Izložba Violete Labat Mitrušić biće otvorena u ponedeljak 14. juna u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 28. juna.

TAMNI SJAJ TEŠKIH PREDMETA

Ma koliko se divili terminološkim i drugim paradama najaktuelnijih istoričara umetnosti, povodom artističkog skulpturalnog preduzetništva predstavljenog na izložbi Dinamika paralelnih ravni ne čini se izlišnim ukazati na figurativno složenu i podjednako jasnu opasku kanadsko-američkog istoričara tehnologije DŽordža Dajsona. „U igri života i evolucije tri su igrača za stolom: ljudska bića, priroda i mašine. Ja sam odlučno na strani prirode. Ali sumnjam da je priroda na strani mašina“, tvrdi ovaj naš savremenik. I kao da ujedno osvetljava neke od mogućnosti sagledavanja najnovijih radova Violete Mitrušić Labat.

Serijalnost, kinetika, konstruktivizam, dijaloški odnos linije, mase i funkcije objekta, uz naglašeno korišćenje materijala kakvi su plastika, beton, metal, prirodno i veštačko svetlo, odavno su najčešći, dobro promišljeni i uzglobljeni sastojci skulpturalnih istraživanja ove umetnice. Uz problemski postavljene varijacije i zanatski umešna naslojavanja, to je ujedno i glavni unutrašnji pogon rada Violete Mitrušić Labat, čija disciplinovana skulptorska opredmećenja svesti o koordinaciji/subordinaciji svetova prirode, čoveka i mašine, interdisciplinarno rečeno, donose ne samo izazovne likovne oblike, nego i nemalu dodatu vrednost sve široj likovnoj sceni.

Međutim, dok je njenim ranijim radovima/izložbama specifičnu razdelnu notu darovalo poigravanje kinetičkim, ornamentalnim, erotskim, femino-aktivnim i drugim svojstvima predstavljenih objekata sa simboličkom aromom pulsa živog života u skulpturalno zaustavljenim formama i naznakama prodora tehno-sveta, novi umetnički komadi ove umetnice kao da hladno, precizno i neumoljivo sežu i korak dalje od Dajsonovog naučnog proročanstva mašinama u prilog. Zapravo, ove male metalne forme u vidu minimiziranih pa u vremenu zaustavljenih geo i tehno-heroja, precizno očišćene od čari floralno-animalnih asocijacija, kinetičkih darova, humano-simbolnog i tehno-simbolnog, kao da govore onim što im je najupadljivije dato. To jest – što im je po nameri umetnice preostalo kao teško-predmetno dramatizovano svođenje računa s licem epohe koja našu biomehaničku prirodu/istoriju sve upadljivije prevodi u mit o neopipljivom.

Dabome da ne možemo reći da ti opominjuće zavodljivi i naslojavanim paralelizmima sapeti skulpturalni tehno-zombiji nisu lepi, jer većinom jesu. Ali kao da samom svojom fizičkom težinom govore koliko i oblikom, a destabilizovanom, prevrtljivom ravnotežom koliko i preostalim vizualnim dejstvima.

Što bi rekli naši stari: „Eto čoveka ili mašine, to jest njihovog mogućeg kraja“. A ipak, ako pogledate i temeljno opipate ove neimenovane objekte, možda ćete saznati a možda čak i osetiti da vam je bar jedan paradoksalno blizak. Tome umetnost i služi.

Vladimir Kopicl

Violeta Labat Mitrušić rođena je u Beogradu 1953. godine.  Diplomirala je na Višoj pedagoškoj školi 1974. i Akademiji likovnih umetnosti 1979. godine u NovomSadu. Postala je član ULUS-a 1982, a član SULUV-a  1983, kada se isključujeiz ULUS-a. Član UPIDIV-a je od 2000. godine. Bavi se vajarstvom i izradom vitraža na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Samostalno je izlagala na 26 izložbi u zemlji i okruženju. Učestvovala je na više od četrdeset izložbi u zemlji i okruženju.

Dobitnica je sledećih nagrada: Otkupna nagrada SIZ-a za kulturu Srbije na izložbi Crtež i mala plastika Beograd (1983) i Nagrada za skulpturu na 22. Novosadskom salonu (1994). Bila je rezident programa Cite Internationale des Arts, Pariz, Francuska (1990).