Аутор: проф. др Растислав Стојсављевић
После победе Доналда Трампа на председничким изборима у новембру 2024. године постало је јасно да се политичка ситуација у Сједињеним америчким државама мења. Са мењањем политичке моћи, мењају се и идеолошке поставке. За време администрације Барака Обаме леве либералне политичке струје су ојачале и почеле да спроводе свој наратив. Ово се наставило и проширило за време администрације Џозефа Бајдена. На прошлим председничким изборима победио је конзервативни кандидат. Победу су однеле и републиканске снаге на изборима за Сенат и Представнички дом. Поставља се питање да ли можемо да повежемо политичке снаге са идеолошким?
Одговор је да можемо. У последњих 20 година Демократска странка се везала за леве либералне идеолошке поставке. Тиме је за себе придобила гласове младих људи, али и одржала своје гласачке позиције у великим градским центрима. Са друге стране, Републиканска странка потражила је гласове у демократским десним оријентисаним бирачима, махом средњег и старијег животног доба, као и становништва у мање урбаним срединама. Може се рећи да је од кампање за председничке изборе 2016. године између Доналда Трампа и Хилари Клинтон дошло до персонификације политичких и идеолошких поставки.
Из тог разлога, поразом Камале Херис пре годину дана, дошло је и до смањења утицаја лево либералних идеја у Сједињеним америчким државама. Томе се допринело и укидање финансирања америчке државе бројних агенција које су промовисале овакве идеје. Јасно је било да ће од јануара месеца 2025. године ове снаге бити у опадању, да ће њихов утицај по основним и средњим школама ослабити. Ипак, до септембра месеца њихов утицај међу студентима на универзитетима је и даље био јак. Чарли Кирк је био политичка фигура који је неколико година одлазио на универзитете и разговарао са студентима, суочавао ставове. Био је познат као човек који се није бојао да дебатује са неистомишљеницима. Атентатом на њега показао се бес левих либералних снага због губитка позиција моћи. Оно што је још опасније је оправдавање насиља као политичког средства.
Овај атентат узроковао је потпуно супротан ефекат од оног због кога се атентат и десио. Чарли Кирк је постао мученик, а америчке власти су ту ситуацију искористиле да додатно промовишу његове идеје. Ма колико се можда млађа популација није слагала са Кирком, почела је да осећа симпатије према његовој породици после атентата. Такође, велики број њих је схватио да политички атентати нису легитимно средство промовисања својих идеолошких идеја или спречавање да неко други своје идеје промовише. Као што је и раније напоменуто, идеолошке трзавице у Америци су повезане и са политичким. Чини се да неодлучни бирачи све више подржавају републиканске идеје. Због тога америчке власти не би требало да уплаше победе демократских кандидата на изборима за градоначелника Њујорка и гувернере Вирџиније и Њу Џерзија. Њујорк је град где демократе побеђују деценијама, а слично је и за поменуте две савезне државе. Новоизабрани градоначелник Њујорка је већ дао изјаве које су против америчког председника Трампа, али то је очекивано. Атентат на Чарлија Кирка би могао да учини оно што Демократе већ годинама покушавају, а то је да их извуку на изборе да гласају. Међутим, овог пута би млади људи могли изаћи да гласају, али за супротну страну.
По први пут после двадесет година видимо промену у свести нове генерације која се окреће породичним и традиционалним вредностима. То свакако може бити кључно у тзв. неодлучним државама. На прошлим председничким изборима је седам савезних држава окарактерисано као неодлучно. И тамо се одржавала права политичка борба. Новембар 2028. године је далеко, када би требало да се одрже наредни председнички избори, међутим, биће занимљиво видети каква ће ситуација бити на међуизборима за чланове Конгреса. Мора се узети у обзир да се чланови Представничког дома бирају по конгресионалним дистриктима. Може се рећи да они имају форму локалних избора. Иако припадност политичкој партији игра велику улогу, један део бирача одлучује се за кандидате према њиховој популарности на локалу. Из тог разлога може се проценити да ће избори за трећину чланова Сената и цео Представнички дом бити тесни и неизвесни, исто као и претходна два пута. Стога, борба за сваки глас биће присутна, поготово за поверење нове генерације која може да гласа.
Шта очекује Америку у наредној години? Демократска странка ће покушати да направи отклон од либералних идеја јер је то једини начин да опстане. Она ће задржати своје позиције у традиционално тврдим плавим државама, али ће им бити проблем да опет добију тзв. неодлучне државе. Такође, ако не крену новим правцем, имаће проблема да сачувају своје позиције у државама попут Илиноиса где доминира један велики град (Чикаго) и остало је периферија. Овде ће се политичка борба између „плавих“ и „црвених“ водити у периферији града. Сличну ситуацију можемо очекивати и у Минесоти и у још неким савезним државама.
Америци су потребни нови људи. Нова лица. Републиканска странка је то препознала још прошле године и истурила неке нове младе политичаре из неоконзервативне фракције. Сви они ће бити јаки кандидати на унутарстраначким изборима за кандидата за председника 2028. године. У Демократској странци ситуација je другачија. Они тренутно немају лидере који су препознатљиви. А то је један од главних адута код бирача на изборима. Пораз Камале Херис на прошлим изборима је искључио Камалу из даљих покушаја да постане прва жена на челу Америке. Њено приближавање либералним идејама јој је одузело гласове неодлучних бирача, па и дела женске популације која негује породичне вредности.
Рекло би се да је најпопуларнија политичка фигура код „плавих“ и даље Барак Обама. Његов утицај у странци није мали, али он не може да буде лидер јер не може више да се кандидује на председничку функцију. Један од популарнијих лидера је гувернер Калифорније, Њузом. Међутим, мора се имати у виду да постоји разлика између гласача Демократске странке у Калифорнији и оних у другим државама. Нису сви гласачи ове странке окренути ка либералним вредностима, стога кандидат мора да буде из неке од неодлучних држава. Такође, пожари у Калифорнији који су се десили пре годину дана и неадекватна реакција власти савезне државе укаљала је углед гувернера Калифорније. Бивши сенатор Мекормик из Пенсилваније можда би био добар лидер. Међутим, он је изгубио од свог републиканског противника прошле изборе за Сенат у тој држави.
Демократска странка мора да се консолидује. Један од праваца би био да имају локалну кампању, са нагласком на тзв. неодлучне државе и у периферним деловима већих градова. Политичка борба би требало да буде за локалне представнике, чланове Представничког дома и циљано искористити то што Републиканци бране већи број места на следећим међуизборима за трећину Сената. Уколико би се десило да дође до тзв. плаве вертикале, тј да Демократе преузму оба дома Конгреса, то би био добар замах да се окупе око једног кандидата на председничким изборима 2028. године. Демократска странка мора да се врати у политички центар где је и била, да почне више да прича о социјалним програмима и правима радника, јер надимак „плави“ су добили управо због плавих радничких кошуља. Свака врста даљег приближавања либералним идејама, промигрантској политици изазваће даље губљење гласова на периферији градова и у недолучним државама.
На спољном плану Америка ће наставити да покушава да угаси сукобе. Рат у Украјини ће сигурно потрајати до лета идуће године. Сигурно ће бити још неких састанака између Трампа и Путина, али они неће довести до коначног мира. Америчка администрација ће покушати да одвоји Кину и Индију од Русије кроз смањење увоза руских енергената.
Најзанимљивије ће бити пратити ситуацију у „америчком дворишту“. Јасно је да је „рат против дроге“ само изговор за промену режима у Венецуели и контрола над њеним енергетским ресурсима. Спровођење Монроове доктрине је покушај Трампа да умањи своје дипломатске неуспехе око рата у Украјини, а можда у будућности и на Блиском истоку.
У наредној години у Америци после атентата на Чарлија Кирка, наставиће се политичка борба између тренутно поражених и ослабљених либералних струја и конзервативних снага у нарастању, могући отклон Демократа од либерала и враћање у центар. На спољном плану Америку чекају економски изазови са Кином. Кинеско економско ширење по свету је незаустављиво, па је покушај Америке да постави као дипломатски потез Монроову доктрину начин да се макар заштити територија од Гренланда до Огњене земље.
Остави коментар