U okviru programa Sa kulturom kod kuće, predavanje dr Borisa Stojkovskog na temu „Vuk Branković – između istorije i izdaje“ (14.05.2020.) može se pogledati na zvaničnom Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.
Nedavno istraživanje koje govori da gotovo više od polovine anketiranih građana Srbije smatraju da je Vuk Branković bio izdajnik u Kosovskoj bici 1389. godine pokazuje koliko je u jednom narodu zapravo prisutno predanje i mit, daleko više nego istorijska istina. Ono, međutim, što je važno istaći jeste da za istoričare ovakve dileme nema. Nažalost, svedoci smo raznih senzacionalističkih medijskih natpisa o tome kako su nas pogrešno učili, jer eto Vuk Branković nije izdajnik. Stoga je nanovo bitno pomenuti istorijske činjenice vezane za njegovu biografiju, iako su one za ozbiljnu istoriografiju već odavno relevantne. Osim toga, vredi uvek pomenuti da su kosovski mit i kosovska legenda duboko utisnuti i uklesani u srca svakog Srbina, i da predstavljaju samu suštinu srpskog identiteta. Bez kosovskog mita, kao i bez svetosavlja, srpskog identiteta zapravo i suštinski nema. To naravno ne znači da ni istorijske činjenice nisu jednako nasušne u kreiranju modernog identiteta i njegove percepcije u porodici naroda prostora gde Srbi žive.
Poreklom, porodica Branković je izgleda bila iz Zahumlja i njeni prvi poznati predstavnici bili su velikaši po imenu Mladen i Nikola. Uspon Mladena i Nikole započeo je još od doba kralja Milutina (1282 – 1321), tačnije vezani su za kraj njegove vladavine. Vojvoda Mladen, potom, pominje se kao župan i upravitelj Trebinja i Dračevice od vremena srpskog kralja Stefana Dečanskog i pominje se sa tom funkcijom 1323. godine. Mladenov poslednji pomen je iz 1326. godine, a 1329. godine Nikola se spominje da je u Kroji župan ili oblasti oko LJeša, na tlu današnje Albanije.
Ostavi komentar