Tribina „Mihajlo Pupin – velikan starog i novog sveta„, biće održana u četvrtak 26. aprila u 19 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač je Milovan Balaban, istoričar.

Na tribini će biti reči o jednom od najznačajnijoj ličnosti srpske nacije. Pupin je krenuo putem kojima su mnogi kretali u modernoj srpskoj istoriji. Otišao je u “Novi svet” kao mladić i mogao da ponudi samo svoj potencijal. Tada su u “Novom svetu” takvi ljudi koliko toliko bivali prepoznati, što je Pupinu, uz njegov talenat, marljivost i upornost (osobine koje je dobio u svom detinjstvu, u krugu srpske tradicionalne porodice i zadruge) donelo neponovljiv uspeh. Uspeh koji praktično niko od naših ljudi nije postigao u velikom svetu.

Za Pupina može da se kaže da je ostajući Srbin bio i Amerikanac što je specifičnost i privilegija samo retkih, voljom snažnih i duhom velikih ljudi. Učestvujući u najsloženijim i najpoverljivijim naučnim projektima američke države (naročito tokom Prvog svetskog rata) Pupin je sa istom, ili još snažnijom angažovanošću, bio zauzet svojom nacijom i pomoći istoj u svakom pogledu. Srpska udruženja, koja su bila temelj očuvanja srpskog identiteta, su uglavnom njegovo delo i plod naučnikovog angažovanja. Pomoć Srbima u otadžbini bila je njegova konstantna, strateška i planska delatnost, a pomoć novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca tokom Versajske konferencije realnost, izuzetno značajna za rešavanje spornih pitanja i realizovanja interesa jugoslovenske delegacije  u Versaju.

Na tribini će biti reči o Pupinu koji je imao jak uticaj u najelitnijim strukturama američkog društva, uključujući i samog predsednika Vudroa Vilsona. Taj uticaj je koristio da pomogne svom narodu, koji nije zaboravljao ni u trenucima najveće svetske slave, što je sve posledica zavetne, pravoslavne osnove vaspitanja koji je dobio kao dete u Idvoru. Ovo ga čini, kao možda jedinog Srbina, ravnopravnim stanovnikom dva sveta (i starog i novog, fenomen koji će posebno biti apostrofiran na tribini), čovekom koji je zbog svoje psihološke i duhovne stabilnosti crpio samo dobro iz svog specifičnog položaja, kako za svoju novu otadžbinu tako i za svoj vekovima stradalni narod.