Održana tribina „Svetosavski zavet i jugoslovenski mit – uzleti i stranputice”

Tribina „Svetosavski zavet i jugoslovenski mit – uzleti i stranputice”, održana je u petak 22. juna u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.

Autor je stavio akcenat na jugoslovensku ideologiju i svetosavski duh sa objašnjenjem zašto je prvi bio pogrešan i poguban po srpski narod i zašto je bio suštinska negacija pravoslavlja i svetosavskog puta srpskog naroda i srpske države.

Balaban je ukazao na to da kod nas često dolazi do različitih tumačenja termina zavet i mit. Često se upotrebljava termin „kosovski mit”, ali ljudi bliski Srpskoj pravoslavnoj crkvi i hrišćanskoj tradiciji radije kažu „kosovski zavet”.

Za razliku od grčkih mitova, zasnovanih na božanstvima koja nisu postojala, Kosovski boj je istinit istorijski događaj koji je dao određene poruke i zato je prigodniji termin  „zavet”, dok reč „mit” u vezi sa Bojem na Kosovu može da ima i negativnu konotaciju.

Po Balabanovom viđenju, jugoslovenski mit i danas postoji kao model razmišljanja. Ideja jugoslovenstva javila se još u 19. veku i izvorište je imala prvo u Zagrebu, pa tek onda u Beogradu.

U nastavku tribine bilo je reči i o motivima srpske elite koji su je inspirisali da prihvati projekat stvaranja zajedničke države. Srpska elita, rekao je Balaban, pokušala je da stvori okvir koji će obuhvatiti veći deo srpskog naroda u jednoj državi. Naišli su na nemački koncept koji se bazira na jezičkom jedinstvu, ali se na kraju ispostavilo da su religijski faktori mnogo bitniji od jezičkog jedinstva.

    Ocenivši da se jugoslovenski mit i kosovski zavet isključuju, Balaban je rekao da se smatralo da ćemo vremenom, ako se stvori zajednička država južnoslovenskih naroda, svi postati jači i na osnovu toga počeće da se stvara zajednička jugoslovenska nacija, što se pokazalo kao neodrživo.

Srpska elita između dva svetska rata potpuno iskreno i naivno upustila se u tu avanturu, jer već tada, na početku, Srbi su se odricali čitavog svog duhovnog „bekgraunda” zarad jugoslovenstva.

    – Radili su to čak toliko predano da Hrvati i Slovenci nisu mogli da veruju da je to moguće. Oni su mislili da Srbi njima naturaju Jugoslaviju, a zapravo žele veliku Srbiju. Hrvati i Slovenci nisu se odricali svog identiteta, a Jugoslaviju su doživljavali kao tranzicionu državu posle koje će formirati svoju, zasebnu državu – zaključio je Balaban.