Autor: Jelena Todorović Lazić
Prema Izveštaju Komisije za 2018. godinu, u Srbiji postoji izvestan nivo pripremljenosti za sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, odnosno u Poglavlju 24. Izvestan napredak je postignut kroz jačanje pravnog okvira za rešavanje pitanja pranja novca i za ispunjavanje većine prošlogodišnjih preporuka. Srbija je nastavila da, kao tranzitna zemlja, značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima prema EU, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. Postignut je određen napredak u sprovođenju strategije za integrisano upravljanje granicama i njenog akcionog plana. Usvojeni su strategija i akcioni plan za suzbijanje iregularne migracije. Srbija mora da ostvari ubedljive rezultate, naročito u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala, uključujući pranje novca. Takođe treba da učvrsti svoje napore u uspostavljanju sistema azila koji je u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.
U narednom periodu Srbija treba naročito: da se uzdrži od daljeg odstupanja od vizne politike EU i da preduzme konkretne korake kako bi se u potpunosti uskladila s njom, počevši sa onim nacionalnostima koje su u većoj meri sklone iregularnoj migraciji u EU; da usvoji novu strategiju i akcioni plan za kontrolu lakog i malokalibarskog oružja; da obezbedi obuku za sudije i tužioce o zamrzavanju, zapleni i konfiskaciji imovine stečene kriminalom.
Srbija sprovodi akcioni plan koji je usvojen pre otvaranja pristupnih pregovora o ovom poglavlju u julu 2016. godine. Trenutno je u toku proces revizije akcionog plana prema ispunjavanju prelaznih merila Zajedničke pozicije EU.
Borba protiv organizovanog kriminala
Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u borbi protiv organizovanog kriminala. Postignut je izvestan napredak tokom izveštajnog perioda. Srbija je počela da primenjuje novo poglavlje o privrednom kriminalu Krivičnog zakonika i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, i usvojila je Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023. godine. Srbija tek treba da prikaže ubedljive rezultate u pogledu efikasnih istraga, krivičnog gonjenja i pravosnažnih presuda u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage koje vode do prikazivanja rezultata u pogledu zamrzavanja i oduzimanja imovine stečene kriminalom. Broj osuđujućih presuda za organizovani kriminal i dalje je mali.
Ukupan broj policijskih službenika je 30.566. Na 100.000 stanovnika postoji 425 policijskih službenika, u poređenju sa prosekom EU od 318 u 2016. godini. Tužilaštvo za organizovani kriminal nema dovoljno kadrova, samo je 20 tužilaca koji su zaduženi za istraživanje složenih zločina širom zemlje.
Uprkos dodatnim izmenama i dopunama Zakona o policiji, zakonski okvir još uvek nije dovoljan da garantuje operativnu nezavisnost policije od MUP-a. Tako policija, tokom predistražne i istražne faze, i dalje podnosi izveštaje MUP-u, a ne samo tužilaštvu.
Nakon što je u februaru 2018. godine Radna grupa za finansijske mere protiv pranja novca (FATF) uključila Srbiju u svoju listu zemalja koje imaju strateške nedostatke u borbi protiv pranja novca (AML) i u borbi protiv finansiranja terorizma (CFT), Srbija je započela sa intenzivnim zakonodavnim aktivnostima; u junu 2018. godine Srbija je završila nacionalnu procenu rizika. Da bi prikazao ovaj napredak, u decembru 2018. godine, MONEYVAL – Komitet eksperata Saveta Evrope za procenu mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma – ponovo je ocenio Srbiju kao „u velikoj meri usklađenu“ s nekim relevantnim preporukama FATF-a. FATF je u februaru 2019. godine okvirno zaključio da je Srbija usvojila sve mere uključene u njen akcioni plan i da to opravdava posetu radi procene na licu mesta, kako bi se proverilo sprovođenje.
Srbija sprovodi svoju strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima 2017–2022, posebno za žene i decu, dok je u toku priprema akcionog plana za period 2019–2020. godine. Strategija za socijalnu inkluziju Roma u Srbiji 2016–2025 takođe uključuje mere za sprečavanje trgovine ljudima, kao i mere zaštite, podrške i reintegracije žrtava.
Srbija je usvojila strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023. godine. Ona ima za cilj, između ostalog, jačanje institucionalnih kapaciteta Srbije, i time predviđa stvaranje specijalizovanih jedinica u okviru Bezbednosno-informativne agencije, vojne policije i carine, kao i jačanje postojećih jedinica u MUP-u.
Što se tiče rezultata, ostvaren je mali napredak u razbijanju kriminalnih mreža i uspostavljanju evidencije proaktivnih istraga, gonjenja i presuda u borbi protiv organizovanog kriminala. Nove istrage organizovanih kriminalnih grupa u 2018. godini pokrenute su protiv 146 lica (u poređenju sa 191 licem u 2017. godini). Broj presuda u slučajevima organizovanog kriminala i dalje je mali u odnosu na procenjenu vrednost tržišta kriminala u regionu: pravosnažne presude u 2018. godini su izrečene protiv 155 lica (od kojih je 105 sporazuma o priznanju krivice odobrenih od strane sudova).
Srbija učestvuje u sedam Operativnih akcionih planova Ciklusa politike EU za borbu protiv ozbiljnog međunarodnog i organizovanog kriminala (2018–2021. / Evropska multidisciplinarna platforma za borbu protiv kriminalnih pretnji, EMPACT). Ovo uključuje, između ostalog, akcione planove za „kanabis, kokain i heroin“, „trgovinu vatrenim oružjem“, „organizovani imovinski kriminal“, „olakšanu ilegalnu imigraciju“ i „trgovinu ljudima“.
Proaktivna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i dalje je od ključne važnosti za suzbijanje prodiranja kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem.
Saradnja u oblasti borbe protiv droga
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama usvojen je u julu 2018. godine i uključuje definiciju psihoaktivnih supstanci u skladu sa pravnim tekovinama EU. Srbija već ima relativno dobro uspostavljen sistem upozorenja, prateći postupak procene rizika i naknadni mehanizam kontrole za dodavanje novih psihoaktivnih supstanci u svoje zakonodavstvo o kontroli droga. Položaj Kancelarije za borbu protiv droga, koja je međuresorna koordinaciona kancelarija, još uvek treba da se ojača kroz jasno definisanje odgovornosti ove kancelarije, nacionalnog Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga i Vladine komisije za kontrolu uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
Godine 2018, 1080 lica je osuđeno zbog ilegalne trgovine narkoticima, od kojih je 29 počinilo krivično delo u domenu organizovanog kriminala. Premda još uvek pati od nedostatka kadrova i opreme, Služba za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika u Upravi kriminalističke policije ostvarila je dobre rezultate poslednjih godina. Trenutno se radi na dodatnom jačanju kadrovske opremljenosti (55 u odnosu na 15 službenika 2016. godine).
Nedostatak bezbednog skladišta za droge i prekursore pre uništavanja i dalje je pitanje koje izaziva zabrinutost. Prema važećem zakonodavstvu, nije moguće zadržati samo mali uzorak kao materijalni dokaz za sudski postupak umesto celokupne zaplenjene količine. Odgovarajući postupak za uništavanje droge i prekursora tek treba da se utvrdi. Iako je ostvaren napredak u donošenju izmena zakonodavstva i programa uništavanja, sve u svemu, ovaj domen politike bi imao korist od proaktivnijeg holističkog pristupa.
Borba protiv terorizma
Pravni okvir je u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim instrumentima za borbu protiv terorizma. Aprila 2019. godine, osnovano je Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma i imenovan je nacionalni koordinator. Da bi se uspostavila jedinstvena baza podataka i mehanizam za razmenu informacija u vezi sa terorizmom, pripremljene su potrebne zakonodavne izmene. Pre njihovog usvajanja, potrebno je obezbediti adekvatne resurse i razmotriti potrebe za obukom.
Na snazi je Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma (2017–2021). Oktobra 2018. godine, Srbija je potpisala zajednički akcioni plan između EU i Zapadnog Balkana o borbi protiv terorizma, koji donosi konkretne korake za proširenje saradnje na suzbijanju terorizma i sprečavanju radikalizacije tokom naredne dve godine. Godine 2018, presude za terorističko udruživanje podignute su protiv 7 lica od kojih je 4 osuđeno za finansiranje terorizma.
Saradnja između policijske Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma i Evropola dodatno se intenzivirala. Postignut je napredak u pogledu prevencije i suzbijanja radikalizacije takođe kroz izradu uputstava, uključivanje lokalnih verskih vođa, lokalnih organa i civilnog društva kroz ciljne aktivnosti sa OEBS-om i USAID-om.
Regularne i iregularne migracije
Odgovornost za upravljanje migracijama dele MUP, Komesarijat za izbeglice i migracije, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo odbrane i ostala ministarstva u oblasti obrazovanja, zdravlja i socijalnih pitanja. Još uvek postoji potreba za boljom koordinacijom između ovih državnih institucija i međunarodnih i nacionalnih organizacija aktivnih u ovoj oblasti.
Usvajanjem zakona o upravljanju državnom granicom, o strancima i o azilu i privremenoj zaštiti, u martu 2018. godine, Srbija je poboljšala usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti upravljanja migracijama. Novi Zakon o strancima je uveo odredbe u vezi sa privremenim boravkom po osnovu humanitarne pomoći, što može da doprinese boljoj pravnoj zaštiti migranata u iregularnim situacijama.
Sporazum o readmisiji između EU i Srbije, na snazi od januara 2008. godine, olakšan je protokolima o implementaciji potpisanim sa 21 državom članicom EU. Srbija ima 11 bilateralnih sporazuma o readmisiji, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru.
Usvojena je strategija sa akcionim planom za suzbijanje iregularne migracije. Većina iregularnih migranata koji su trenutno u Srbiji nema pravni status i smeštena je u privremenim smeštajnim kapacitetima. Broj tražilaca azila, migranata i izbeglica je stabilan i iznosi oko 4.400 ljudi, pri čemu najveće grupe dolaze iz Avganistana, Pakistana i Irana.
Tokom 2018. godine, na granicama je presretnuto 3.648 ljudi, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i Irana. U istom periodu, podnete su krivične prijave protiv 162 izvršioca krijumčarenja ljudi.
U pogledu smeštaja migranata, nastavljeni su značajni napori kako bi se obezbedili osnovni uslovi za život i pružile usluge svim migrantima koji borave u zemlji. Školovanje je obezbeđeno za decu kroz njihovu inkluziju u obrazovni sistem Srbije. Srbija obezbeđuje migrantima značajan obim zdravstvenih usluga kroz svoju redovnu zdravstvenu službu. Opšta situacija u pogledu kapaciteta u oblasti migracija zavisi od međunarodnog finansiranja. U toku je proširenje prihvatilišta u Padinskoj Skeli.
Azil
Srbija ima neophodne institucije za obradu zahteva za azil. Kancelarija za azil, organ koji određuje azil, zasebna je jedinica u Upravi granične policije pri MUP-u. Komesarijat za izbeglice i migracije je državni organ nadležan za prijem i smeštaj tražilaca azila, upravljanje centrima za azil i integraciju lica kojima je pružena međunarodna zaštita.
Novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, koji je usvojen u martu 2018. godine i koji je na snazi od juna, predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodno zakonodavstvo o azilu. Novi zakon uvodi nove rokove koji treba da doprinesu poboljšanju efikasnosti postupka azila. Međutim, takođe je predvideo prilično kratak rok za podnošenje prijava za azil; da bi se ispoštovalo ovo vremensko ograničenje, potrebno je da sve zainteresovane institucije ulože dodatne koordinisane napore kako bi se osiguralo da tražioci azila imaju pristup postupku.
Godine 2018, broj tražilaca azila do kraja septembra je ostao u istom rasponu kao 2017. godine. Tokom 2018. godine, od 8.380 lica koja su izrazila nameru traženja azila (2017: 6195), 341 lica je podnelo zahtev (2017: 235).
Kancelarija za azil je povećala broj osoblja na 23 (od planiranih 29) zapošljavanjem novih službenika. Kapacitet za rešavanje predmeta i za procenu osnovanosti zahteva se poboljšao. Prevođenje se još uvek obezbeđuje preko međunarodnih organizacija.
Uz novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti sada postoji jedinstvena biometrijska baza podataka koju koristi policija za identifikaciju i prijavljivanje tražilaca azila. Elektronskom bazom podataka sa ličnim informacijama o tražiocima azila i informacijama o fazi postupka azila upravlja Kancelarija za azil. Pripreme za povezivanje sa EU bazom otisaka prstiju tražilaca azila (Eurodac) u početnoj su fazi i pripremljeni su planovi za poboljšanje međusobne povezanosti ovih baza podataka kako bi se ubrzao proces verifikacije identiteta.
Postoji 16 državnih prihvatnih objekata u punoj funkciji (centri za azil, prihvatni i tranzitni centri) i 3 koja su privremeno postavljeni kao rezervni. Postoje smeštajni kapaciteti za oko 6.000 mesta za dugi boravak (čvrsto sklonište / zajedničke sobe) i oko 1.000 mesta za kratki boravak u privremenim skloništima. Primenjuju se programi socijalnog integrisanja, pristupa smeštaju, učenja jezika i pristupa tržištu rada.
Vizna politika
Vizni režim je samo delimično u skladu sa EU listom trećih zemalja čiji su državljani oslobođeni vize ili kojima je potrebna viza. Uvođenjem bezviznog režima za određeni broj zemalja koje se nalaze na negativnoj listi EU između septembra 2017. godine i jula 2018. godine, uključujući Azerbejdžan (2018. g.), Indiju (2017. g.), Indoneziju (2017. g.), Iran (2017, u međuvremenu stavljeno van snage), Gvineju-Bisao (2017. g.), Surinam (2018. g.) i Burundi (2018. g.), Srbija je odstupila od usklađivanja svoje vizne politike. Bezvizni režim za državljane Irana rezultovao je talasom iregularnih migranata koji su došli avionom u Beograd. Bezvizni režim je ukinut za iranske državljane 17. oktobra 2018. godine. Sličan trend, ali u manjoj meri, primetan je kod državljana Indije, koji se od jula 2018. godine znatno više pojavljuju u statistici o ilegalnim graničnim prelazima u regionu Zapadnog Balkana.
Srbija treba da se uzdrži od daljeg odstupanja od zajedničke vizne politike EU i učini konkretne korake za puno usklađivanje sa njom, počev od onih nacionalnosti koje su izrazito sklone iregularnoj migraciji u EU. Sistem izdavanja viza je delimično u skladu sa Kodeksom EU o vizama.
Šengen i spoljne granice
Od kada je Zakon o graničnoj kontroli stupio na snagu u proleće 2018. godine, usvojeno je 11 podzakonskih akata. Novi zakon dodeljuje odgovornost za uređenje graničnih prelaza Republičkoj direkciji za imovinu i time rešava dugotrajno pitanje odgovornosti za planiranje, održavanje i izgradnju graničnih prelaza. Srbija treba da pojača napore u izradi Šengenskog akcionog plana.
Postignut je određeni napredak u sprovođenju strategije integrisanog upravljanja granicom (IBM) 2017–2020. godine i srodnog akcionog plana. Saradnja različitih službi na upravljanju granicom (granična policija, carina, fitosanitarna i veterinarska inspekcija) dobila je zamah uspostavljanjem mehanizma za koordinaciju integrisanog upravljanja granicom (IBM).
Granična policija i carinski službenici učestvovali su u raznim kursevima obuke za jačanje kapaciteta za suzbijanje iregularne migracije i primeni mera za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi.
Pravosudna saradnja u građanskopravnim i krivičnim stvarima
U vezi sa pitanjem normativnog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u oblasti pravosudne saradnje u građanskopravnim stvarima, finalizovana je relevantna analiza, zasnovana na prethodnoj studiji iz decembra 2017. godine. U toku je rad na proceni potreba u pogledu budžeta, finansijskih troškova, ljudskih resursa, obuke i statistike. U pitanju građanskopravnih stvari, najintenzivnija saradnja između Srbije i stranih sudova ostvarena je sa Austrijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Nemačkom, Crnom Gorom i Švajcarskom.
Srbija treba da pripremi i usvoji novi zakon o saradnji sa državama članicama EU u krivičnim stvarima, uz niz srodnih zakona, sa namerom usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. U slučaju bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je osuđen u Crnoj Gori, a sada boravi u Srbiji, potrebno je obezbediti izvršenje presude.
Proces potpisivanja operativnog sporazuma sa Evrojustom iniciran je decembra 2018. godine i pregovori su u odmakloj fazi. Redovna saradnja sa Evrojustom nastavljena je preko kontakt lica u Ministarstvu pravde i Republičkom javnom tužilaštvu.
Ostavi komentar