Аврам Мразовић – просветитељ и племић

26/11/2019

Аутор: Јованка Симић, новинар

    Један од најзначајнијих српских просветитеља, Аврам Мразовић, 1778. године основао је  сомборску школу „Норма“ у којој је утемељио институционално образовање учитеља у Срба. На темељима Мразовићеве „Норме“, чији је био и управитељ, стасао је данашњи Педагошки факултет у Сомбору.

     Мразовић је и аутор првих српских школских уџбеника из правописа, граматике, рачуна и реторике. Преводилац је и приређивач најстаријег српског педагошког часописа „Поучителни магазин за децу” (1787) и један је од првих преводилаца дела античке књижевности на српски језик.

      Аврам Мразовић (Сомбор, 1756 ‒ Сомбор, 1826)  рођен је у свештеничкој породици чије службовање је било везано за сомборски храм Светог Јована Претече. Школовао се најпре у родној вароши где је завршио  трогодишњу славеносербску основну и четвороразредну граматикалну школу. У сегединској Вишој гимназији похађао је  наставу поетике и реторике, а у Печују и  Пешти слушао је предавања из филозофије и права.

      У Бечу је од 1776. године похађао наставу граматике и правописа, а доцније, уз сагласност карловачког митрополита Викентија Јовановића Видака, од 1777. похађао је шестомесечни течај за директоре основних школа по тадашњем напредном методу немачког просветног реформатора Јохана Игнаца Фелбигера.

     Исте године указом  царице  Марије Терезије,  млади Аврам Мразовић постављен је за врховног надзорника  православних школа у печујском округу који је у свом саставу имао све српске школе у тадашњој Бачкој и Барањи. Мразовић је уједно именован и за управитеља свих централних школа тог округа. За своје седиште одабрао је свој родни Сомбор у којем је 1. маја 1778.  покренуо „Норму“, најпре дворазредну, а потом и троразредну Народну градску школу са течајевима за стручно образовање српских учитеља.

     Већ крајем исте године у „Норми“ су уведени и редовни двогодишњи течајеви које су похађали  кандидати за учитеље тада називани „препаранди“ или „нормалисти.“  У својству школског надзорника, Мразовић је осамдесетих и деведесетих година 18. века обилазио насеља и варошице, и са локалним властима склапао уговоре о оснивању српских народних школа. У печујском округу, његовом заслугом током нешто више од 10 година заживеле су школе у седамдесетак насеља.

      Забележено је да је царски саветник Урош Несторовић у извештају аустријском цару Францу Првом навео да те 1810. године Бачки школски округ којим управља Мразовић „може бити сматран за најизврснији, како у погледу прописаног уређења, тако и стања школских зграда и дотацијама учитељима”. Године 1811. када је после 33 година постојања и рада укинута сомборска „Норма“ са течајевима, Мразовић је поднео оставку на место школског надзорника.

      Упоредо са просветитељским радом, Мразовић је био и политички активан – године 1790. на Темишварском сабору заступао је сомборске Србе. Безмало четири деценије био је сенатор слободног  краљевског града Сомбора. У неколико наврата  био је у сукобу са сомборским  Магистратом  који, као ни људи из непосредног окружења, није увек разумео његова  начела као ни његову посвећеност просвети и књизи. Занимљив и веома речит је и податак да су тројица аустријских царева  (Јосиф Други, Леополд Други и Франц Први) одликовали Мразовића златним медаљама. За своје заслуге, 1792. године добио је и титулу племића са наследним  грбом.

      Мразовићеве књиге биле су снажан ослонац у развоју образовања српског народа. Током деведесетих година 18. века  написао је  три уџбеника: „Руководство к славенскому правочтенију и правописанију“ (Беч, 1792), „Руководство к науцје числителној“ ( Беч,1794) и „Руководство к славенстјеј граматицје“ (Беч, 1794).

     Његова петоделна књига „Руководство к славенстјеј граматицје“ (Беч, Типографија Стефана Новаковића, 1794) прва је словенска граматика српског аутора. Настала је на основу предавања које је Мразовић држао на течајевима за образовање учитеља у „Норми“, а сачињена је по узору на  руске и немачке ауторе.

      Граматика је имала велики утицај и на Вука Стефановића Караџића и његову „Писменицу“. Објављено је још шест  издања ове књиге и то у Будиму у Универзитетској штампарији (1800, два издања, 1811, 1821, 1834 и 1840). У Библиотеци Матице српске постоје три примерка првог издања „Граматике“ Аврама Мразовића, два у збирци књига 18. века БМС и један у Библиотеци Српске православне велике гимназије у Новом Саду.

    Почетком 19. века Мразовић је објавио неколико позоришних превода, а у Будиму су 1818. године објављене две књиге његових превода: Овидијеве „Посланица с Понта“ и „Тугованке“. Књиге су објављене упоредо на латинском и славеносербском језику.

    Круну Мразовићевог вишегодишњег списатељског  рада представљала је књига „Руководство к славенскому красноречију“. Био је то први приручник реторике на славеносербском језику. Штампан је 1821. године у Будиму. Захваљујући овој књизи, први пут се код Срба  јављају изводи из класичних дела Хорација, Цицерона, Аристотела, Овидија, Сенеке, Александра Великог и других великих мислилаца.

    Последња Мразовићева књига „Руководство к пољскому и домаћему стројенију“, штампана је у Будиму 1822.године. Писана је као свакодневни приручник за пољске и кућне радове. У заоставштини  Мразовићевој остали су рукописи необјављене треће књиге његовог педагошког штива  „Логика (си ест умословие или философиа умнаја)“ и „Метафизика (или философиа перваја)“, оба рађена под утицајем дела немачких филозофа Кристијана Волфа и Фридриха Кристијана Баумајстера.

    Педагошки факултет у Сомбору данас је чувар традиције и музејске збирке која поседује материјалне трагове прошлости дуге 241 годину. Зачетак и претходница данашњег факултета била је Мразовићева „Норма“, покренута у Сомбору 1. маја 1778. године која је са радом престала  1811. године. После њеног  затварања,  у Сентандреји 1812. године отворена је Српска учитељска школа (Препарандија). Она је после четири године враћена у Сомбор.

     Препарандија је радила до 1920. године када је из  конфесионалне прерасла у  државну Учитељску школу. Године 1973/74. Учитељска школа прераста у Педагошку академију, а она 1993. у Учитељски факултет, који је 2006. преименован у први српски Педагошки факултет.

   Те промене обележиле су протеклу 241 годину од почетка образовања српских учитеља у Сомбору, граду који је уз Сентандреју, Нови Сад и Сремске Карловце представљао најзначајније културно, просветно и политичко средиште  Срба у Аустроугарској током 18. и 19. века.

ЛИТЕРАТУРА

Мразовић, Аврам – дигитална изложба Библиотека Матице српске (2019)

Зборник „Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју (XVIII-XX)”, Педагошки факултет у Сомбору (2009)

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања