Aутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Град Гимараеш је уложио значајна средства у неговање склада између људи и природе. Циљ је постизање равнотеже између урбаних, шумских и пољопривредних екосистема, уз истовремено промовисање здравог окружења и биодиверзитета. Посвећеност Гимараеша сарадњи са другим европским градовима на осмишљавању одрживих стратегија огледа се у његовој улози копредседавајућег Радне групе мреже градова EUROCITIES за зелене површине и биодиверзитет.
У погледу коришћења земљишта, доминирају шуме (43,9%) и пољопривредне површине (29,2%). Гимараеш се сврстава међу три града у ЕУ са најнижим стопама смртности повезаним са недостатком зелених површина, а истовремено бележи вредности зелених површина и NDVI индекса које премашују препоруке Светске здравствене организације (СЗО). Општина се придружила иницијативи „3 милијарде стабала” (3BillionTrees), у складу са Стратегијом ЕУ за шуме. Општинска стратегија предвиђа садњу 2000 стабала годишње, садњу једног аутохтоног стабла за свако новорођенче, као и допринос приватног сектора (6978 стабала од 2016. године). У периоду од 2010. до 2021. године, Гимараеш је проширио своју зелену инфраструктуру за 195,1 хектар, што представља повећање од приближно 20,9%. Служба за управљање стаблима надзире одржавање зелене инфраструктуре, док прописи који регулишу управљање градским дрвећем јачају његову заштитну улогу. Градско зеленило у Гимараешу обухвата 1130 хектара. Град ставља акценат на одржавање и управљање зеленом инфраструктуром, укључујући пољопривредне површине намењене за сопствене потребе (које чине 16% градског језгра). Општина одржава 10 хектара заједничких вртова у градском подручју, а више од 50% школа поседује сопствене школске вртове.
Зелено-плави простори у Гимараешу обједињују копнене и водене елементе у оквиру мултифункционалних целина намењених рекреацији, управљању атмосферским водама, обезбеђивању станишта и регулацији климе, а обухватају паркове, системе за одрживо управљање атмосферским водама као и ретенционе базене.
Пројекат „Veiga-Green-Corridor” активно унапређује коридор дрвећа како би се ублажио ефекат топлотних острва и изградио отпоран „град-сунђер” (676 стабала/жбунова, што ће до 2030. године омогућити одвајање 9,92 тоне еквивалента CO2) и промовисало агрошумарство у пољопривредним подручјима. Ревитализација речних обала (61 километар) има за циљ успостављање еколошких коридора који олакшавају кретање врста између жаришта биодиверзитета. „Зелени појас” (GreenBelt), конципиран као двоструки прстен има улогу да побољша урбану повезаност и значајно повећа CBI (индекс биодиверзитета градова) скор у урбаном подручју – са 1 на 3 – интегришући мере мањег обима усмерене на унапређење „плаве” повезаности и ублажавање ефекта урбаних топлотних острва.
Просторно планирање у Гимараешу усклађено је са концептом „природног континуума” (continuum naturale) из Закона о основама животне средине, који заузима важно место у Генералном урбанистичком плану овог града. Стратегија ставља акценат на успостављање територијалне повезаности, подстицање кретања живих бића (биодиверзитета) и ублажавање ефекта „топлотних острва”. Постављене су мерне станице које функционишу у реалном времену у циљу прикупљања података. Једна од станица за праћење квалитета ваздуха налази се у једној од најгушће насељених градских четврти, како би се пратило ширење принципа „зеленог планирања” изван градског језгра. Планирано је уређење нових зелених површина као одговор на климатске изазове и смернице документа SECAP2030. Такође, градски челници баве се анализом ефикасности различитих врста градског дрвећа у погледу снижавања температуре у циљу осмишљавања циљане интервенције за смањење ефекта топлотних острва.
Генерални план Гимараеша прописује минималне захтеве за зелене површине у оквиру нових и постојећих комплекса: 120 m² зеленила на одређену површину стамбеног простора, док се за комерцијалне и индустријске зоне предвиђа између 25 и 28 m² зеленила на сваких 100 m² простора. Посебни планови управљања подстичу добијање еколошких сертификата и признања. Захваљујући награди „Зелена застава” (Green Flag) додељеној 2023. године, Градски парк се придружио брду Латито (Latito-Hill) као још једна локација која је стекла ово признање.
Гимараеш се налази у региону који је део мреже „Натура 2000” (Natura 2000), на свега 40 километара од јединог националног парка у Португалу, а одликује га висок степен територијалне заштите (56% територије).
На флору и вегетацију снажно утиче атлантска клима, при чему су присутна значајна приоритетна станишта наведена у Директиви о стаништима, укључујући 5230pt1* (шибљаци са ловором – *Laurus nobilis*), 3130pt2 (олиготрофне стајаће воде са заједницама савеза *Hyperico elodis-Sparganion*), 91E0* у оквиру приобалних шумских појасева (шуме у којима доминирају јова или врста *Salix atrocinerea*), као и шуме типова 9230 (галицијско-португалске шуме храста лужњака – *Quercus robur*), 9330 (шуме храста плутњака – *Quercus suber*) и 9160 pt1 (мезотрофне храстове шуме).
На подручју Гимараеша присутне су бројне биљне врсте наведене у Директиви о стаништима, као и ендемичне врсте Иберијског полуострва. Планина Пенха од великог је значаја за биодиверзитет јер обухвата 10 заштићених типова станишта (од којих су 2 приоритетна за очување), 10 типова биотопа и 26 врста које имају статус заштићених. Геолошке карактеристике планине Пенха обезбеђују кључна станишта за разноврсне врсте што доприноси њеној научној и образовној вредности.
Гимараеш је посвећен заштити и обнављању биодиверзитета, у складу са Стратегијом ЕУ о биодиверзитету до 2030. године. Акциони план за биодиверзитет Гимараеш 2030 (Guimarães-Biodiversity-Action-Plan2030) применио је приступ „одоздо нагоре” кроз иницијативу науке „BioGo!”, уз техничко-научну подршку за спровођење програма праћења биодиверзитета и станишта. Тимови за мониторинг врше процене на 102 мерне станице, два пута годишње. Праћење обухвата приобална подручја, шуме, пољопривредно земљиште и полуурбане пределе, на локацијама од значаја за биодиверзитет. Групе које се прате укључују флору, лептире, вилинске коњице, птице, копнене сисаре, слепе мишеве и рибе. На овој територији забележено је укупно 1387 врста; њих 40 има статус угрожености према Међународној унији за очување природе, док је 386 врсте неаутохтоно, при чему фауна чини 19%, а флора 81% тих врста. У оквиру управљања инвазивним врстама покренуте су различите иницијативе, укључујући партиципативне стратегије, планове сузбијања на археолошким локалитетима, као и пројекте усмерене на конкретне врсте – *Cortaderia selloana* и *Fallopia japonica*. У оквиру ових пројеката примењен је иновативан метод сузбијања, који је награђен признањем за иновације додељеним организацији „Landscape-Laboratory”. Такође, израђен је акциони план усмерен на врсту *Vespa velutina* (азијски стршљен) ради заштите домаћих опрашивача, а спроведени су и програми обуке за „Зелене бригаде” (Green Brigades) и локалне савете.
У оквиру иницијативе „Guimarães-Governance-Ecosystem2030”, јавни и приватни сектор, академска заједница и грађани укључени су у „Акцију за природу” (Action for Nature). У процесима планирања, доношења одлука и управљања природним ресурсима примењују се партиципативни приступи. Гимараеш представља такву општину у којој је највећи удео месних заједница (48%) препознат по иницијативама за одрживост, док је више од 50% школа стекло „Еко” ознаку као резултат спровођења програма PEGADAS. „Климатски пакт Гимараеш” (Guimarães-Climate-Pact) окупља више од 100 компанија посвећених остваривању градске визије климатске неутралности. Град спроводи програме еколошког образовања и волонтирања у заједници, који укључују рањиве групе, компаније и посетиоце – примери су програми „Guimarães+Forest” и „+65Ambiente”. „Зелене бригаде” (Green Brigades) делују на 79% територије општине и спроводе бројне активности усмерене на заштиту природе. Стратегија о биодиверзитету разматра се са локалним групама током различитих националних и међународних догађаја. Локална заједница је активно учествовала у избору за „Дрво године 2024.”, како на националном, тако и на европском нивоу.
Град Гимараеш је посвећен мисијама ЕУ које се односе на заштиту и обнову водених екосистема, смањење деградације земљишта и унапређење здравља земљишта. Једно истраживање је показало да 97% отпада на речним обалама чине пластика (86%) и текстил (11%). Пројекти „Bluepoint” и „CleanUp4Guimarães” имају за циљ обнову водених екосистема, борбу против загађења и развој решења за „плаву” циркуларну економију. Ренатурализација зелених коридора дуж главних река доприноси обнављању слободних токова река и успостављању биолошких коридора. Пројекат ЕУ „RiskAquaSoil” промовише одрживу пољопривреду, док иницијатива „360.come” прати присуство пестицида у земљишту у оквиру урбаних башта. Пројекти „Guimarães+Forest” и обавеза у оквиру иницијативе „3 милијарде стабала” (3BillionTrees) доприносе повећању залиха органске материје у земљишту и побољшању његове структуре. Гимараеш је члан Националне мреже за очување опрашивача и придружио се кампањи „Општине без глифосата/пестицида”.
Ревизија Генералног урбанистичког плана Гимараеша из 2015. године увела је концепт општинске еколошке структуре, што је довело до значајног смањења грађевинског подручја за 26%. Гимараеш је уложио у нове зелене паркове (+95,7 хектара), укључујући вртове и паркове у непосредној близини, како би унапредио рекреацију, повезаност и отпорност на климатске промене.
Град је активно укључио грађане и сарађивао са приватним компанијама на унапређењу зелене инфраструктуре и стварању нових зелених површина, као што је Мијаваки шума.
Такође, подстакао је изградњу зелених кровова на новим објектима и спровео политике управљања животном средином.
Улагања у истраживање и развој, као и у образовање (4 милиона евра), током последњих 10 година омогућила су идентификацију и одређивање нових подручја од значаја за биодиверзитет, што је довело до проширења заштићених подручја (укључујући подручја еколошке мреже и подручја од регионалног значаја) и стварања нових зелених површина. Подаци прикупљени кроз науку, као и подаци о појављивању врста које имају статус заштите, користе се за откривање потенцијалних локација од значаја за биодиверзитет. Индикатори GCA (Guimarães Biodiversity Indicators) омогућавају праћење стања биодиверзитета. Град Гимараеш спровео је истраживање станишта, биотопа и врста на планини Пенха, што је представљало прекретницу у покретању процеса укључивања овог подручја у националну мрежу заштићених подручја (RNAP) и успостављања „Руте биодиверзитета” (Biodiversity Route) ради повезивања заштићених целина. Ревитализација речних обала допринела је унапређењу еколошког интегритета и повезаности у оквиру речних екосистема. У периоду од 2011. до 2022. године, 17 врста, односно групација дрвећа, сврстано је у категорију добара од јавног интереса.
Оснивање „Пејзажне лабораторије” (Landscape-Laboratory) 2014. године представљало је кључни корак ка доношењу одлука заснованих на чињеницама, као и ка развоју пројеката у области истраживања, развоја и образовања. Пре „Пејзажне лабораторије” било је забележено 93 врсте птица, док их је данас 138. У Гимараешу је, поредећи периоде 2002–2012. и 2013–2022. године, забележен узлазни тренд у појављивању животињских врста од посебног значаја за очување природе, што указује на то да локална станишта могу да одрже релативно висок ниво биодиверзитета.
Од 2015. године, становници су укључени у пројекат PEGADAS и друге локалне и међународне иницијативе, укључујући одабир локалних стабала или група стабала ради њихове класификације коју спроводи Међународна унија за очување природе. Током 2023. године, пред Унијом је покренут 21 поступак класификације (укључујући 2 предлога приватних лица). Гимараеш је сарађивао са другим општинама на заштити и промоцији биодиверзитета. Иницијативе попут стратегије P2GREEN – која је препозната као „добра пракса” (Good Practice) у оквиру програма URBACT – довеле су до даљег ширења заштићених станишта. Подршка пољопривредним предузетницима, пружена кроз инкубатор за рурални развој и „банку земљишта” (Land Bank), резултирала је обнављањем деградираних подручја и применом добрих пољопривредних пракси.
У Гимараешу су узроци губитка биодиверзитета повезани са урбанизацијом, променама у коришћењу земљишта и индустријским активностима. Пројекти обнове станишта у приобалним зонама, пошумљавање деградираних подручја, рехабилитација станишта за угрожене врсте и уклањање инвазивних врста допринели су опоравку биодиверзитета.
Урбане заједничке баште, инкубатор у руралном окружењу, „банка земљишта” (land bank) и пројекти праћења стања земљишта унапредили су одрживе пољопривредне праксе и здравље земљишта, као и биодиверзитет опрашивача. Пројекти и активности усмерени на праћење стања и чишћење река у значајној мери су допринели опоравку водених екосистема, који су током последњих деценија били угрожени првенствено људским активностима. Програми посвећени еколошком образовању подижу свест о очувању локалног биодиверзитета међу становницима, у школама и локалним заједницама. Од 2015. године, 60% активности „Зелених бригада” (Green Brigades) било је повезано са биодиверзитетом.
Град је предузео мере за идентификацију локација на којима се врши нелегално одлагање отпада и сарађивао са месним заједницама и грађанима на унапређењу прикупљања отпада. Године 2008. општинска депонија је затворена и конзервирана, а каменоломи су рекултивисани у складу са Планом затварања, чиме је омогућено њихово поновно укључивање у природно окружење. Током протекле деценије, шест контаминираних подручја претворено је у паркове за одмор и рекреацију, док је 15 локација пренамењено у просторе за урбану ревитализацију.
Интервенција у зони „District-C” истиче се као значајно достигнуће, којим су урбани индустријски простори претворени у центре за науку и креативност, укључујући и подручје које је 2023. године уврштено на Унескову листу светске баштине.
Гимараеш је поставио амбициозне циљеве за средњорочни (2030. година) и дугорочни (2050. година) период. Ови циљеви обухватају повећање шумског покривача у складу са иницијативом ЕУ о садњи три милијарде стабала, мапирање и праћење примарних и старих шума, очување сектора пољопривреде, шумарства и других облика коришћења земљишта— чиме се доприноси томе да Гимараеш постане климатски неутралан до 2030. године — као и укључивање приватних компанија путем климатског пакта.
У оквиру пројекта „District-C”, спровођење иницијативе „GreenBelt” (Зелени појас) омогућиће апсорпцију 23,97 тона CO2 до 2030. године, односно 46,51 тоне до 2050. године, уз истовремено унапређење урбане повезаности.
Град планира да повећа обим и квалитет својих зелених површина, али и да обезбеди једнак приступ истима на целокупној територији града до 2050. године. Према подацима, 78% становништва наводи да у близини свог места становања има зелене површине. Ревизија Главног урбанистичког плана града (из 2024. године) осигурава одрживо коришћење земљишта, пратећи хијерархију поступања према заузимању земљишта (избегавање, поновна употреба, минимизирање и компензација) дефинисану у Стратегији ЕУ за земљиште, чиме се јача територијална кохезија.
Пројекат „REACTivar Guimarães” и изградња линеарног парка ојачаће територијалну кохезију и еколошке коридоре до 2030. године. Град има за циљ развој и спровођење политика усмерених на повећање станишта угрожених врста и проширење зона заштите, користећи кључне индикаторе у складу са циљевима „Акционог плана за биодиверзитет Гимараеш 2030” (Guimarães-Biodiversity-Action-Plan2030) и захтевима Европске уније. Ово обухвата класификацију локалитета значајних за биодиверзитет и њихову трансформацију у „тихе зоне”, односно зоне са ниском емисијом штетних материја. Посебни планови се односе на пољопривредне екосистеме и биодиверзитет. Једна од кључних области за ревитализацију јесте Veiga de Creixomil – тресетиште које служи као полигон за тестирање, а чији је циљ подстицање добровољног учешћа пољопривредника и приватних власника земљишта у активностима очувања природе.
Акциони план за „браунфилд” локације у Гимараешу заснива се на процени локација, стратегијама санације, усклађености са прописима и поновном развоју. До 2050. године, Гимараеш има за циљ да успешно рехабилитује 100% „браунфилд” локација, оживљавајући та подручја ради добробити заједнице и заштите животне средине. Након идентификације и евалуације ових локација, град развија стратегије за обнову земљишта – како је предложено у оквиру пројекта „GreenGap” – са циљем сузбијања неконтролисаног ширења градског подручја и промовисања еколошке одрживости. Гимараеш је предузео мере за проверу усклађености са прописима и идентификацију локација на којима се незаконито одлаже отпад, уз сарадњу са локалним заједницама и грађанима, како би се унапредило прикупљање отпада.
Град примењује стратегије за брзо и масовно укључивање грађана у урбанистичко пројектовање и просторно планирање. Планирано је организовање грађанских скупштина и спровођење онлајн анкета како би се грађани укључили у процес доношења одлука, уз успостављање модела за одређивање приоритета у буџету. У оквиру иницијативе SECAP2030 предвиђен је посебан инвестициони план за зелену инфраструктуру и решења заснована на природи, вредан укупно 45 милиона евра; поред тога, издвојено је 4,5 милиона евра за истраживање и развој (R&D) и еколошко образовање, као и 550.000 евра за санацију секундарне водоводне мреже.
Град тренутно развија „План за урбану природу” (Urban-Nature-Plan), под вођством Тима за климатску транзицију. Овај план је од суштинског значаја за градове како би се суочили са климатском кризом и кризом биодиверзитета.
У оквиру обавеза општине према иницијативи SECAP2030 и „Мисији ЕУ” (EU-Mission-Label), постоји посебан акциони план за зелену инфраструктуру и решења заснована на природи (NBS). Он обухвата урбане заједничке баште, очување природних подручја и садњу дрвећа.
Градска управа је потврдила своју посвећеност предложеним мерама које доприносе повећању биодиверзитета и заштити услуга екосистема (пречишћавање воде и ваздуха, опрашивање и еколошка отпорност – на поплаве и ефекат „топлотних острва”), у складу са Законом ЕУ о обнови природе (EU Nature Restoration Law). План за успостављање трећег прстена „зеленог појаса” (Green Belt) има за циљ повезивање и интеграцију целокупне зелене инфраструктуре на територији општине.
Остави коментар