години, 60,6% увоза земље било је пореклом из ЕУ, док је 72,3% извоза отишло у ЕУ. Готово две трећине директних страних улагања потиче из земаља ЕУ. ЕУ пружа значајну финансијску подршку Босни и Херцеговини. Од 1996. до 2007. године БиХ је била корисница финансијске помоћи ЕУ кроз програме PHARE, ОBNOVA и CАRDS. Од 2007. године, БиХ углавном прима помоћ од ЕУ кроз Инструмент за претприступну помоћ (IPA).

ЕУ подржава спровођење Општег оквирног споразума за мир потписаног у Дејтону/Паризу 1995. године. Као прва мисија ЕУ икада покренута у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, Полицијска мисија Европске уније (ЕУПМ) је у раздобљу од јануара 2003. године до јуна 2012. године пружала подршку институцијама владавине права у борби против организованог криминала и корупције. Делегација ЕУ и Канцеларија специјалног представника ЕУ у БиХ су 2012. године преузели пружање стратешке подршке институцијама за провођења закона у БиХ.

ЕУ је покренула војну операцију ЕУФОР Алтеа у децембру 2004. године. Главни циљеви Операције укључују пружање помоћи код изградње капацитета и обуке Оружаних снага Босне и Херцеговине, подршке напорима БиХ на одржавању сигурног и стабилног окружења у БиХ, капацитета одвраћања и континуираног поштовања улоге одређене Анексима 1А и 2 Дејтонског/париског споразума, а у својству правног наследника СФОР-а.

Политички дијалог између БиХ и ЕУ о владавини права одржава се од 2011. године у контексту Структурираног дијалога о правосуђу, а од децембра 2016. у оквиру Пододбора за правду, слободу и безбедност. Структурирани дијалог о правосуђу пружа подршку код консолидације независног, учинковитог, ефикасног и професионалног правосудног система. Као резултат иницијативе ЕУ да се побољша праћење владавине праве, у децембру 2019. године је објављен Извештај стручњака о питањима владавине права у БиХ („Прибеов извештај“). Налази овог извештаја указују на низ дубоко забрињавајућих недостатака у владавини права у БиХ.

Након добијања Упитника Европске комисије, БиХ је требало 14 месеци да одговори на прва 3.242 питања и још осам месеци да одговори на додатних 655 питања. Упркос успостављеном механизму координације за питања која се тичу ЕУ, власти се нису могле договорити да доставе одговоре на 22 питања: једно из политичких критеријума, четири из регионалне политике и 17 питања из политике образовања. Међу њима су и она из политичких критеријума, али је највише из сектора образовања, од којих су многа питања која се тичу надлежности. Објашњење гласи: „Нисмо у могућности у овом тренутку доставити одговор на ово питање због недостатка свеобухватних информација“. Одређена питања су заиста техничке природе, где се траже од одређених институција информације које би оне требало да имају и које би само требало прикупити, сортирати и слично. Међутим, с друге стране, ту су и нека осетљива питања, као што је, рецимо, из политичких критеријума, где Европска комисија тражи разлоге о неизвршењу 13 одлука Уставног суда БиХ. Између осталог, одговора нема ни на питања из области образовања, попут надлежности и улоге појединих министарстава на различитим нивоима, аранжманима за регистрацију приватних образовних установа, које су надлежности и одговорности просветно-педагошких завода и слично.

Мишљење Европске комисије БиХ добила је у мају 2019. и у њему је дефинисано 14 приоритета подељених у четири области које БиХ треба да испуни како би почела преговоре о пуноправном чланству ‒ Демократија и функционисање институција, Владавина права, Основна права и Реформа јавне управе. За годину и по дана након објављивања Мишљења ЕК власти у БиХ су (делимично) испуниле три, а испуњавање свих осталих захтевало је измене одредби Устава БиХ којима су дата ексклузивна права конститутивним народима – Бошњацима, Хрватима и Србима, односно, њиховим политичким представницима, код избора или именовања у извршну, законодавну и судску власт. Од БиХ се тражи (привремено) преношење овлашћења с нижих нивоа власти на више, формирање врховног суда на нивоу БиХ, укидање или смањивање ентитетског и националног вета, укидање Канцеларије међународнога високог представника (ОХР), што је опет условљено решавањем питања државне и војне имовине.

Међу приоритетима/условима су се нашле и измене Изборног закона БиХ како би се одржали избори у Мостару (последњи пут одржани 2008. године), измене Устава БиХ како би се спровела пресуда Европског суда за људска права у предмету „Сејдић и Финци против БиХ”, те како би се за Председништво и Дом народа Парламентарне Скупштине БиХ могли кандидовати и припадници осталих народа, а не само „конститутивни” – Бошњаци, Хрвати и Срби, реформа Уставног суда БиХ која би требала решити и питање страних судија (од девет, три су странци), па све до укидања смртне казне која је као могућност која се није користила постојала у Уставу Републике Српске као једном од два ентитета. Међу „апстрактнијим” условима је рецимо „предузети конкретне кораке на унапређењу окружења погодног за помирење како би се превладало наслеђе рата”. Осим политичких, Европска комисија је поставила и економске услове, као што су деполитизација и реструктурирање јавних подузећа и осигуравање транспарентности процеса приватизације.

У јулу 2020. измењен је Изборни закон БиХ чиме је омогућено да се 20. децембра 2020. одрже локални избори у Мостару, први пут након 2008. године кад су последњи пут одржани. Уставни суд БиХ је у октобру 2019. укинуо одредбу Устава Републике Српске о постојању смртне казне.

Према Споразуму о стабилизацији и придруживању који је потписан 2008. и ступио на снагу 2015. године, Босна и Херцеговина је требало да изради програм за усвајање законодавства ЕУ, а власти су тек 2020. године утврдиле методологију за израду тог програма. Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање основан је у 2015. године, такође као тело у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању. Но, он није функционисао будући да никад није усвојен пословник о његовом раду ‒ неки делегати из БиХ у том одбору инсистирали су да се уврсте одредбе о етничком начелу гласања што, како сматра Европска комисија, није у складу с европским стандардима. Пословник о раду усвојен је у Парламенту БиХ у јулу 2020. године и према том компромисном решењу би за доношење одлука требала двотрећинска већина гласова парламентараца из БиХ, иако су из Европског парламента тражили да то буде натполовична већина.

Веће министара је, пре добијања Мишљења Европске комисије, у септембру 2018. усвојило Стратешки оквир за реформу јавне управе у БиХ за период до 2022. године којим би се у БиХ требала успоставити рационалнија, кохерентнија, ефикаснија и одговорнија јавна управа на сваком нивоу управне власти. И ту се завршава попис приоритета које су власти у БиХ (делимично) испуниле, од 14 колико је пред њих поставила Европска комисија.

Европска комисија констатује да су у Уставу БиХ побројане надлежности на државном нивоу, чиме су све остале надлежности припале ентитетима. Од БиХ се тражи да осигура правну сигурност у погледу поделе надлежности између различитих нивоа власти. Наиме, у БиХ не постоји поступак који омогућава државном нивоу да спречи и уклони повреде права ЕУ које би починили други нивои власти, а за које би цела Босна и Херцеговина била одговорна.

У мишљењу Европске комисије се наводи и да Канцеларија међународног високог представника (ОХР), који има овлашћења за доношење или мењање закона и смењивање изабраних функционера, није у складу са суверенитетом БиХ, а тиме ни са чланством у ЕУ.

Међутим, за укидање ОХР-а 2008. године постављено је 5+2 услова и циља међу којима су: расподела имовине између државе и других нивоа власти, решење за војну имовину, спровођење Коначне одлуке за Брчко Дистрикт БиХ, фискална одрживост БиХ, усвајање државне стратегије за ратне злочине, доношење закона о странцима и азилу и усвајање државне стратегије за реформу сектора правосуђа.

У БиХ четрнаест руководилаца има надлежности које су повезане са спровођењем европског законодавства. Иако је успостављен механизам координације процеса ЕУ интеграција, он према оцени Европске комисије не функционише, уз значајан недостатак административних капацитета.

Што се тиче реформе јавне управе, Европска комисија примећује да у прописима не постоје начела заслуга приликом запошљавања, напредовања и отпуштања, да постоји политичко уплитање у процесима примене прописа.

Што се тиче правосуђа којем је посвећено посебно поглавље у Мишљењу, Европска комисија тражи да Високо судско и тужилачко веће (ВСТВ), коме је задатак именовање судија и тужилаца на свим нивоима, треба да има уставни статус, што значи нове измене Устава БиХ за које је потребна двотрећинска већина у државном парламенту.

Босна и Херцеговина нема врховни суд на државном нивоу који би доследно тумачио право у целој БиХ, а његово оснивање је упитно због противљења странака из Републике Српске.

Европска комисија констатује да је у БиХ раширена корупција и да сви нивои власти показују знакове да су под контролом политике, што утиче на свакодневни живот грађана, посебно у областима здравства, образовања, запошљавања и јавних набавки.

Што се тиче дела Основних права, Европска комисија констатује да су законски и институционални оквири „углавном успостављени”, али да недостаје спровођење. Један од приоритета које истиче Комисија говори о томе да политичари не доприносе помирењу и превладавању догађаја из ратне прошлости. Од БиХ се, између осталог, тражи да усвоји ревидирану државну стратегију за рад на предметима ратних злочина и да трајно реши питање смештаја за око 100.000 избеглица и интерно расељених особа.

Што се тиче економских критеријума, Комисија је мишљења да је БиХ у раној фази успостављања функционалне тржишне економије и да као таква тренутно не би била конкурентна на тржишту ЕУ. БиХ нема области политике у којима земља има добар ниво припремљености или је добро напредовала у погледу капацитета да преузме обавезе које произилазе из чланства у ЕУ, попут спољне, безбедносне и одбрамбене политике, регионалне политике, економске и монетарне политике, заштите животне средине или, пољопривреде.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања