AMERIČKA, EVROPSKA I SRPSKA KULTURNA BAŠTINA

27/12/2016

AMERIČKA, EVROPSKA I SRPSKA KULTURNA BAŠTINA

PROŽIMANJA I MEĐUSOBNI UTICAJI

Autor: Predrag Rajić

Srpska kultura integralni je deo evropske baštine i od nje je neodvojiva. Srpski narod pripada Evropi kako u geografskom, tako i u političkom, pravnom, ekonomskom ali i kulturnom  vidu.

Istorijske ali i čisto geografske okolnosti, uslovile su razvoj srpske kulture. Ona je satkana od prožimanja iskonskih slovenskih i paganskih, zatim preuzetih grčkih i hrišćanskih, u velikoj meri nametnutih ali i prihvaćenih orijentalnih i islamskih, kao i novovekovnih zapadnoevropskih, u najvećoj meri germanskih, uticaja i obrazaca.

Svi navedeni elementi, zapravo čine i evropsku kulturnu sliku, u širem smislu. Prirodno, kada uporedimo kapacitete Evrope kao kontinenta u celom i srpskog etničkog prostora, jasno se nameće zaključak da će uticaji svih drugih evropskih naroda u svojoj ukupnosti, ostaviti veći trag na originalnu srpsku kulturu, nego li što će to ona ostvariti na Evropu. Međutim, upravo s obzirom na srazmere, srpski doprinos opštoj evropskoj kulturi je proporcionalno veći nego što bi to bilo očekivano.

Američka kultura sa druge strane, kompilacija je kulturnih uticaja iz gotovo svih delova sveta.
Ipak, s obzirom na činjenicu da su politički tvorci savremenih Sjedinjenih Američkih Država, redom poreklom Evropljani, vaspitavani i odgajani u evropskom kulturnom duhu, kao i da su prvi doseljenici na prostor severne Amerike, nakon 1492. godine, donosili upravo evropska kulturna rešenja, lako je zaključiti kako je upravo uticaj Starog kontinenta bio presudan element za formiranje američkog kulturnog i uopšte društvenog identiteta.

Evropski uticaj lako je uočiti u američom kulturnom sistemu. Dovoljno je izdvojiti samo nekoliko primera:

  • arhitektura: rani neoklasicizam koji je dominirao mladim Sjedinjenim Američkim državama, oblikovao je najranija arhitektonska rešenja „Novog sveta“. Ona su se vremenom menjala pod uticajem britanskih stilova, da bi u savremeno doba iskusila mediteranski uticaj, pogotovo u priobalnim područjima SAD.
  • pozorište: decenijama po osnivanju SAD, pozorišna scena ove zemlje bila je ne samo pod uticajem zapadnoevropskog teatra, već je sa njim zajedno, u velikoj meri, tvorila jedinstvenu celinu.Tako je bilo sve do ranog dvadesetog veka i pojave Judžina O’Nila, koji se danas smatra „ocem autentične američke drame“.
  • obrazovanje: od dolaska Evropljana na prostor današnjih SAD, pa sve do ranog dvadesetog veka evropske ideje kao što je herbartizam, nalazile su pogodno tlo u novom svetu. Sam princip organizovanja visokog obrazovanja, formiranja univerziteta i uspostavljanja intelektualne hijerarhije, očito je nalazio inspiraciju na severu Evrope, konkretno na britanskim ostrvima.

Pa ipak, vremenom, pod uticajem imigracije u SAD, dolazaka ljudi i kultura sa drugih kontinenata, formirali su se novi, autentični američki kulturni obrasci.

Jačanjem ekonomskog, vojnog i političkog uticaja SAD u ostatku sveta, pa tako i u Evropi, ponajviše tokom dvadesetog veka, jača i uticaj novih, američkih kulturnih pravaca na Evropu.

On je ponajviše prisutan u muzici, na filmu i razvoju potrošačke kulture, kao i novih sredstava komunikacije. Kao posledica spajanja evropske i afričke muzike, na američkom tlu, nastaju novi, zanimljivi muzički pravci, koji su brzo pronašli svoje pobornike širom sveta, pa tako i u Evropi. Čak i pre jačanja američkog političkog uticaja na Evropu, američki film, njegov autonoman razvoj i narastajući Holivud, uticali su na širenje američke kulture i izvan njenih teritorijalnih granica.

Upravo putem Holivuda, Evropa ali i drugi kontinenti, mogli su da nauče mnogo o američkom načinu življenja, muzici, kuhinji, modi. Tako je džins postao neizostavni modni detalj mladih širom sveta, koji je snažnim talasom prosto zbrisao dotadašnja odevna rešenja.

Savremena sredstva komunikacije – internet i na njemu formirane društvene mreže, nastale su u SAD i uticale na formiranje novog, ne samo oblika kulture, već se pojavljuju i kao novo sredstvo komunikacije, informisanja, razmene ideja. One utiču na ekonomske i političke tokove, stvarajući prosečnom, savremenom konzumentu u Evropi život pre pojave ovih fenomena, gotovo nezamislivim. Tehnološka revolucija koja je nastala u SAD i zahvatila čitav svet, tako je postala determinanta savremenog življenja.

Jasno, nijedan od ovih tokova ne samo da nije zaobišao Evropu, već je njen kulturni identitet u velikoj meri i preoblikovao, stvarajući tako od evropsko-američkog kulturnog odnosa, uspostave i preobrazbe trendova, jedinstvenu simbiozu međusobnih uticaja, te čak i zajedničkog identiteta.

Kao što nijedan od pominjanih, prekookeanskih kulturnih talasa nije zaobišao Evropu, tako nije ostavio netaknutom ni Srbiju, naročito ne njene urbane centre. Srbija je otvoreno društvo. Uvek gostoljubivo i oduvek otvoreno za nove ideje. Srpski kulturni identitet, tako je u najvećoj meri postao sastavni deo, gorepomenutog američko-evropskog sistema življenja, u svim sferama društva, od politike, preko prava, ekonomije, do umetnosti i vidova komunikacije.

Pa ipak, iako brojevima teško uporediv, srpski narod jeste ostvario nemali uticaj na evropsku i američku kulturu i to čak i svojim, autohtonim rešenjima. Ponajbolji primer za ovu tvrdnju jesu rešenja iz srpske mitologije. Vampir je autentični, srpski izraz. Ovo mitsko biće čest je osnov inspiracije za kako evropske, tako i američke umetnike, prisutan je u književnosti, teatru, na filmu. Za anglizme u srpskom jeziku možemo naći mnogo primera, ali i srpski jezik ima svog uticaja na najznačajniji svetski jezik današnjice. Srbizam u engleskom jeziku upravo jeste – vampir (vampire).

Jasno je da srpski kulturni identitet spada u evropsku porodicu. On nije, niti može biti otrgnut od svog okruženja. Borba za njegovo očuvanje, samobitnost i prepoznatljivost nije važna samo za Srbe, već i za Evropu, jer njenim opstankom i evropska kulturna baština ostaje bogatija i sposobnija da ostatku sveta ponudi više.

No, opstanak srpskog, autohtonog kulturnog identiteta, ipak, naposletku zavisi ponajviše od samih Srba. Njene elite, kulturnih institucija, ali u ništa manjoj meri i samih pojedinaca.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja