Tribina „Banatska republika 1918. godine“ održana je u petak 29. novembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je dr Miloš Savin, istoričar.
Cilj ovog predavanja bio je da osvetli fenomen Banatske republike koja je nastala krajem Prvog svetskog rata, a njeno trajanje bilo je kratkotrajno od 31. oktobra do 7. novembra 1918. godine. Na čelu ove kratkotrajne tvorevine nalazio se dr Oto Rot, eksponent desnih socijaldemokratskih krugova iz Temišvara.
– Krajem Prvog svetskog rata došlo je do potpunog kraha Austrougarske. Desio se fenomen da je austrijska vojska kapitulirala pre austrijske države. Mađarska je proglasila nezavisnost u odnosu na Austriju. U Mađarskoj je na vlast došao Karolji, poreklom iz aristokratske porodice, blizak socijalnim idejama i protivnik Prvog svetskog rata – rekao je Savin.
Situacija u Banatu, kao i u celom delu tadašnje Južne Ugarske, rekao je u nastavku Savin, bila je veoma zanimljiva još od 1917. godine. Najpre je bio suspendovan rad političkih stranaka. Dolazi do ogromnog nezadovoljstva radnika, seoske sirotinje i širih grupa stanovništva nezadovoljnih ratnom situacijom.
Ubrzo se postavilo pitanje prava naroda Ugarske na samoopredeljenje. Svima je postalo jasno da će morati da se izađe u susret ugarskim narodnostima. Sam Karolji je ušao u pregovore sa Jašom Tomićem i novosadskim radikalima s kojima je razvio ideju o mogućnosti autonomne Vojvodine koja bi zauzimala celu južnu Bačku sa Novim Sadom, Srbobranom, Bečejem, celom Šajkaškom, Somborom i celim (sadašnjim) Banatom.
Nacionalni sastav u Banatu na kraju Prvog svetskog rata bio je dosta zanimljiv. Najviše je bilo Nemaca (oko 330 hiljada) Srba (270 hiljada), Rumuna (250 hiljada) i Mađara (oko 200 hiljada)… U Novom Sadu počinju srpska okupljanja i organizovanje srpskih narodnih odbora, a formira se tzv. Banatska republika. NJeno sedište bio je Temišvar, apsolutni centar Banata.
Na čelu Banatske republike bio je Oto Rot, nemački Jevrejin lojalan mađarskoj vladi, predstavnik Socijaldemokratske partije Ugarske. Rot je imao ideju da se donese odluka kojom bi se Banat priključio Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. On je pokušavao da izdejstvuje i da srpska vojska zauzme još jedno područje u rumunskom Banatu, nedaleko od Temišvara, gde je bilo mnogo uglja, značajnog za rad industrije.
Banatska republika je bila kratkog veka. Posle nekoliko dana, vojska Kraljevine Srbije ušla je u Banat, što je bio kraj Banatske Republike, a nedugo zatim teritorija Banata je podeljena je između Kraljevine SHS i Rumunije.
-Sam fenomen Banatske republike se često mistifikuje tvrdnjom da je ceo Banat bio nekada republika, što nije tačno. Ni dan-danas nemamo celovito istraživanje koje bi uključilo osim srpskih, rumunske i mađarske izvore, jer se ta tema ne smatra prevashodno važnom za sve tri strane koje su tada funkcionisale – zaključio je Savin.
Ostavi komentar