Tribina „Politička modernizacija Srbije – pseudoliberalizam Jovana Ristića, prividi političkih reformi”, održana je u utorak, 31. jula u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr LJubiša Despotović.
Na početku četvrtog po redu predavanja o političkoj modernizaciji Srbije, Despotović je skrenuo pažnju na činjenicu da se u literaturi o vremenu u vezi sa Liberalnom strankom pravila jasna razlika između svetoandrejskih liberala i onih koje je u doba namesništva Jovan Ristić okupio oko sebe.
Ristić je došao na vlast posle ubistva kneza Mihaila (sina Miloša Obrenovića) 1868. godine. Knez Mihailo je stradao od srpske zavereničke ruke tokom šetnje na Topčideru. Sumnja za njegovu smrt pala je na kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je u to vreme bio u Pešti.
Naum da u tom trenutku dođe do smena dinastije nije ostvaren, jer je ministar vojni Milivoje Blaznavac reagovao brzo: Mihailo nije imao naslednike, te je ministar iz Francuske doveo maloletnog kneza Milana, unuka Jevrema Obrenovića, izvikao ga za knjaza i tako stavio pred svršen čin tadašnje institucije u Srbiji. U tom kontekstu, u Namesništvo, pored ministra vojnog, dolazi Jovan Ristić.
Ristić je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena, iskreni konzervativac koji je bio uveren da je srpski narod u tom vremenu apsolutno politički, prosvetno i demokratski nezreo i da mu je opasno dodeljivati demokratske slobode.
Ristić je preuzeo Liberalnu stranku krajem 60-ih godina 19. veka. Krivotvorio je i zloupotrebljavao sve što je Liberalna stranka „nosila” u to vreme, što će kroz dvadesetak godina dovesti praktično do njenog gašenja. U to vreme nisu postojale klasične političke stranke u Srbiji, a Ristić je sve činio da uspori procese nadolazećeg parlamentarizma i tako je doveo u loš položaj svoju stranku.
– Ristić je bio dominantna figura te stranke gotovo dve decenije. Postao je paradigma političara koji jedno misli, drugo govori, a treće radi zarad sebe i svoje grupacije, prikazujući to kao interes srpske nacije – kazao je Despotović.
Ono što je bilo pozitivno u Ristićevoj politici bila je „simfonija” države sa crkvom. Vodio je dva uspešna srpsko-turska rata, a 1869. godine doneo je prvi samostalni srpski ustav. Takođe, vodio je nacionalno odgovornu politiku stvarajući pretpostavke da se srpski narod podiže i priprema za izazove koji su nadolazili.
Ostavi komentar