MILAN KONJOVIĆ – NAJVEĆI SLIKAR RAVNICE
Autor:Jovanka Simić, novinar
NAVRŠILO se ovih dana 23 leta otkako se u večnost preselio Milan Konjović, „najveći slikar ravnice“, kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić.Konjović,umetnik osobenog stila, strasnog kolorita i temperamenta, pripada vrhu srpske likovne umetnosti.
Za Maestrom, što je bilo drugo ime Konjovića, ostao je opus od 6.000 slika, galerija s njegovim imenom u Somboru, nekoliko sjajnih monografija i knjiga čiji su autori, među ostalima ,književni i likovni kritičar Dr Draško Ređep i pisac Miroslav Josić Višnjić.
– Kada sam čuo da je obukao haljinu večnog sna, 21.oktobra 1993.godine poslao sam telegram Galeriji:“Tužan sam da tužniji ne mogu biti danas.Povodom smrti Maestra koga sam voleo kao oca,izražavam duboko saučešće kćerki veri, iskrenim poštovaocima Konjovićevog dela,bačkim paorima i kočijašima, majčici zemlji po kojoj je hodao i u kojoj će naći mir i spokojstvo“.
Ovim rečima se pisac ravnice Miroslav Josić Višnjić oprostio od slikara ravnice Konjovića.Prohujale su od tada 23 jeseni, i pisac je prošle godine „obukao haljinu večnog sna“ pridruživši se umetniku od koga je „zauvek naučio šta znači verovati u sebe“ ,kako je napisao u svojim knjigama „Rečima po platnu sveta „(1978) i „Stoleće Milana Konjovića“(1998).
Konjović se rodio 28.januara 1898. u Somboru kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika i Vere, rođene Vukičević. Od davnina su Konjovići vezani za Sombor.U ove krajeve došli su u vreme Velike seobe Srba sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine iz Pećke Patrijaršije.U docnijim vekovima odigrali su značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada.
– Moje detinjstvo vezano je za našu staru kuću u Crkvenoj ulici broj 11 i za salaš koji se nalazio ispred Čonoplje,na deset kilometara od Sombora .Tamo je moje detinjstvo, tamo sam ja formiran,tamo su koreni moga slikarstva – poveravao se slikar Josiću-Višnjiću koji u vreme svojih studentskih dana u Beogradu nikada, na proputovanju za svoj rodni Stapar, nikada nije propustio priliku da poseti slikara u njegovom Somboru.
Već kao somborski gimnazijalac, Konjović je 1914. izložio pedesetak svojih radova a 1919. godine se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca.Posle dva semestra, studije je nastavipo samostalno. Avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na studiranje Leonarda, potom odlazi u Beč, da bi 1923, godine usledila studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.
U Pariz je Konjović stigao sa Emom Maštovskom, svojom suprugom koju je upoznao u Pragu 1924. godine.U Parizu ostaje do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor.Posle je pričao da je prodao salaš kako bi se obreo u gradu svetlosti i umetnika. Zaista,u Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i učestvovanjem na izložbama Pariskih salona. Tu nastaje Konjovićeva „plava faza” (1929—1933), njegova prva zrela umetnička fizionomija.
– Sve je to bilo lepo, ali meni je ponestalo inspiracije u Parizu i ja sam odlučio da se vratim u svoj Sombor, u svoju žitnicu, u vatromet boja koji je pokretao krv u mojim žilama – reči su koje mi je Maestro rekao u intervjuu za „Večernje novosti“ dve godine uoči njegovog preseljenja u legendu.
Po povratku iz francuskog prestonog grada u Sombor,Konjović se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovih pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje svoj autentični pečat. Tokom leta slikao je u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik), te razdoblje od 1934. do 1939. obuhvata njegovu „crvenu fazu”.
U vreme Drugog svetskog rata, 1941. godine obreo se u zarobljeništvu u logoru u Osnabriku, gde je radio tempere i veći broj crteža. Posle povratka u Sombor, 1943., 1944. i 1949. godine nastaju Konjovićevi pasteli, kao i ulja stišanog kolorita, koji čine umetnikovu „sivu fazu” (1940—1952). Godina 1953. znači preokret u Konjovićevom slikarstvu: odnos prema predmetu postaje slobodniji, na delima „kolorističke faze” dominira čista, intenzivna boja, umetnik se zaustavlja na pragu apstrakcije.
Nova slikarska orijentacija kulminira i traje na radovima „asocijativne faze” (1960—1984), a potom je slikar 1985. godine počinjao sa prvim varijacijama na temu vizantijske umetnosti. Do kraja 1990. godine nastalo je tridesetak dela nove „vizantijske faze”, sa kojima se i završava Konjovićev prebogati opus od oko 6000 radova, ulja, pastela, tempera, akvarela, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika, grafika.
Učestvovao je na preko 300 samostalnih i oko 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1979. godine, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti 1986. godine, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1992. godine.
Na svom umetničkom putu Konjović je bio i hvaljen i osporavan, ali to nikada nije ozbiljnije uzdrmalo njegovu veru u sebe o kojoj je govorio Josiću-Višnjiću.Nosila ga je strast prema životu, umetnosti i ženama.
– Ja sam od glave do pete erotičan. Za mene je žena ono bez čega ne bih mogao da živim. Ja sam morao da imam ljubav jer to mi je bio podsticaj, impuls. – objašnjavao je sebe Konjović.
Konjović je bio vizionar. Za života je sebi osmislio jedinstven spomenik kakvim se nisu mogli pohvaliti ni glasovitiji slikari – otvorio je Galeriju „Milan Konjović“ 10. septembra 1966. godine sa oko 500 svojih odabranih radova.Posvetu na ulazu u Galeriju u hladu stoletnih bođoša i danas čitaju brojni turisti koji dolaze u Sombor:
„Slike ove, miljenice moje,sa ljubavlju darujem rodnome gradu,one jedino njemu i pripadaju”.
Konjovićev život obuhvatio je dva veka,a njegova umetnost protezaće se na sva buduća stoleća.Pokolenja će nastaviti da objašnjavaju tajnu i magnetizam njegovih slika.On je svoju suštinu objasnio još 1958.godine ovim rečima:
„Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera…”
LITERATURA
.Miroslav Josić Višnjić „Stoleće Milana Konjovića“
.Dr Draško Ređep „Konjović, veliki potpis“
.Irma Lang „Komplet monografija Konjović“
.Katarina Ambrozić „Milan Konjović“
.Galerija „Milan Konjović“,Sombor
Ostavi komentar