Predavanje političkog analitičara Lazara Slepčeva na temu „O ličnoj vlasti u novom veku“ (01. 07. 2020.) može se pogledati na zvaničnom Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Oduvek je grupa imala potrebu za vođom, za predvodinikom, za nekim ko će preuzeti neku vrstu odgovornosti za funkcionisanje celokupne zajednice. U modernim demokratskim društvima čest je slučaj da se demokratski vođa transformiše u autoritativnog diktatora, vlastodršca.
Lazar Slepčev je ovim predavanjem želeo da ukaže na segmente prelaska iz srednjovekovne u novovekovnu epohu. Reč je o najdinamičnijem periodu ljudskog roda u pogledu inovativnosti društvenih koncepata i svih promena i transformacija koje je okoštali srednji vek morao da doživi kako bi se kao neka vrsta nužnosti pojavila epoha novog veka koja je iznedrila tzv. građansku epohu, a koja je kasnije iznedrila građansko društvo – koncept koji u manjoj ili većoj meri i danas živimo.
Nova epoha robnu razmenu stavlja van snage i koncept industrijalizacije preuzima primat. Otkriće novih svetova ima veliku ulogu zbog potrebe za trgovinom i osvajanjem novih kontinenata. Prevashodno, potreba da se do Indije dođe plovnim putem dovela je do otkrića Amerike. Sve se više ulaže u pomorstvo i stvaraju se države koje postaju ozbiljne pomorske sile, a to su pre svega Španija i Portugalija, dok kasnije primat preuzima Holandija, a u najvećoj meri Engleska koja je najdominantnija pomorska i vojna sila tog doba.
Razvojem trgovine sve manje se poklanja pažnja poljoprivredi u feudalnom konceptu. Države u kojima se zapatio protestantizam počele su jako brzo da napreduju, dok su one u kojima je kontrareformacija preuzela prevagu (Austrija, Italija, Španija) vremenom počele da zaostaju. U prevashodno katoličkim državama trgovinom su se bavili jevreji i protestanti.
Politika lišena potrebe za moralnošću dobija novi subjektivistički momenat, prilagođen duhu tog vremena. Svi činioci nove epohe dovode do novog koncepta vlasti koji politička teorija određuje kao apsolutnu monarhiju – koncept uslovljen uglavnom ekonomskim činiocima. Uspešne apsolutističke države su bile one koje su uglavnom imale velike teritorije i veliki broj stanovnika. Kroz novi koncept ubiranja direktnog carskog poreza, gde je apsolutni monarh direktno mogao da upravlja vlašću, a za takav poduhvat bila je potrebna utemeljena administracija državnog činovništva. Već u tom periodu počinje ono što mi danas prepoznajemo kao državni aparat – birokratija. Novi duh vremena uslovljavao je novi koncept vojske i dao je ubrzanje svim sferama života i potrebu za dinamičnijim međunarodnim odnosima.
Ostavi komentar