Tokom master studija grafike na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kroz crteže i grafike studirala sam forme prostorne ekspanzije i razvijala prostorne elaboracije. Nastojanje da u nemim, zagušljivim prostorima izgradim teatričnost i atmosferičnost u kontekstu, pre svega likovnog, a onda psihološkog karaktera, čiji je cilj bio da sugeriše moć anksioznosti, fobije ili osećanja ugroženosti, razvilo je interesovanje za specifične motive napuštenih i razorenih enterijera. Sama ruševina gledana kao arhitektonska, fizička činjenica sugeriše veću uzvišenost, veličanstveniju pojavu nego što to ima prvobitna kreacija, jer dato stanje – stanje ruine – podrazumeva silovitu transformaciju kroz koju je originalni arhitektonski koncept prošao. Ako sam na polazištu svoje umetničke prakse često naglašavala likovnu nameru svog rada u prednosti nad društvenim angažmanom, koji je on mogao da znači kada su u pitanju bile beogradske uspomene na bombardovanje 1999, u decembru 2012. izgorela Velika scena Narodnog pozorišta u Beogradu, ili nedavnom rekonstrukcijom ponovno aktuelizovana Stanica Prokop, dugotrajnim sagledavanjem motiva ali i svojih radova naišla sam na raznovrsnost mogućnosti njihovog tumačenja. Načelno gledano, ideja velikog propadanja, bilo arhitektonskog, bilo na konkretnim motivima vidljivo, društvenog, čovečanskog uopšte, fascinira me i navodi na umetnički odgovor.
Slojevitost crteža, do crnine komplikovane šrafure, agresivne i opore ili široke i vazdušaste beline, zagušljiva složenost sivih nijansi, vrednosti su crteža ugljenom i crnim krejonom, koji predstavlja polazište za izvođenje grafike. Iako on uslovljava motiv grafičkih listova, tok rada im daje sve veću mogućnost osamostaljenja u kojoj apstrahovani prizor nudi ogoljne kvalitete sceničnosti i dramatičnosti dobijene manipulacijom svetlom, senkom i rustičnim karakterom ruševine. Paralelno razvijajući studiozne likovne predstave zajedno sa njihovim, u kompozicionom i tonskom pogledu, svedenim varijantama, kao i štampanje na frontovima više tehnika, pristup je koji je okarakterisao moje radove u proteklom periodu.
Litografija, kao svojevrsni pandan crtežu ugljenom na papiru, za mene predstavlja polje pogodno da u okviru njega insistiram na procesu konstrukcije i dekonsrukcije koji karakterišu kako predmet mojih radova tako i sam čin crtanja. Crtanjem, zidanjem, fiksiranjem kiselinom, pa zatim stipsiranjem kamena, poništavanjem eca, rušenjem i brisanjem, a potom ponovnim građenjem crteža na potrošenoj površini kamena simulirala sam (de/re)konstruisanje arhitektonskog objekta. Duboka štampa, čiji proces obezbeđuje osećaj ličnijeg i neposrednijeg kontakta sa materijalom, dala mi je mogućnost da u njoj ostvarim skice apstraktnog sadržaja koje evociraju scene gorelog pozorišta, temu mojih crteža sa osnovnih studija, i koje su zahtevale raznolikost tekstura i sivih nijansi. Plakatna osobina sitoštampe, njena suština koja leži u širokim intenzivno obojenim površinama, u nedvosmislenosti i instant-čitanju poruke zahteva da ideja bude jasna, te sito u mom radu dolazi na red kada je predstava potpuno savladana, kada je definisan fokus i određen rečnik kojim se služim. Nasuprot sitoštampi, u linogravuri otkrila sam način da grafički list „otežam“ plemenitijim teksturama, odnosno zaobiđem plošnost kakvu grafika prirodno sadrži.
Iskustvo osveženo letnjim semestrom na Akademiji u Salzburgu, ponudilo mi je modulacije naučenih tehničkih veština kao i mogućnosti prezentovanja grafike u novom značenju. Prevaziđeno definisanje ovog medija kao proizvođenje kopije, uzdiže unikatne osobine grafike na isti stepen posebnosti kao što to ima slika. Alternativne, ekološki osvešćene tehnike fototransfera, čine najnoviju seriju mojih radova.
Na početku pomenuti poetski sadržaji održavaju se kao motiv mog umetničkog delovanja. Čudno divljenje koje se javlja kada posmatramo prizore propadanja i urušavanja za pozadinu ima svedočanstvo jedne prošlosti, ali istovremeno, u vazduhu tog prizora oseća se kapacitet ponavljanja, aktuelnosti i svevremenosti ovakvog događaja.
Izložba će biti otvorena 25. januara u 19 i 30 časova, a posetioci će moći da vide dela Mina Rakidžić do 8. februara 2016.
Mina Rakidžić
Rođena 1991. u Beogradu.
2013. završila osnovne akademske studije na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Biljane Vuković.
2015. završila master akademske studije na istom odseku, u klasi profesora Dragana Momirova.
2015. pohađala Letnju akademiju umetnosti u Salzburgu.
Trenutno na doktorskim umetničkim studijama na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
2015. priredila samostalnu izložbu crteža pod nazivom Sličnosti i razlike u Galeriji 73 u Beogradu.
Učestvovala na preko 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
2013. Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti Boško Karanović za grafiku
2015. Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti Stevan Knežević za crtež
2015. Nagrada na IX Ex Yu konkursu za grafiku
Ostavi komentar