U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „Budva na pjenu od istorije“, održana je u četvrtak 15. novembra u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor programa i moderator bio je Danilo Koprivica, politikolog.
Koprivica je rekao da ova priča o istoriji Budve i njenog zaleđa, naročito o vremenu njenog priključenja Kraljevini SHS, predstavlja pokušaj da se bez zadiranja u dnevnu politiku podsetimo na događaje i na ljude koji su oterali poražene austrougarske okupatore i na Mitrovdan 1918. godine dočekali vojsku Kraljevine Srbije.
– Događaji, vezani za aktuelnu dnevnu politiku, na neki način su sakrili ono što treba istaći u ovim istorijskim vremenima i fokusirali jedan ugao koji događaj, kao što je 100 godina od potpisivanja mira u Prvom svetskom ratu, ne zaslužuje – rekao je autor tribine.
Koprivica je, potom, ukazao na primer table iz 12. decembra 1931. godine koju je, povodom osvećenja novoizgrađenog puta Cetinje – Budva, svečano otvorio ban Zetske banovine, Uroš Krulj, a postavljena je na Veljim vratima na ulazu u Stari grad. Opština Budva je tada bana Krulja proglasila svojim počasnim građaninom.
Ta tabla je ostala neprimećena, a onda se desio gest našeg ambasadora i želja da na tu tablu položi venac i od tog momenta ona počinje da bude sporna i javljaju se zahtevi za njeno uklanjanje. Osim političkih mišljenja, umešala se i struka koja smatra da ovo nije „istorijski sloj“ koji pripada Starom gradu, a da je sporan i tekst u kojem je navedeno da je srpska vojska imala junačke pobede za oslobađanje Budve.
Govoreći o tome kako je Kastel Lastva preimenovan u Petrovac, Koprivica je objasnio da postoji pisani trag koji kaže da je Seoski (Paštrovski) zbor održan 2. februara 1919. godine u Srpskoj čitaonici. Sazivač je bio Niko I. Medigović, a perovođa Dušan Suđić.
Od 23 ljudi, njih 12 je glasalo za predlog da grad ponese naziv Petrovac, po kralju Petru Karađorđeviću, a 11 je bilo za drugi predlog – Aleksandrovac, po regentu Aleksandru Karađorđeviću, koji je komandovao tim trupama u kojima su Paštrovići bili zajedno sa njim na Solunskom frontu.
Na kraju tribine, Koprivica je poručio da ono što bi bilo dobro da građani Crne Gore, bez obzira da li su Crnogorci ili Srbi, shvate jeste da solidarisanje, koje su građani Srbije posle zemljotresa, kroz nesebično davanje pomoći pružili, ne sme da se zaboravi. To je bila jedna vrsta svesne solidarne žrtve zarad bratskih odnosa.
– Naše pravo je da se sećamo svetlih trenutaka u našoj istoriji kao što je Mojkovačka bitka, da se sećamo učešća mnogih srpskih rodoljuba i da dnevna politika, ma kakva bila, ne bi trebalo da zametne te tragove – poručio je na kraju debate Koprivica.
Ostavi komentar