Aутор: проф. др Растислав Стојсављевић
Острво Хиспањола је друго по величини острво у Карипском мору након Кубе, са површином око 76.000 км². Припада скупини Великих Антила, поред Кубе, Јамајке и Порторика. На острву се налазе две државе – Хаити на западу и Доминиканска Република на истоку. Хаитију припада око ⅓ укупне територије острва, а Доминиканској Републици око ⅔. Три планинска ланца доминирају топографијом острва, од којих сваки доприноси разноврсним пејзажима самог острва. То су Централни Кордиљери, Сeптентрионални Кордиљери и Сијера де Баоруко која се у Хаитију наставља на Масив де ла Сел и Масив де ла Хот.
Централни Кордиљери протежу се преко Хаитија и Доминиканске Републике и на њима се налази највиша тачка острва – Пико Дуарте (Pico Duarte) који достиже висину од 3098
метара. Битно је истаћи да је ово уједно и највиши врх на Карибима. Најнижа тачка острва, слано језеро Енрикиљо (Lago Enriquillo), лежи на 44 метра испод нивоа мора и оно представља најнижу тачку на Карибима. Због свог положаја у Карипском мору, острво је редовно погођено ураганима, посебно његов источни део. Најкритичнији период је између августа и октобра, где тропски циклони доносе јаке ветрове, обилне кише, поплаве и клизишта, изазивајући значајне људске и материјалне губитке.
Главни град Хаитија је Порт о Пренс, а Доминиканске Републике Санто Доминго. Порт о Пренс је смештен на обали великог залива Гонаве. Град је политичко, културно и економско средиште земље, али је суочен са великим изазовима попут сиромаштва, слабије развијене инфраструктуре и великим последицама природних катастрофа, као што су земљотреси и урагани. Порт о Пренс има динамичну културу и историју, али се и даље бори са урбаним проблемима. Санто Доминго је најстарији европски град у Америци и једно од најважнијих културних и економских средишта у региону.
Настанак острва последица је сложених геолошких процеса који су се дешавали у прошлости, а посебно мислимо на тектонске и вулканске активности. Иако данас нема активних вулкана на острву, они су делимично формирали његов рељеф. Читава област Кариба налази се на месту сударања карипске тектонске плоче и северноамеричке тектонске плоче, где је њихово кретање довело до издизања морског дна. Кретање ових плоча изазива земљотресе који су у геолошкој историји чести и имају велике последице по становништво овог острва.
Захваљујући свом географском положају, клима на острву је тропска, али варира зависно од надморске висине. Променљива клима је последица географске ширине, изолованости, близине великих водених површина и копнених маса, температура суседних мора, доминантних источних ветрова (пасати који дувају са североистока), система ваздушног притиска, острвског терена и већ поменутих урагана. Такође, топле екваторијалне морске струје са севера и југа играју велику улогу када је клима у питању. Када говоримо о западном делу острва, Хаитију, можемо рећи да је већи део државе знатно изнад нивоа мора, па су температуре често ниже од других тропских земаља на Карибима. Ипак и даље можемо очекивати високе температуре током целе године.
Највећа водена акумулација Хиспањоле јесте језеро Енрикиљо, које уједно представља и највеће језеро Доминиканске Републике. Ово изразито слано језеро заузима површину од 380 км², а назив је добило по Таино цацику (поглавици) Енрикиљу који је пружао отпор Шпанцима.
Према научним проценама, први људи населили су острво Хиспањола пре око четири хиљаде година пре нове ере. Било је неколико миграторних таласа ка овом острву, највише из Централне и Јужне Америке. Народ који је насељавао Карибе у периоду када је Хиспањола „откривена” од стране Кристофера Колумба називао се Таино (Taíno). Они су били потомци Аравак (Arawak) народа који је мигрирао из Јужне Америке. Таино језик којим су причали спада у групу аравак језика који су били присутни на територији Кубе, Бразила, Перуа, Колумбије и Венецуеле. Ово је био први аравак језик са којим су се Европљани сусрели по доласку на острво.
Приликом прве експедиције, Колумбо је крочио на копно Хиспањоле управо на територију поглаварства Мариен и ту основао прво насеље – Ла Навидад. До почетка 17. века, острво и његови мањи суседи (посебно острво Тортуга), постали су редовно посећени од стране карипских пирата. Шпански краљ, Филип III, године 1606. наредио је присилно пресељење становништва које је живело на северозападној обали Хиспањоле у делове ближе Санто Домингу ради њихове заштите, али и да би се првобитно спречио шверц робе између шпанских колониста и непријатељских сила као што су Француска, Енглеска и Холандија. Ова одлука шпанског краља доводи до тога да северозападна обала остаје без заштите, па су француски, енглески и холандски пирати лако успоставили своје базе на напуштеним обалама. Ово је резултирало тиме да Шпанци препуштају северни део острва француским пиратима, а затим и њиховим колонистима. Године 1665. француску колонизацију острва званично је признао Луј XIV.
Привредне карактеристике Хиспањоле се значајно разликују између Доминиканске Републике и Хаитија, што је резултат целокупне историје ових држава и природних ресурса. Током последње две деценије Доминиканска Република постала је једна од најбрже растућих економија у региону. Најзначајније области које доприносе развоју привреде јесу туризам, индустрија и производња, као и пољопривреда. Туризам представља најважнији извор прихода ове државе, посебно приобалне дестинације попут Пунта Кане и Пуерто Плате које чине да Доминиканску Републику годишње посети неколико милиона страних туриста. Повољна клима, прелепе плаже, обновљена шпанска колонијална архитектура и релативно ниске цене привлаче велики број страних посетилаца, што подстиче изградњу туристичке инфраструктуре и аеродрома.
Ситуација у Хаитију је нешто другачија. Пољопривреда је главни извор прихода већини становништва, али је неефикасна због недостатка модернијих техника и инфраструктуре. Хаити производи шећерну трску, манго, кафу, пиринач. За разлику од Доминиканске Републике која већину своје хране произведе, Хаити зависи од увоза хране због ниске продуктивности.
Највећи део становништва Доминиканске Републике и Хаитија су римокатолици, а ширење ове религије је био један од главних разлога зашто је Колумбо кренуо у своје експедиције. Прва изграђена катедрала у Новом свету налази се баш овде, на острву Хиспањола. Посвећена је Девици Марији. Њена изградња отпочела је 1512. године, а завршена је 1540. што је чини најстаријом катедралом на целом америчком континенту. Значајан део популације Хаитија практикује вуду религију која је настала као спој афричких веровања, која је касније попримила хришћанске елементе, а развила се током робовласничке ере. Робови су користили вуду религију као отпор против власти.
Насеља на Хиспањоли приказују својеврстан контраст између неразвијеног и сиромашнијег запада и развијеног и модернијег истока. Западни део острва који обухвата Хаити, има велику густину насељености, а већи проценат становништва живи у руралним подручјима. Услед изразито лоше ситуације која влада у овој држави, намеће се велики број проблема. Рурална подручја, у којима живи највећи број становника, карактеришу се слабом инфраструктуром. Овде мислимо на саме куће које су грађене од скромнијих материјала попут дрвета и лима, међутим ова насеља су често и изолована што представља проблем за дистрибуцију воде и струје. Велики проблем због изолованости представља и недостатак здравствених услуга које су на нивоу саме државе у лошем стању.
Ситуација у развијенијем делу острва, Доминиканској Републици, нешто је боља. У њој се налази већи број урбаних центара, а највећи је главни град – Санто Доминго. Урбанизација је израженија овде, са бољом инфраструктуром у поређењу са суседом Хаитијем. Рурална насеља су боље повезана и највећи број има приступ струји, води, канализацији, као и здравственим услугама. Наравно, и ова насеља зависе од пољопривреде. Поред главног града, најзначајнија су насеља у туристичким зонама. Она се налазе на обалама мора и њихова сва инфраструктура је модерна и прилагођена потребама туризма.
Острво Хиспањола поседује многе природне и друштвене знаменитости по којима се истиче и бива препознатo од стране туриста. Плави базен се налази недалеко од града Жакмел на југу Хаитија. Ово живописно место се састоји од три водопада окружена бујном вегетацијом. Посетиоци могу сате проводити овде пливајући у природним базенима тиркизне боје. Најатрактивнији базен дубок је 17 метара, а до њега се долази пењањем на стене уз пратњу водича.
Острво пацова познато је по својим природним лепотама и богатом биодиверзитету. Налази се недалеко од града Кап Хаитиен. Острво је рај за посматраче птица јер велики број врста насељава ову област. Посетиоци уживају у његовој изолованости и бистрој води. Овај скривени драгуљ Хаитија још увек је ван мете масовног туризма.
Пећина Мари Жан позната је по својим импресивним стеновитим формацијама и подземним рекама. Пећина садржи сложене сталактите и сталагмите, а посетиоци могу истраживати њене кривудаве пролазе. Ова пећина је важна за Хаићане и играла је значајну улогу у Хаићанској револуцији која је резултирала независношћу Хаитија 1804. Служила је као уточиште за побуњеничке робове предвођене националним херојем Жан Жаком Десалином. Тако је ова пећина постала симбол слободе и често је посећују Хаићани у знак сећања на своју историју.
Највиши планински врх на Карибима, који се уздиже до 3098 метара, Пико Дуарте, налази се између два национална парка Хосе Армандо Бермудез (Parque Nacional Jose Armando Bermúdez) и Хосе дел Кармен Рамирез (Parque Nacional José del Carmen Ramírez), а до њега се може доћи дводневним или тродневним излетима, у зависности од изабране руте. Током нових тура, ноћи се проводе у званичним камповима који се налазе на планини. Овај врх носи назив по народном хероју који је учествовао у борби за независност од Хаитија.
Водопад Ел Лимон један је од најатрактивнијих на острву, а налази се у провинцији Самана. Висок је око 50 метара и каскадира у кристално чист базен окружен бујном тропском вегетацијом, што га чини популарним местом за туристе и локално становништво. Поред самог водопада, најатрактивнији део посете јесте и пролаз кроз густу зелену прашуму у дужини од 2,5 км, која врви од аутохтоних врста флоре и фауне. Палмчат, национална птица Доминиканске Републике, хиспањолски детлић и ширококљуни тоди, само су неки од становника овог поднебља.
Најузбудљивија река за рафтинг у Доминиканској Републици је управо и најдужа река ове државе. Рафтинг на овој реци нуди узбудљиву авантуру кроз задивљујуће пејзаже. Тече кроз планине, па пружа мешавину узбудљивих брзака и мирних деоница савршених за сплаварење.
Најпопуларнији спорт међу Доминиканцима је бејзбол и има велики културни значај за овај народ. Доминиканци су страствени навијачи, а прави је спектакл присуствовати једном мечу. Многи доминикански играчи су постали светске звезде у најзначајнијој бејзбол лиги у САД.
Борба петлова традиционална је пракса дубоко укорењена у друштвеном наслеђу Хиспањоле и подједнако је заступљена у обе државе. Борбе се организују у специјалним аренама које се називају „galleras” у Доминиканској Републици или „kay” у Хаитију. Борбе петлова представљају место окупљања где људи долазе да се забаве, а честа су и клађења.
Баћата је музички жанр и плес, пореклом су из Доминиканске Републике. Музика комбинује инструменте као што су акустична гитара, удараљке и бас. Баћата је постала глобално популарна и данас је неизоставан део латиноамеричке музичке и плесне сцене. Од 2019. године се налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа.
Хаити и Хиспањола представљају државе у развоју. Деле исто острво, али су по многим карактеристикама различите. Можда ће туризам бити место њиховог приближавања.
Остави коментар