Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Као град у развоју урбаном инфраструктуром која се континуирано шири, заједно са све већим бројем становника, Виљнус препознаје изазове климатских промена и види потребу за заједничким напорима јавних институција, приватних предузећа и друштва у борби против климатских промена. Позитивне социо-економске промене не само да представљају изазов управљања растућом потражњом за инфраструктуром, потрошњом енергије и квалитетом услуга, већ пружају и више могућности за одрживу транзицију ка граду са нето нултом емисијом.
Виљнус је почео да извештава о емисијама гасова са ефектом стаклене баште 2013. године, након потписивања Споразума о градовима. Емисије CO2 се прате заједно са осталим гасовима са ефектом стаклене баште и пријављују се у општинском инвентару гасова стаклене баште. На основу последњег доступног инвентара гасова са ефектом стаклене баште, природни гас (44%) и биомаса (56%) били су примарни извори енергије у сектору грејања и електричне енергије у 2017. години. Дизел (66%), бензин (29%), течни гас (4%) и природни гас (1%) доминирали су у транспортном сектору. Од тада, проценат алтернативних извора енергије је у порасту (27,6% у 2019. години).
Енергетске перформансе у граду подлежу организационој структури на три нивоа – нивоу креирања политика, управљања и имплементације. Ниво креирања политика, који чине градоначелник и његов тим, координира и поставља циљеве за енергетске перформансе. Ниво управљања обухвата општинска одељења одговорна за сваки енергетски сектор (грејање, реновирање зграда, транспорт, зелена инфраструктура итд.), и координира и обезбеђује ниво имплементације – јавне институције одговорне за производњу топлоте у граду, снабдевање топлотом, обновљиве изворе енергије и коришћење обновљивих извора енергије, реновирање зграда, јавни превоз, инфраструктуру и јавну расвету. У Виљнусу постоји 11 јавних институција које брину о енергетској инфраструктури и ефикасности града. Свака од ових институција поставља појединачне циљеве одрживости и ефикасности који одговарају локалним и међународним политикама.
Све јавне институције у граду теже да сваки енергетски сектор учине модерним, ефикасним и савременим. На пример, приватно друштво са ограниченом одговорношћу Vilniaus Apšvietimas одговорно је за сву јавну расвету у граду и користи „Виљнус стандард јавне расвете” са 9 принципа осветљења, чиме се обезбеђује одрживост услуга. Тренутно, 100% енергије која се користи за јавну расвету је обновљивог порекла, сијалице су ЛЕД штедљиве, аутомобили које компанија користи су електрични, осветљењем управља паметни систем управљања који аутоматски бира интензитет за амбијент, штеди енергију и пријављује кварове. Општи концепт пројектовања инфраструктуре осветљења је да се сваки стуб расвете користи као чвориште за све потребе сваке локације – за качење саобраћајних знакова, семафора, безбедносних камера, логера података за контаминацију, утикача за пуњење електричних аутомобила или као ослонац за биљке пењачице.
Да би се допринело боље уравнотеженој потрошњи енергије, пуњење аутомобила се врши ноћу. За удаљене локације користе се аутономни системи осветљења са соларним панелима. Иако јавне институције раде одличан посао у претварању Виљнуса у зелену престоницу, успешан учинак у смањењу емисија не може се постићи без укључивања приватних предузећа и грађана. Неколико јавних иницијатива (нпр. заједничке баште са поврћем Idėjų lysvė и Antakalniečių bendruomenė), стандарда (нпр. 12 принципа коришћених у Приручнику за дизајн улица Виљнуса, стандард осветљења Виљнуса) и платформи, успостављено је у циљу друштвене, међуорганизационе и међукултурне сарадње за смањење емисија и одрживост.
Да би се постигла одрживост и нето нулте емисије, Виљнус је покренуо два велика иновативна пројекта – Лабораторију за интелигентну енергију (IEL) и Индустријски парк града Виљнуса (VCIIP). IEL је платформа која позива компаније, универзитете и институте да промовишу енергетску ефикасност и одрживост, укључује 79 чланова који су већ укључени у пилот пројекте (нпр. паметна бројила са NB-IoT технологијом, нискотемпературна мрежа даљинског грејања, когенерација соларне енергије, итд.). VCIIP прикупља инвестиције за иновативне компаније, стартапове и истраживачке центре у различитим областима, укључујући здравство, биотехнологије, одрживу животну средину и енергију, паметан и чист транспорт, модерне образовне технологије, до сада је створио 515 радних места и прикупио 73.991,311 евра.
Укљученост и међусекторска сарадња су неопходни за решавање још једног растућег проблема града – транспорта. Решавање проблема транспорта у Виљнусу захтева међусекторску сарадњу. Тренутно, 44% путовања на посао обавља се приватним возилима, при чему ходање чини 29%, а јавни превоз – 24%. Виљнус има за циљ да пређе на одрживи транспортни систем кроз свој СУМП 2030. Након имплементације СУМП 2030, превоз у Виљнусу ће постати практичнији, ефикаснији и зеленији. Град постаје „Виљнус за пешаке” са бројним зеленим рутама и обновљеном инфраструктуром за ходање и вожњу бициклом.
Иновативна инфраструктура за станице за пуњење електричних аутомобила развија се у сарадњи са приватним субјектима (већ је инсталирано 59 станица за брзо пуњење и 9 станица за споро пуњење). Не само да су електрична возила еколошки прихватљивија, већ и коришћење станица за пуњење ноћу омогућава уравнотеженију и ефикаснију потрошњу електричне енергије. Сарадња је довела до конкурентног тржишта дељења аутомобила, са 25% возног парка електричним, што помаже у смањењу броја приватних возила.
Архитектонски гледано, Виљнус се и даље суочава са важним изазовом застареле и енергетски неефикасне совјетске архитектуре, посебно више стамбених зграда и насељених локација. Сарадња са локалним становништвом на реновирању ових зграда подстакнута је кроз разне јавне финансијске алате и подстицаје како би се убрзао процес реновирања. Изградња нове одрживе архитектуре је подједнако важна, па су у сарадњи са општином приватна предузећа развила насеља на раније насељеним земљиштима која одговарају модерном начину живота и поштују архитектонско наслеђе. На пример, насеље Паупис је номиновано за престижну награду MIPIM као један од најбољих и најодрживијих архитектонских пројеката на свету.
Тренутно се израђује неколико планова за постављање циљева за средњорочне и дугорочне климатске акције. То укључује нови План одрживе енергије и климатских акција (SECAP), инвентар гасова стаклене баште и амбициозну политику „Зелени Виљнус”. У периоду 2003–2017, лидери у емисијама гасова са ефектом стаклене баште остали су слични, при чему је сектор транспорта чинио највећи удео, а затим следе енергетика, одлагање отпада и други. Упркос повећању укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште од 7%, дошло је до значајног смањења емисија из енергетског сектора због краће сезоне грејања, повећане употребе обновљивих извора енергије и реновирања инфраструктуре за грејање, што је довело до смањења емисија из енергетског сектора за око 30%.
Током протекле деценије, Виљнус је доживео константна побољшања социо-економских услова, са повећањем броја становника од 7%, усвајањем евра као националне валуте и повећањем просечне плате од 260%. Ова побољшања довела су до бољих услова живота, раста града, повећања броја аутомобила у приватном власништву и пређених километара. Међутим, град улаже напоре да понуди алтернативни превоз, укључујући изградњу 100 км нове бициклистичке инфраструктуре од 2016. године, континуиране реновације јавног превоза, постављање нових планинарских стаза и лако доступне платформе за дељење аутомобила, бицикала и скутера како би подстакао грађане да смање своју зависност од личног превоза.
Употреба технологије обновљивих извора енергије (ОИЕ) континуирано расте у Виљнусу. У 2013. години, ОИЕ су чинили 16,2% у финалној потрошњи енергије, а скоро су се удвостручили (на 27,6%) у 2019. години. Виљнус производи приближно 5% националних ОИЕ, при чему електране на биогорива доприносе са 95%, а хидроелектране са 2%. У контексту недавних геополитичких померања, и општина и грађани Виљнуса предузели су хитне мере како би подржали енергетску аутономију, са повећањем инсталација личних соларних панела и значајним коришћењем соларне енергије.
Ради бољег управљања транзицијом ка граду са нето нултом емисијом и у припреми за мисију ЕУ „100 климатски неутралних и паметних градова”, у септембру 2022. године основана је нова јавна институција „Климатски неутрални Виљнус” која ради на стратегијама и плановима одрживе транзиције града.
Институција координира напоре да Виљнус постане климатски неутралан град, спроводећи решења за социо-економске и еколошке користи. Виљнус је посвећен климатским циљевима ЕУ од 2013. године и поставио је нове циљеве за 2030. годину, тежећи да постане климатски неутралан у оквиру иницијативе ЕУ „100 климатски неутралних и паметних градова”.
План развоја обновљивих извора енергије за 2030. годину усвојен је у априлу 2023. године и укључује постављање соларних панела на све општинске зграде како би се достигле електране од 34 MW. Спровођење пакета REPowerEU већ је довело до тога да 318 јавних институција постане самоодрживо постављањем соларних панела на своје кровове. Нове зграде морају да користе обновљиве изворе енергије, а влада активно подстиче правна лица и становнике да искористе државну помоћ за куповину опреме за зелену енергију.
И приватна предузећа доприносе овом циљу постављањем соларних панела на супермаркете и друге зграде. Поред тога, Виљнус планира да потпуно забрани сагоревање угља и тресета у граду од јуна 2023. године па надаље. По потпуном завршетку постројења за когенерацију биогорива, удео обновљивих извора енергије који се користе за грејање у Виљнусу достигао је 90% до 2024. године, а до 2030. године треба да буде потпуно без фосилних горива. Виљнус планира да покрене пилот пројекте за коришћење топлотних пумпи за потрошњу вишка топлоте, планирајући да покрене пројекте за централизовану климатизацију и за коришћење биогаса. Јавни превоз је на путу да постане без фосилних горива. Циљ Плана за одрживу мобилност града Виљнуса до 2030. је да се постигне да не више од 20% јавног превоза ради на фосилна горива, а преосталих 80% на алтернативна средства (нпр. водоник), при чему електрична возила чине најмање 55%. Нови пројекат за развој јавног превоза на водоник ускоро долази 2026. године са аутобусима на водоник који би уштедели до 655 тона CO2 годишње.
У тренутној фази планирања, фокус остаје на секторима који користе највише енергије и имају највећи CO2 отисак, а то су сектори транспорта и енергетике. Да би се решио проблем растућих нивоа емисије гасова стаклене баште у сектору транспорта, План предвиђа три главна циља која треба постићи до 2030. године:
- Побољшати квалитет путовања, скратити време путовања на посао и учинити путовање пријатним искуством;
- Смањити негативан утицај путовања на животну средину;
- Смањити загушења у градским просторима.
Циљеви ће бити постигнути применом више од 300 различитих мера за промоцију јавног превоза, вожње бицикла, ходања и бољег управљања саобраћајем, као што су јавни превоз који мање загађује, обезбеђивање боље приступачности особама са инвалидитетом, прилагођеност превозу бицикала, са визуелним безбедносним системима, паметни системи за продају путничких карата, повећана чистоћа, побољшане руте и учесталост аутобуса, организовани јавни догађаји и тако даље.
Остави коментар