U okviru ciklusa „Razgovori o geopoliticiˮ autora Milorada Vukašinovića, predavanje „Geopolitika postunipolarnog poretkaˮ, održano je u sredu 26. aprila u klubu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada.
Vukašinović, ugledni novinar i publicista, započeo je predavanje na ovu temu rečenicom: „Svet je danas više apsurdan nego siguran.ˮ , citirajući tako jednog anonimnog posetioca internet foruma, koji je pokušao da na univerzalan način opiše karakteristike svetske ekonomske i finansijske krize i njen uticaj na život običnih ljudi.
Podsetio je, zatim, i na reči jednog Grka, pripadnika srednje generacije, koji je, pod uticajem krize u ovoj zemlji rekao da ga „više od finansijskih nedaća pritiska osećaj poniženosti i izdaja političkih elitaˮ.I uvodničar uglednog lista „Katimeriniˮ , u to vreme, pronicljivo je uočio da „Grčka prolazi kroz revoluciju koja uzrokuje široka pomeranja i reagovanja javnostiˮ , od masovnih štrajkova i demonstracija do pojave anarhističkih pokreta, koji su u stanju da stvore osećaj opšte pravne i imovinske nesigurnosti u okviru jedne nacije.
„Slična masovna epidemija antiestablišment neraspoloženja nije mimoišla ni ostale delove sveta, pa je tako prošle godine snažno politički odjeknula pri izglasavanju Bregzita i u vreme pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborimaˮ , kazao je zatim Vukašinović.
Duboke društvene i socijalne protivrečnosti dugoročno ugrožavaju i stabilnost evroazijskih giganata Rusije, gde su nedavno održani masovni antivladini protesti i Kine – u kojoj je ekonomski jaz između bogatih i siromašnih počeo da nagriza koliko do juče imuno kinesko selo.
„Da ne govorimo o burnim političkim i socijalnim procesima koji potresaju islamski svet i izazivaju lanac muslimanskih pokreta (migracija) od Zaliva zaključno s Evropom, čija demografska i identitetska kriza izaziva ozbiljnu zabrinutost za budućnost Starog kontinentaˮ, upozorio je je Vukašinović.
Autor, takođe, smatra da logika „globalne međuzavisnostiˮ nameće potrebu za novim multidisplinarnim pristupom analizi savremenih događaja, čije ključne karakteristike proizilaze iz protivrečnosti samog procesa globalizacije.
Po Vukašinoviću, čak i mnogi ugledni analitičari međunarodnih odnosa olako prelaze preko činjenice da je praksa globalizacije pokazala izrazito dezintegrativna svojstva, odnosno, da je konstatacija o globalizaciji koja deli društva, realna i složena slika savremenog sveta.
Upravo zbog toga, smatra ovaj ugledni publicista, geopolitika postunipolarnog sveta mora da počiva na izmenjenoj geopolitičkoj paradigmi koja proizilazi iz „glavnog toka procesa globalizacije.ˮ
Otuda je, smatra Vukašinović, u tako izmenjenoj paradigmi, mnogo pravilnije reći kako paralelno i u neprekidnom unutrašnjem sukobu postoje dve Amerike, tradicionalna i globalistička, dve Rusije, pravoslavna i liberalna, dve Kine, kontinentalna i ona druga – sklona globalnim aranžmanima, nekoliko islamskih svetova, koji su u neprekidnoj borbi za prevlast unutar svog civilizacijskog areala, ili nekoliko projekata Evropske unije (pored briselske Evrope i koncept Evrope – nacija).
„Jer kako drugačije objasniti naizled paradoksalno povezivanje finansijskih centara u Kini sa sličnim centrima u Americi, ili čudan savez atlantizma i islamizma u Bosni i na Kosmetu. Nasuprot tome, postoje i primeri saveza Rusije i islama u Abhaziji i u Siriji, kao i rusko-kinesko kontinentalno povezivanje u okviru Šangajske grupeˮ , zaključio je Vukašinović.
Na kraju tribine, publika je imala priliku da pogleda petnaestominutni dokumentarni film „Rat protiv demokratijeˮ (The War on Democracy) australijskog novinara DŽona Pildžera (John Pilger), velikog kritičara američke, britanske i australijske spoljne politike.
Ostavi komentar