BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE – OGANJ SRPSKE KNJIŽEVNE MISLI

30/05/2017

BIBLIOTEKA MATICE SRPSKE – OGANJ SRPSKE KNJIŽEVNE MISLI

Autor: Jovanka Simić, novinar

GOTOVO dva veka, preciznije 191 godinu, Biblioteka Matice srpske predano čuva oganj srpske naučne i književne misli. Kao najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba, nastala je 1826. godine u Pešti, osnivanjem Matice srpske, bez izričite namere, kao što je i prirodno da se knjige okupljaju u književnom društvu.

Osnivači Matice srpske, na čelu sa Jovanom Hadžićem, zapisali su tada da im je cilj „rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog, to jest da se knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju“. Letopis Matice srpske, pokrenut 1824. godine, zatim prva izdanja knjiga, poklon – knjige koje su pristigle iz Rusije, a docnije i legati viđenijih Srba, činile su jezgro Biblioteke Matice srpske.

Za javnost je Biblioteka Matice srpske otvorena 26. avgusta 1838. godine u Tekelijanumu, zavodu za pomoć najdarovitijim Srbima koji su se školovali u Pešti. Osnivač Tekelijanuma bio je Matičin predsednik, plemić, prvi srpski doktor pravnih nauka i ktitor Sava Popović Tekelija (1761-1842).

Prvi poklon Biblioteka je primila od Atanasija Stojkovića 1832. godine, a iste godine Imperatorska ruska akademija (uzvraćajući na darivanje sveskama Letopisa i prvih knjiga u izdanju Matice srpske), poslala je 24 naslova u 59 tomova. Od aprila 1839. godine, Biblioteka se ubrzano popunjavala.

Godine 1841. godine Biblioteka je dobila prvi legat i to od Platona Atanackovića (1788-1867), Somborca, vladike budimskog, koji joj je poklonio 878 knjiga. Najvredniji i najbogatiji legat darovao je Tekelija. Imao je u to vreme 10.000 knjiga među kojima čak i prepis Dušanovog zakonika. Tekelija je osnovao dve biblioteke – u Tekelijanumu i u Matici srpskoj.

Već tada je Matičina biblioteka bila najveća u srpstvu. U to vreme knjige su joj poklanjali i mnogi drugi darodavci – Teodor Pavlović, Dimitrije Tirol, Vuk Karadžić, Petar Drugi Petrović Njegoš, Jovan Subotić, Jan Kolar i drugi.

Pošto je održana poslednja sednica Matice srpske u Pešti, 28. aprila 1864. godine, ugledni peštansko-budimski Srbi: Pavle Kojić, Antonije Hadžić, Jovan Trifunović i Josif Stanković na parobrod „Napredak“ bečkerečkog trgovca Jovana Forovića ukrcali su 61 sanduk blaga srpske kulture i zaplovili kući, u Novi Sad (Srpsku Atinu), tadašnji društveni, kulturni i politički centar srpstva. U varoš u kojoj se, kako je Skerlić govorio „tada pisalo i mislilo za čitav srpski narod“. Datum seobe ustanovljen je docnije kao Dan Biblioteke Matice srpske.

Matica i njena Biblioteka u Novom Sadu nastavile su da se uspešno razvijaju. Biblioteka je neprestano uvećavala svoje zbirke kupovinom, pretplatom i razmenom Matičinih izadanja za koje je dobijala publikacije akademija nauka, univerziteta, književnih i kulturnih društava i uredništava časopisa u svim slovenskim i u većini drugih evropskih zemalja, kao i otkupom ili zaveštanjem privatnih biblioteka i biblioteka ustanova i pojedinih udruženja.

Biblioteku je 1842-1843. godine stručno uredio književnik Jovan Subotić, koji je prema njenim knjigama u Letopisu Matice srpske pripremao i objavljivao prvu srpsku tekuću bibliografiju (1842-1847).

Književni i pozorišni poslenik Jovan Đorđević, sekretar Matice srpske (između 1857. i 1859. godine) prvi je sagledao i predložio koncepciju Biblioteke Matice srpske kao nacionalne biblioteke. Zalagao se da se sakupljaju sve srpske i slovenske knjige i sve publikacije koje govore o srpskom narodu. Đorđević je takođe predložio da se u Tekelijanumu zasnuje univerzitetska biblioteka.

Istoričar Jovan Radonić, bibliotekar od 1899. do 1905. godine, postavio je u Pravilima Biblioteke principe planskog popunjavanja, zaštite i korišćenja knjiga i periodike i dao osnovnu postavku kataloga.

Srećom, u svim ratovima Matičinu Biblioteku mimoišla su razaranja, pa ona danas nije samo najbogatija u Srbiji, već i na čitavom Balkanu. Između dva svetska rata Biblioteka je nastavila da deluje kao javna i naučna biblioteka: nastojala je da knjigu učini što dostupnijom čitaocu, težila je da formira zbirke koje će služiti pri istraživačkom radu na proučavanju Vojvodine, jer je Matica srpska svoju delatnost usmerila u tom pravcu.

Posle Drugog svetskog rata Biblioteka se intenzivno i svestrano razvijala. Od 1948. godine postaje Centralna (matična) biblioteka Vojvodine i počinje da prima obavezni primerak svih štampanih stvari iz Srbije, a od 1965. do danas iz cele naše zemlje. Samostalna ustanova postaje 1958. godine. Od osnivanja Univerziteta u Novom Sadu (1960) doprinosi razvoju naučnog rada praktično obavljajući i funkcije univerzitetske biblioteke. Prema odredbama Zakona o bibliotečkoj delatnosti iz 1994. godine, Narodna biblioteka Srbije u ostvarivanju opšteg interesa u bibliotečkoj delatnosti Republike sarađuje sa Bibliotekom Matice srpske.

Po bogatim zbirkama koje pružaju izuzetne  mogućnosti za kulturno-istorijska i naučna istraživanja i raznovrsnim vidovima svog bibliotečko-informacionog rada, Biblioteka Matice srpske je savremena biblioteka južnoslovenskog značaja, a njeno dugo i kontinuirano trajanje svrstava je među kulturne institucije srpskog naroda s najdužom tradicijom.

Više od tri miliona naslova pedantno je složeno na 20 kilometara dugim pokretnim bibliotečkim policama. U specijalnim depoima čuva se 671 najstarija rukopisna knjiga, od kojih je 487 pisano ćirilicom. Matičin apostol, bogoslužbena knjiga iz druge polovine 13. veka, najstarija je knjiga u ovoj bibliotečkoj riznici.

   Biblioteka ima i najveću zbirku srpskih knjiga od 15. do 18. veka, kao i srpskih periodičnih publikacija iz 18. i 19. veka. Jedna od najlepše pisanih i ukrašenih knjiga je „Psaltir“ Gavrila Trojičanina, prepisan u manastiru Sveta Trojica kod Pljevalja, 1643. godine. Rariteti su smešteni u posebnom magacinu. Po posebnom programu za zaštitu starih i retkih publikacija, knjige se restauriraju, konzerviraju, a obavlja se i njihovo mikročipovanje.

U Biblioteci se danas čuva 30 legata, među njima i biblioteke Jovana Jovanovića Zmaja, Tihomira Ostojića, Vase Stajića, Boška Petrovića, Božidara Timotijevića… Svaki legat je dirljiva porodična priča, poput one o novosadskom profesoru Sretenu Mariću. Svih 13.000 primeraka njegove lične biblioteke u kožnom su povezu. Posle profesorove smrti, 1998. godine, njegova supruga Nikol uputila je u Novi Sad ovu vrednu donaciju, a nekoliko primeraka, da je podsećaju na supruga, danas čuva u Francuskoj.

Godišnje, Biblioteka Matice srpske dobije na poklon oko 20.000 knjiga što upućuje na zaključak da je institucija legata i darivanja knjiga preživela do današnjih dana. Biblioteka ima i najpotpuniju zbirku starih srpskih časopisa. Ovde se čuvaju primerci najstarijeg živog časopisa u Evropi iz 1824. godine, Letopisa Matice srpske. Tu je i prvi (i jedini) broj „Orfelina“, prvog srpskog časopisa iz 17. veka, štampanog u Veneciji.

Biblioteka Matice srpske, danas povezuje svoju bogatu tradiciju sa zahtevima i potrebama modernog komunikaciono-informacionog doba. Svi stručni poslovi su, u potpunosti, automatizovani – od elektronske obrade publikacija, elektronske evidencije zaduženja, servisa Moja biblioteka, elektronskog poručivanja publikacija, elektronskih registara stare i retke bibliotečke građe od izuzetnog i velikog značaja, do fejsbuk stranice i usluge Pitajte bibliotekare.

Odeljenja za zaštitu publikacija u laboratorijama i radionicama obavljaju konzervaciju i restauraciju stare i retke knjige, mikrofilmovanje, digitalizaciju i knjigovezačku zaštitu publikacija.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja