U okviru ciklusa “Zelena debata”, tribina „Zelena prestonica Evrope – LJubljana“, održana je u četvrtak 23. novembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.
Autor i moderator bio je Danilo Koprivica, a na tribini su, osim autora, govorili diplomirani inženjer arhitekture Andrej Strehov i studentkinja četvrte godine arhitekture i demonstratorka na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Nikolina Blagojević.
– Osamnaesta po redu „Zelena debata“ početak je detaljnijeg upoznavanja sa iskustvima najzelenijih evropskih gradova, ovoga puta kroz priču o glavnom i najvećem slovenačkom gradu, LJubljani, koja je 2016. godine bila Evropska prestonica kulture. U glavnom gradu Slovenije, tri četvrtine javnih površina zauzimaju zelenilo i travnjaci što LJubljanu svrstava visoko na listi najzelenijih evropskih gradova.
– Karakteristično za LJubljanu je da je svaki stanovnik udaljen najviše 300 metara od zelene javne površine, a za automobile je zatvoreno više od 100.000 kvadratnih metara u epicentru grada. Cilj LJubljane i njenog zelenog koncepta je da do 2025. godine trećina saobraćaja bude opredeljena za pešake i bicikliste, druga trećina za korisnike gradskog prevoza, a preostali deo za automobile – predstavio je Koprivica najzanimljivije delove zelenog plana slovenačke prestonice.
U nastavku tribine, Nikolina Blagojević je podsetila da LJubljana ima oko 280.000 stanovnika i pokriva površinu od 275.000 kvadratnih kilometara, što je približno veličini Novog Sada. Zelenu transformaciju LJubljana je postigla tokom 10 godina, te je 2014. proglašena Zelenom prestonicom Evrope.
– Akcenat je u LJubljani stavljen prvenstveno na javni prevoz i na biciklističku mrežu, ulice u centru grada pretvorene su u pešačku zonu. NJihovi ciljevi idealnog grada podrazumevali su podsticanje svesti stanovništva i želju da postanu visoko ekološki grad – rekla je Blagojević.
Ona je podsetila da po evropskim standardima grad treba da ima 25 procenata zelenila, a LJubljana je uspela da dosegne neverovatnu brojku od 75 odsto zelenih površina, koje uključuju i vodene, šumske i poljoprivredne površine. Takođe, ima i botaničku baštu, najstariju u Jugoistočnoj Evropi.
– Model LJubljane možda bismo mogli da primenimo i u Novom Sadu, prvenstveno uticajem na svest stanovništva, zatim modernizacijom saobraćaja i uvođenjem pešačkih zona – preporuka je ove studentkinje arhitekture.
Arhitekta, intermedijski dizajner, teoretičar i scenograf, Andrej Strehovec, koji je diplomirao na Fakultetu za Arhitekturu na Univerzitetu u LJubljani, rekao je da je sreća što je Slovenija inače država šuma i zelenila. Strehovec je mišljenja da bi i Novi Sad, ozbiljnom i sistematičnom zelenom politikom, mogao da se u dogledno vreme uvrsti u najzelenije evropske gradove.
Na kraju tribine, studentkinja arhitekture Marija Stanojević napravila je kratak uvod o danskom gradu Kopenhagenu, koji će biti tema naredne „Zelene debate“.
Ostavi komentar