Geopolitički aspekti 11. 9.

Geopolitički aspekti 11. 9.

Autor: Milorad Vukašinović

U proteklih šesnaest godina o događajima od 11. septembra napisana je obimna literatura i sačinjen veliki broj analiza. Već odavno je formiran svetski pokret koji se bavi preispitivanjem „zvanične verzije“ terorističkog napada na SAD. Predstavnike tog pokreta u Americi nazivaju „istinašima“. Neke od tih organizacija, poput Američkog instituta arhitekata, prikupile su veliki broj potpisa čiji je cilj otvaranje nove istrage o tragičnim dešavanjima od 11. septembra. Ipak, sa ove vremenske razdaljine, za nas je, čini se, mnogo značajnije pitanje o geopolitičkim posledicama tog događaja. U vezi sa 11.9. izgleda da su se do danas izdvojile tri različite škole mišljenja.

Prvu školu mišljenja zastupaju najpoznatiji vašingtonski „insjaderi“ i njima naklonjeni alternativni mediji, koji su, podsetimo, na odlučujući način doprineli i pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima. NJihovo zajedničko stanovište (pogledati tekstove Pola Krejga Robertsa) jeste da je „američka duboka država“ događaje od 11. septembra iskoristila za suspenziju američkog ustava i temeljnih ljudskih prava i sloboda, pretvarajući SAD u „državu sveopšteg nadzora“. Oni ističu da ideja o „suspenziji američke demokratije“ ima svoju predistoriju koja seže u vreme Hladnog rata. Pored oproštajnog govora predsednika Ajzenhauera koji je izrazio zabrinutost zbog povećanog uticaja vojnoindustrijskog kompleksa na američke društvene prilike, zastupnici ovog stava kao ključni dokaz ističu famozni Memorandum broj 7(autor Linkoln Blumfild) koji je na zahtev predsedika Kenedija izradio Institut za analizu odbrane. Reč je o dokumentu koji je početkom šezdesetih godina prošlog veka trebalo da odgovori na pitanje o tome koliko je svet spreman za prerastanje Ujedinjenih nacija u svetsku vladu. Uz negativan odgovor na ovo pitanje, predsedniku Kenediju je u ovom izveštaju preporučen i skraćeni put do svetske vlade, kroz izazivanje „traumatičnih i šokantnih događaja“ posle kojih je javnost spremna da prihvati i krajnje nepopularne mere, uključujući i ograničenja svojih prava i sloboda. Nije li se posle 11.9.zapravo to i desilo, ne samo u SAD, već i u Evropi, koja je i sama nakon sličnih „terorističkih napada“ posegla za konceptom „države bezbednosti“?

Druga škola mišljenja zastupa stav o tome da se posle 11.9. u fokusu svetske javnosti našao islamski faktor. Naime, u ovih šesnaest godina dogodila se potpuna „geopolitička transformacija“ islamskog sveta u smeru urušavanja njegovog izgleda koji je uspostavljen u vreme hladnoratovske podele sveta. Prva žrtva te transformacije bile su države tzv. „islamskog socijalizma“ (Libija, Irak, Tunis, Sirija, donekle Egipat). Širom islamskog areala ojačale su radikalne „islamističke strukture“ koje su poput „Islamske države“ ili Muslimanskog bratstva u Egiptu uspostavile mehanizam terora ne samo nad nemuslimanima nego i pripadnicima islamske vere, i ugrozile suverenitete mnogih država (Libija, Sirija i Irak su tipični primeri, dok se Egipat spasao u poslednjem trenutku). Pojedini ruski geopolitičari su iskovali izraz „atlantistički islam“ ukazujući na čudnu simbiozu interesa korporativnih kapitalista i islamskih fundamentalista širom sveta, koji zajednički delaju na realizaciji koncepta „desuverenizacije“ muslimanskog sveta, razume se svako iz svojih razloga.

Istina, treba reći da turbulentni procesi u islamskom svetu pogoduju i pojavi fenomena „globalnog islama“, koji će prema nekim procenama obeležiti 21. vek. Pojedini autori naglašavaju neka od njegovih obeležja kao što su: narasla svest islamskih elita o potrebi jedinstva svih muslimana, ogromni naftni i gasni resursiiz kojih proističe ekonomska moć, fizička kontrola gotovo svih važnijih svetskih moreuza, demografska eksplozija bez presedana i sve veća oslonjenost na globalna tržišta, što, između ostalog, podrazumeva i širenje verske propagande sredstvima globalne komunikacije.

Konačno, treća škola mišljenja uzorke događaja od 11.9. vidi u ključnim karakteristikama„ideologije globalizma“ koja se sve više na američkom primeru pokazuje kao „mač sa dve oštrice“.Prema teoretičaru Hantingtonu mi smo toga dana prisustvovali „razaranju još jedne ideološke utopije“ (ideologije globalizma – prim. autora). Malo je poznat podatak da je u vreme predsednika Klintona u najstrožoj tajnosti donet akt o potpunoj „deregulaciji“ koji je „terorističkim organizacijama“ u praksi omogućio nesmetano investiranje i pristup osetljivim tehnologijama, kupovinu medija i berzanske veleoperacije „pranja novca“. Zanimljivo je da je ubrzo po otvaranju i zatvoreno finansijsko krilo istrage o 11.9.