U utorak 26. juna s početkom u 17 časova u Velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada odigraće se predstava Ana, koja je rađena u saradnji KCNS i Teatra mladih „Mišolovka”. Predstava je rađena po motivima knjige Dnevnik Ane Frank koja se nalazi u obaveznoj lektiri za decu osnovnoškolskog uzrasta, a glumci u predstavi, ujedno i polaznici „Mišolovke”, upravo su vršnjaci ove jevrejske heroine i mlade spisateljice jednog od najpotresnijih svedočenja o stradanju jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu.

O PREDSTAVI „ANA“

„Važno je reći da ni sam izbor teme kojima su se bavili mladi glumci nije bio nametnut nego se i do nje došlo kroz istraživački rad, vežbe, improvizacije i razgovore tokom radionica. Iznenađujuće je bilo da većina učesnika radionica nije ni znala ko je Ana Frank – nisu čuli, nisu čitali ili su čuli ali se ne sećaju o čemu se radi pa čak ni o kom istorijskom periodu je reč. Svaka naša nedoumica je time bila rešena da to jeste naša tema.
Druga grupa Teatra mladih „Mišolovka”, koja će izvesti ovu predstavu, svi oni koji je čine su deca iz, naravno, drugog vremena, i na prvi pogled se činilo da im je teško da se povežu sa svim onim što je, pre samo jednog životnog veka, preživela jedna devojčica i njena porodica. Nama i njima mir se podrazumeva, zdravlje, hrana, voda, sunce, ljubav, obrazovanje, život, sloboda – sve to nam se podrazumeva. Iz te pozicije, tako mlada bića sprovesti kroz proces da shvate, na prvom mestu, šta se dogodilo i šta se događalo tokom Drugog svetskog rata, nije bilo jednostavno. Proces je u tom smislu podrazumevao mnogo šire istraživanje i naše i njihovo, čitanje, guglanje, gledanje filmova, razgovore o ljudskim karakterima, psihologiji, o istoriji, proučavanje likova, njihovih motiva, njihovih snova, želja, ciljeva, identiteta, njihovih života.
Upravo taj proces je najvažniji deo ove predstave, sve to što su učesnici dobili tokom radioničarskog rada, sve što su saznali i naučili u vezi sa temom, i ono u šta su izrasli tokom tog učenja-bavljenja u svojim privatnim životima. Sada, svako od njih mogao bi satima da priča o svom liku, o vremenu i kontekstu u kom se radnja događa. Zbog tog znanja oni su ambasadori kulture sećanja.
Takođe, ne postoji bolji način da zainteresujete mlade za bilo koju temu ili, uopšte, za književnost, pozorište, umetnost od toga da prepustite njima da komuniciraju sa svojim vršnjacima.
Predstava je koncipirana tako da je može gledati neveliki broj gledalaca koji su zajedno sa glumcima u prostoru iz knjige – tavanu. Kostim je takav da možete pomisliti da su to ljudi iz ovog vremena ali i iz 1942. godine. Jer, potpuno je svejedno. Ono što se dogodilo devojčici koja se zove Ana Frank, vrlo je verovatno, događa se i u ovom trenutku, nekoj drugoj devojčici, ma kako se ona zvala. Zbog toga se naša predstava zove Ana – za sve one bezimene devojčice i dečake koji pate, koji su progonjeni, baš u ovom trenutku, a niko to ni ne zna. Niti im, nažalost, možemo pomoći.
Ipak, ekipa koja je učestvovala u radu na ovoj predstavi je u ovom procesu senzibilisana da ima empatiju. Oni su kroz dramski i pozorišni rad „preživeli“ nešto što nikada nisu doživeli, niti su o tome razmišljali. U tome je lepota pozorišta. Ono vam može darovati katarzu.
Jednog dana kada glumci odrastu, kada budu na odgovornim mestima kao donosioci odluka, ta empatija će pomoći da se svet makar za milimetar pomeri na neko bolje mesto. U to sam apsolutno siguran.”

Ibro Sakić