U klubu „Tribina mladihˮ, u okviru projekta Evropske prestonice kulture i programskog luka „Tvrđava miraˮ, otvorena je treća u nizu izložbi pod nazivom „Pravednici među narodima sa prostora bivše Jugoslavijeˮ. Prisutnu publiku pozdravila je Sunčica Marković, pomoćnica direktora Kulturnog centra Novog Sada.
Potom, mnogobrojnoj publici obratio se i Eli Tauber, direktor Arhiva Jevrejske zajednice Bosne i Hercegovine. Tauber je objasnio pojam „Pravednika među narodimaˮ i način na koji se ovo priznanje dobijalo. Postoji posebna komisija države Izrael koja od 1953. godine dodeljuje pomenuto odlikovanje, i to onima koji su rizikovali vlastiti život kako bi spasili život Jevrejina ili, bar, jevrejsku imovinu, a da u tome nisu pronašli nikakvu korist. Na prostoru Bosne i Hercegovine registrovana su pedeset i četiri Pravednika. Nosioci ovog priznanja bili su isključivo nejevreji, koji su, vođeni dubokim osećajem za pravdu, rizikovali svoje živote pomažući komšiji i prijatelju. Svako ko je nosilac titule Pravednika dobija punopravnu mogućnost da postane građanin države Izrael.
Jelena Trbojević, autorka izložbe, ukazuje na užase rata koje zatiče stanovništvo na prostoru bivše Jugoslavije. Od prvog dana okupacije, život Jevreja menja se iz korena, njihovo kretanje vrlo je ograničeno, obeleženi su žutim trakama kako bi se jasno razlikovali, te tako bivaju žigosani kao pripadnici druge vere i, pre svega, nacije. NJihovi životi najčešće su završavani tragično. Odvođeni su na gubilišta gde su svirepo ubijani. U tim okolnostima, svako ko je pokušao da pomogne Jevrejima biva najstrože kažnjen. Utoliko je veća i plemenitija žrtva svakog potonjeg Pravednika, jer znalo se da će, ukoliko bude otkrivena njegova pomoć Jevrejinu ili Jevrejki, i sam biti likvidiran na isti način. Autorka naglašava značaj i afirmaciju priče o Pravednicima kao simbolu pravde i ljudskosti, koja je postojala i u najtežim životnim i istorijskim trenucima.
Ostavi komentar