Tribina „Izbori za Evropski parlament 2019. godine – rezultati, posledice“ održana je u sredu 16. oktobra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.
Izbori za Evropski parlament, koji su održani u maju 2019. godine, značajni su za Evropu iz nekoliko razloga. Najpre, izlaznost je bila daleko veća nego u prethodnim izbornim ciklusima, a zatim, i okolnosti u kojima su održani bile su višestruko kompleksne i drugačije nego 2014. godine.
– Predizborni kontekst započeo je još 2015. godine kada je migrantska kriza pokazala da je evropski sistem zakazao. Bregzit (2016) predstavlja drugi važan faktor koji je uzdrmao temelje EU – rekla je Todorović Lazić na početku tribine.
Na izborima 2014. godine 43% Evropljana je izašlo na izbore, dok je 2019. glasao 51% birača. Izlaznost je bila najveća u Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji.
Konačni rezultati za Evropski parlament pokazali su da su prva mesta u ovoj instituciji zadržale tradicionalne partije desnog i levog centra, ali da su doživele i ozbiljan gubitak u broju stolica u Parlamentu. Liberali su ostvarili značajan rast, a u Italiji i Mađarskoj rast su zabeležili desničari.
U Nemačkoj su vladajuće stranke doživele ozbiljne gubitke. Hrišćansko-demokratska unija / Hrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU), koju je donedavno vodila kancelarka Angela Merkel, dobila 28,70% glasova, što je pad od oko 7% u odnosu na prošle izbore. U Austriji je konzervativna Narodna stranka kancelara Sebastijana Kurca pobednik sa 34,90% glasova, što je oko 7% više nego na poslednjim izborima.
Desnica je u nekim državama, kao što su Mađarska, Italija, Francuska i Velika Britanija, prevladala, dok su u nekim državama leve opcije, pogotovo Zeleni, ostvarile impresivan rezultat. Ekstremno desničarska partija Nacionalni front je pobednik na izborima u Francuskoj sa 23,31%, dok je Lista renesanse predsednika Francuske Emanuela Makrona dobila 22,41%.
U Mađarskoj je Fides, na čelu s premijerom Viktorom Orbanom, dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. godine. U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je na prvom mestu sa 28,70% glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo 6% glasova. Demokratska partija je druga sa 22,50%.
Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je prevremene izbore nakon što je njegova radikalno leva stranka Siriza izgubila mesta na evropskim izborima. Siriza je dobila 22,89% glasova, a liberalno-konzervativna Nova demokratija 33,29% glasova.
Nasuprot padu levice u nekim državama, socijalisti su pobedili u Španiji, dobivši 32,82% glasova. Vladajući su izgubili i u Danskoj. Liberali, stranka desnog centra premijera Larsa Lokea Rasmusena dobila je 20,6%, a opozicioni socijaldemokrati 23,6% glasova.
Među novim članovima Evropske komisije nalazi se i nekoliko osoba koje su držale visoke položaje u svojim nacionalnim državama: bivši premijer Italije Paolo Đentiloni, ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnder i kratkotrajna ministarka odbrane Francuske Silvi Gular. Čak šest od ukupno 26 predloženih komesara suočava se sa rizikom da ne dobije zeleno svetlo na saslušanjima u Evropskom parlamentu.
– Očigledne su velike teškoće sa potvrdom izabranih komesara u EP već i pre stupanja na dužnost. Neki tvrde da one dovode u težak položaj i slabe novu predsednicu EK Ursulu fon der Lajen. Drugi pak tvrde suprotno: da je temeljno propitivanje kandidata za komesare EK dokaz da je EU demokratskija nego što neki misle – zaključila je Todorović Lazić.
Ostavi komentar