U okviru programa 13. Antićevih dana „Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog“ izložba „Beskrajna pesma”, rukom dopunjena prva izdanja Antićevih knjiga i projekcija filma „Čovek od zvezda“ moći će da se pogleda u periodu od 9. do 13. marta 2020. godine od 10 do 20 časova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Poštujući odluku Vlade Republike Srbije usled opasnosti od širenja korona virusa svečano otvaranje izložbe „Beskrajna pesma” neće biti održano.

Izložba u Malom likovnom salonu prikazuje prva izdanja knjiga Miroslava Antića sačuvana od strane samog autora i njegove porodice. Na nekima se nalazi posveta supruzi LJiljani, sebi samom ili oboma, na nekima su uspomene sa književnih večeri, posvete kolega „ludom pesniku burazeru Miki“, kao i potpisi Ferenca Fehera, Desanke Maksimović, Miroslava Nastasijevića, Pere Zupca… Međutim, na stranicama većine knjiga nalaze se ispravke pojedinih reči, kojima pesnik više nije bio zadovoljan, izbačene su strofe ili čak rukom ispisane čitave nove pesme preko štampanih slova prethodnih, u kojima prepoznajemo stihove koji će se štampati u nekim narednim izdanjima. Tako je 1973. godine, na prvim stranicama prvog izdanja zbirke „Garavi sokak“, u žurbi zapisana i prva skica autobiografske pesme „In memoriam“. Ubrzo zatim se formirala u gotovu pesmu kakvu danas poznajemo i već sledeće godine je objavljena u knjizi „Koncert za 1001 bubanj“, i od onda je kopirana, štampana, citirana i izgovarana bezbroj puta. Na izložbi će biti prikazan, između ostalog rukopis pesme „In memoriam“, kao i film Peđe Babovića „Čovek od zvezda“, u kojem Miroslav Antić govori i stihove ove pesme.

Izložene lične beleške i fotografije ne predstavljaju, kako se na prvi pogled čini, samo nepristojno zavirivanje u pesnikovu intimu poznatu savremenicima ili možda samo najbližim prijateljima i porodici, već najpre dokument o trenucima doživljaja stvaralačke iskre, o momentu rađanja ideja, koje zahtevno traže da budu realizovane i o grčevitim naporima umetnika da ih materijalizuje i ostvari u pojavnom svetu kroz reč ili sliku. Od mnoštva tih ispravki i novih pesama nastalih na starim stihovima, nametnuo se sam i naziv izložbe, kao parafraza naslova čuvene „Besmrtne pesme“.