Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Крајем 2020. године усвојена je дугорочна стратегија развоја „Талин 2035”. Стратегија „Талин 2035” фокусирана је на следеће циљеве: ублажавање климатских промена и прилагођавање њима са циљем да град постане климатски неутралан; зелене иновације у свим секторима као мотор економије Талина; урбанистичко планирање засновано на еколошкој економији и здрављу људи; уравнотежена мобилност са нагласком на одрживе врсте кретања; зелена мрежа која има минималан број прекида и одржава биолошку разноликост; одржавање и обогаћивање биодиверзитета; циркуларна економија заснована на ресурсној економији и одрживом начину живота; постизање енергетске ефикасности и дистрибуирана производња обновљиве енергије; производња хране у граду како би се избегли дуги ланци снабдевања.
Стратегија развоја „Талин 2035” обухвата све секторске планове развоја, а најважнији су: Aкциони план за одрживу енергетску економију и климу до 2030. године и Визија Талина до 2050. године (SEKT), који наводе ублажавање климатских промена и прилагођавање њима, затим План мобилности Талина, који наводи циљеве одрживе мобилности у целом градском региону, и на крају, План развоја заштите животне средине у Талину (урбана природа, амбијентални ваздух, бука, заштита вода, еколошко образовање).
Стратегија развоја „Талин 2035” наглашава еколошку одрживост и истиче еколошки прихватљив јавни превоз и развој лаког саобраћаја као приоритете. Међутим, нагласак је на повећању еколошки одрживе производње топлоте, засноване на локалној потрошњи горива и кооперативном учешћу становника у производњи енергије. Горе наведени планови развоја укључују њихово редовно праћење, преглед докумената и активности. Паралелно са тим, градска власт је покренула реструктурирање градске организације како би спровела амбициозне циљеве. Да би се ојачала кохерентност, постављање и постизање хоризонталних циљева, градска власт је 2018. године основала Јединицу за стратегију. Јединица за стратегију је платформа за сарадњу између градских власти и извештава управљачкој групи коју предводе градоначелник и председник већа. Јединица за стратегију има саветодавни одбор који се састоји од стручњака ван градске власти, првенствено представника научних институција. У оквиру преиспитивања стратегије развоја, Талин је спровео опсежан процес укључивања заинтересованих актера. Процес укључивања је покренут објављивањем идејног документа у јесен 2018. године. На основу овога, становници су могли да дају предлоге за будућност Талина. Након тога су уследиле радионице са партнерима и грађанима на основу којих је градска власт припремила нацрт стратегије за мај 2019. године. На основу нацрта, спроведен је други круг повратних информација са 3000 учесника. Како су показале повратне информације, грађани преферирају „Зелени Талин” као главну визију развоја и он је постао стуб ове стратегије.
Стратегија развоја укључује доминантну визију „одговорност за будућност” која се бави смањењем емисије CO2, смањењем потрошње енергије и заштитом и вредновањем еколошких система. Сврха стратегије развоја „Талин 2035” у сектору животне средине и урбанистичког планирања је град са компактним центром и разноврсним регионалним центрима, усмерен на човека, близак природи и доступан свима. Град у коме људи живе на еколошки одржив начин, прилагођавају се климатским променама и где је постигнута климатска неутралност. На основу нове стратегије, Талин је припремио нацрт SEKT-а и нацрт Плана мобилности Талина до 2035. године. SEKT дефинише акције за постизање климатских и еколошких циљева наведених у Стратегији. Тренутно су ове акције првенствено усмерене на урбанистичко планирање засновано на принципу компактног града, повећаном уделу одрживе мобилности, повећаној употреби алтернативних горива, повећаној енергетској ефикасности зграда, локалној производњи обновљиве енергије и повећаном уделу циркуларне економије кроз енергетски кооперативни модел економије. Улога Плана мобилности је да анализира разлоге проблема везаних за мобилност и да понуди решења која омогућавају постизање добрих и брзих начина кретања и осигуравање постизање еколошких циљева. Један од циљева Плана мобилности је уравнотежена мобилност: преферирани развој јавног превоза и лаког саобраћаја ради смањења аутомобилског саобраћаја, прелазак на превоз без угљеника и ослобађање јавног простора од аутомобила. Примарни стратешки циљеви заштите животне средине Талина су следећи:
- Одржавање природне разноликости и повећаног биодиверзитета;
- Пројектовање интегралног и оптималног зеленила;
- Организација заштите водне средине и побољшање њеног стања;
- Побољшање квалитета ваздуха;
- Смањење стварања отпада и еколошки безбедан третман отпада;
- Повећање еколошке свести;
- Обезбеђивање одрживог градског простора и здраве животне средине;
- Смањење емисије CO2 за 40% до 2030. године, у поређењу са базном 2007. годином.
Треба поменути и како изгледа институционална структура на нивоу града Талина која регулише еколошка питања. Градско веће Талина је представничко тело које грађани бирају на основу законских аката са правом гласа. Градоначелник Талина води Градску управу Талина, извршно тело које формира веће. Градска управа обухвата 12 градских одељења (укључујући Одељење за урбану средину и јавне радове Талина) и окружне управе. Свакодневни рад Градске управе подржава Градска канцеларија Талина, а од 2021. године стратешко управљање подржава стратешки центар. На политичком нивоу, Градско веће Талина и Градска управа Талина управљају градском политиком заштите животне средине. Одељење за урбану средину и јавне радове Талина је посебно одговорно за животну средину, одељење за урбанистичко планирање је одговорно за еколошки прихватљив развој градског простора, одељење за саобраћај се бави мобилношћу града и организацијом јавног превоза, а стратешки центар се бави преласком на циркуларну економију. Задатак стратешког центра почев од 2021. године, је да координира сарадњу између власти у области енергетске и климатске политике и да се бави циљем повећања свести о енергији и клими.
Што се тиче буџета, еколошка визија стратегије развоја „Талин 2035” спроводи се кроз буџетску стратегију града Талина. Трошкови заштите животне средине и урбаног уређења (укупно 14 милиона евра годишње) наведени су као посебни сектори заштите животне средине. Сви сектори имају важну улогу у остваривању циљева заштите животне средине – технолошке мреже (прелазак на ЛЕД светла), јавни превоз (набавка аутобуса на обновљиве изворе енергије), образовање (наука у Ботаничкој башти у Талину која подржава школски програм, међународни програм Еко-школе Глобал), итд. Спровођење циљева се прати годишње у извештају о спровођењу стратегије. Јединица за стратегију припрема извештај о спровођењу стратегије, који се подноси већу заједно са извештајем о економској години. Извештај садржи резиме спроведених активности и постизање циљних нивоа мере. Према стратегији заштите животне средине Талина, циљ је шира имплементација еколошки свесних операција од стране градских одељења. Градска управа Талина је 2016. године задужила окружне управе да уведу систем управљања животном средином „Зелена канцеларија” у своје канцеларије. Већина институција у Талину је сертификована као „Зелена канцеларија”. Једна од мера за повећање еколошки прихватљивих јавних набавки је развој интегралног система за све градске власти, заједно са процедурама и упутствима. Све градске власти и окружне управе су сада додале принцип еколошки прихватљивих јавних набавки у своје поступке набавки. Одељење за урбану животну средину и јавне радове Талина била је прва институција у Естонији где систем управљања прати стандард система управљања квалитетом ISO 9001 и стандард система управљања животном средином 14001.
Преко веб странице града Талина, грађани могу да се пријаве за многе јавне услуге. На веб страници грађани могу пронаћи обрасце захтева за услуге, електронски их попунити и послати пружаоцу услуга са дигиталним потписом – без икакве посете канцеларији. Од 2020. године, веб окружење TEELE се користи за е-седнице Градске управе и Већа Талина. Ово је веб окружење за припрему и обраду правних аката и одржавање седница. Све ово значајно помаже у уштеди ресурса, али је осигурало координацију града и несметано пружање услуга становницима током ограничења изазваних COVID-19.
Градска управа Талина годинама користи систем без папира. Сви документи се могу обрађивати електронски и дигитално су потписани (у ddoc формату). Талин има неколико награда за развој е-услуга. Талин је 2011. добио награду јавног сектора за програм „Најбоље праксе јавне управе у Европи и иновативне услуге – сертификат о најбољим праксама 2011”. Поред тога, 2013. године, Форум интелигентне заједнице (ICF), по пети пут, наградио је Талин као једну од седам најиновативнијих заједница на свету. Две јавне плаже у Талину су добиле еколошку ознаку ЕУ „Плава застава”, за коју се мора испунити више од 30 еколошких критеријума, осигурати висок квалитет воде и безбедност на плажи, а на плажама се морају организовати догађаји који подижу еколошку свест. Породични дани који подижу еколошку свест одржавају се на плажама сваке године. У Талину се примењује програм „Еко-школе глобално”. Овај програм је глобалан и обухвата приближно 53.000 школа из 67 земаља. Естонија се придружила програму 2016. године, а у граду Талину, придружило му се 67 образовних институција.
Градске и државне институције, грађани, њихова удружења, предузетници, универзитети и други били су укључени у развој Стратегије развоја „Талин 2035”. У дискусијама о „Талину 2035” учествовало је више од 6000 људи. Пре ступања на снагу развојног документа, јавност је могла да приложи своје мишљење и да учествује у изложбама и јавним расправама.
Талин има споразуме са универзитетима у оквиру којих се истраживачка питања постављају универзитетима у секторима важним за град (чиме се најбољи студенти награђују стипендијама) и заједнички се учествује у развојним пројектима. Највећи научни и развојни пројекат у Талину је FinEst Twins Smart City Centre, основан у сарадњи између TalTech-а, Универзитета Алто и града Хелсинкија. Бави се постизањем климатских циљева кроз развој одрживе мобилности, енергетике и грађевинарства.
Градоначелник је 2020. године окупио платформу за сарадњу која се састоји од репрезентативних организација заинтересованих страна, ванвладиних организација и представника предузећа. Платформа за сарадњу функционише као саветодавно тело које разматра теме које захтевају решење са становишта развоја града.
Талин је члан 17 међународних организација и мрежа, укључујући Унију балтичких градова, EUROCITIES (члан од 1998. године), INTA (Међународна мрежа за урбани развој), Балтичке метрополе и POLIS (Умрежавање европских градова и региона за нови транспорт). Талин се придружио Повељи (2009), Олборшкој повељи (2006) и програму Mayors Adapt (2009), којима је Талин преузео обавезе и поставио пример другим градовима. Током 2006–2019. године Талин је учествовао у више од 30 пројеката везаних за животну средину, одрживу мобилност или инклузију које финансира Европска унија (Intelligent Energy Europe, FP6, FP7, Horizon 2020, Interreg).
Градоначелници Талина и Хелсинкија потписали су 2018. године меморандум о сарадњи чији је један од циљева добробит Балтичког мора – међународна сарадња, смањење опасних материја у Балтичком мору и заједничке кампање. Градоначелник Талина и министар економских послова Републике Естоније потписали су 2019. године меморандум о мобилности региона Талин, којим је одлучено да се значајно смањи емисија која настаје услед транспорта и да се циља на мобилност засновану на јавном превозу, бициклистичком саобраћају и ходању. У августу 2020. године, градоначелник Талина потписао је меморандум о сарадњи са организацијом „Зелени тигар”, којим се Талин обавезује да буде један од лидера зеленог заокрета у Естонији и да предводи прелазак на угљенично-неутралну економију. „Зелени тигар” је платформа за сарадњу са мисијом стварања и примене пракси које су пријатељске према природи у свим секторима и развоја уравнотежене економије. Гледајући пример и добијајући подстицај града Талина, и други градови око Балтичког мора почели су да организују пролећне комуналне радове, као што Талин организује ове радове у оквиру месеца одржавања већ 29 година. Заједно са Талином, Санкт Петербург, Хелсинки и Турку су такође почели да организују комуналне радове стварајући мрежу у којој се могу размењивати искуства како би се повећала еколошка свест грађана и укључили у градске пројекте.
Остави коментар