ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ РЕАЛИЗМА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ II ДЕО: ХРВАТСКА, СЛОВЕНИЈА, СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА И БУГАРСКА

Аутор: мср Владимир Папић

Реализам се, према мишљењу Миливоја Солара, сматра (можда последњом) конзистентном књижевном епохом у којој се „на широком простору, који чак прелази оквире еуропскога културнога круга, могу доста лако препознати врхунска књижевна дјела, особито романи, али и новеле, па у некој мјери и драме и епска поезија, јер је разлика како према романтизму, тако и према модернизму углавном јасна” (Solar 2016: 218). Као главна књижевна врста „роман реализма у широком захвату описује појединца у кругу обитељи, породице и друштвеног слоја којем припада, темељни је поступак обликовања нарација, карактер бива препознатљив углавном према својим поступцима, а обично се и мијења тијеком приповиједања које се развија кроз опсежну, мање или више разгранату фабулу. Краће прозне врсте при томе бивају налик својеврсним ‘исјечцима’ из романа, а биографије, мемоари, есеји, па и књижевна критика слиједе темељну функцију намијењену књижевности: она мора бити мање или више критична спознаја проблематике друштвеног живота, и то начелно такве какву намеће свагдашњи живот” (Solar 2016: 218). Овакав осврт на епоху реализма, једног од најзначајнијих савремених историчара књижевности у Хрватској, помаже нам да схватимо начин креирања канона европске књижевности реализма у регионалним наставним програмима и уџбеницима. Аутори које Солар наводи у својој Повијести свјетске књижевности у великој мери кореспондирају са регионалним школским програмима – од претеча правца попут Стендала, затим Балзака, Флобера, Дикенса, Текерија, Гогоља, Тургењева, Достојевског, Толстоја, Фонтанеа, Мелвила, Марка Твена и Хенрија Џејмса, поезије Витмана и Емили Дикинсон, натурализма Емила Золе и Вергиног веризма, све до модерних драма Ибзена, Стриндберга, Хауптмана и Чехова, односно реалистичког поступка код Шолохова и Солжењицина.

Наставни програм Хрватског језика за гимназије, настао према курикуларној реформи из 2019. године, прописује једно обавезно дело европског реализма – роман Злочин и казна Фјодора Михајловича Достојевског. На „Попису класичних хрватских и свјетских књижевних текстова за цјеловито читање или читање уломака” налази се још неколико дела представника ове епохе. То су романи Чича Горио Онореа де Балзака, Госпођа Бовари Гистава Флобера, Очеви и деца Ивана Сергејевича Тургењева, Ана Карењина и Васкрсење Лава Николајевича Толстоја, приповетка „Шињел” Николаја Васиљевича Гогоља, Мопасанова новела „На води”, као и избор из кратке прозе и драма Три сестре Антона Павловича Чехова.

У уџбеничком серијалу Књижевни времеплов издавачке куће Профил Клет, наилазимо и на друга дела европских писаца реализма. У читанци за први разред гимназије у поглављу „Прича о јунаку” налазимо дело „Цврчак и мрав” Сомерсета Мома, енглеског писца који је стварао на међи епоха реализма и модернизма, као и „Причу јапанског каменара” Мултатулија, писца који најављује епоху реализма у холандској књижевности. У поглављу „Ја, ми, они” проналазимо биографију Џејн Остин, смештену уз животопис Марије Јурић Загорке.

Ученици трећег разреда који користе уџбеник из овог серијала, на његовим страницама упознају књижевну епоху реализма. Поглавље Књижевни времеплов ученике уводи у поетику реализма у европском контексту, наводећи одломке из Флоберовог романа Госпођа Бовари и Толстојеве Ане Карењине. И у другим поглављима овог уџбеника наилазимо на дела представника европских књижевности реализма. Поглавље „Испод Гогољеве кабанице” подразумева читање одломака из Гогољевог „Шињела”, али и Стендаловог романа Црвено и црно, Балзаковог Чича Горија и Злочина и казне Ф. М. Достојевског.

У односу на курикуларну реформу, наставни програм Хрватског језика за гимназије из 1995. године, подразумевао је шири избор обавезних дела писаца ове епохе у европским књижевностима. Ученици трећег разреда су се упознавали са главним одликама европског реализма, позитивизмом и сцијентизмом, ставовима Иполита Тена, као и главним представницима реализма у француској, руској и енглеској књижевности, односно натурализмом. Програмом су била прописана дела Онореа де Балзака (Чича Горио), Гистава Флобера (Госпођа Бовари), Ивана Сергејевича Тургењева („Шума и степа” и „Надстојник” из Ловчевих записа), Николаја Васиљевича Гогоља („Шињел”), Фјодора Михајловича Достојевског (Злочин и казна), Лава Николајевича Толстоја (Ана Карењина), Емила Золе (Жерминал или Тереза Ракен) и Мопасана („На води”). У изборном делу програма „Књижевност, казалиште и медијска култура” за први разред гимназије, ученици су могли да се упознају и са по једним реалистичким романом енглеске и америчке књижевности – Дејвид Коперфилд Чарлса Дикенса и Доживљаји Хаклберија Фина Марка Твена.

На страницама читанке Књижевни времеплов 3 (2011) проналазимо одломке из Стендаловог романа Црвено и црно, Балзаковог Чича Горија, Флоберове Госпође Бовари, Гогољевог „Шињела” и Мртвих душа, Ловчевих записа („Шпан” и „Шума и степа”) и Очева и деце Ивана Сергејевича Тургењева, Толстојеве Ане Карењине, Злочина и казне Ф. М. Достојевског, Текеријевог Вашара таштине, као и два дела представника натурализма у француској књижевности – Золе (Тереза Ракен) и Мопасана („На води”).

Нови наставни програм Словеначког језика и књижевности из 2025. године прописује три целине у којима се бира по једно дело писаца, представника реализма у европским књижевностима. У првој целини су заступљени романи Злочин и казна Ф. М. Достојевског, Ана Карењина Л. Н. Толстоја и Госпођа Бовари Гистава Флобера. У другој целини се бира између Гогољевих приповедака „Шињел” и „Нос”, односно Мопасанових новела „Огрлица” и „Дунда”. Трећа целина обухвата Ибзенове драме Нора и Авети, као и Золин роман Јазбина.

Раније важећи наставни програм Словеначког језика (2008) је додатно проширивао изборност дела, обухватајући пет обавезних целина:

1) Стендал – Црвено и црно или Балзак – Чича Горио или Флобер – Госпођа Бовари

2) Гогољ – Мртве душе или Толстој – Рат и мир или Достојевски – Злочин и казна

3) Зола – Јазбина или Жерминал

4) Гогољ – „Шињел” или Мопасан – „Огрлица”

5) Гогољ – Ревизор или Ибзен – Авети или Стриндберг – Госпођица Јулија

Изборни део овог наставног програма је знатно проширивао канон дела и писаца епохе реализма у светској књижевности. Међу њима су се нашли Чарлс Дикенс (Оливер Твист, Дејвид Коперфилд), Вилијам Мејкпис Текери (Вашар таштине), Томас Харди (Тес од рода Д’Ербервила). Лав Николајевич Толстој (Васкрсење, Ана Карењина), Фјодор Михајлович Достојевски (Идиот, Браћа Карамазови), Иван Александрович Гончаров (Обломов), Иван Сергејевич Тургењев (Очеви и деца), Гистав Флобер (Три новеле, „Простодушно срце”), Хенрик Ибзен (Нора) и Николај Васиљевич Гогољ (Нос). Осим тога, у изборни део програма уврштене су и студије и књижевна дела која ступају у дијалог са епохом реализма, писаца попут Штефана Цвајга (Градитељи света), Јанка Лаврина (есеји о Толстоју и Достојевском) и Џулијана Барнса (Флоберов папагај).

Наставни програм Македонског језика и књижевности за трећи разред гимназије прописује једно дело француске књижевности реализма – роман Чича Горио Онореа де Балзака, као и дела тројице писаца руске књижевности ове епохе: Николаја Васиљевича Гогоља (Ревизор, избор из прича и одломци из Мртвих душа), Фјодора Михајловича Достојевског (Злочин и казна) и Лава Николајевича Толстоја („Смрт Ивана Иљича”). У уџбенику Македонски јазик и литература за III година за реформираното гимназиско образование (2019), који потписују Венко Андоновски, Марјан Марковић и Глигор Стојковски, наилазимо на интерпретацију Балзаковог романа Чича Горио, Гогољевих приповедака „Шињел”, „Нос” и „Портрет”, романа Злочин и казна Ф. М. Достојевског и новеле „Смрт Ивана Иљича” Л. Н. Толстоја.

Ученици деветог разреда у Бугарској епоху реализма у европским књижевностима упознају само путем дела двојице аутора француске књижевности – Онореа де Балзака (Чича Горио) и Гистава Флобера (седмо поглавље првог дела Госпође Бовари). Премда је у наставним програмима Бугарског језика и књижевности доминантна национална књижевност, куриозитет је појава једног српског писца реализма у наставном програму за шести разред основних школа у Бугарској – Аутобиографија Бранислава Нушића, из које бугарски основци читају одломак о школи или о часу географије.

Анализа регионалних наставних програма нам је омогућила увид у начин креирања канона европске књижевности реализма за (средњо)школске потребе. У њима налазимо можда и најдоследнији избор писаца и књижевних дела која презентују епоху, те се у свим регионалним програмима појављују имена представника француске (Балзак, Флобер, Мопасан, Зола) и руске књижевности (Гогољ, Толстој, Достојевски, Тургењев), понегде уз избор из текстова англофоних аутора (попут Дикенса, Џејн Остин или Текерија). Проблем са којим се наставни програми најчешће суочавају јесте недоследност у разграничењу епоха, па ће се неки аутори у различитим државама појављивати и као представници романтизма (попут Џејн Остин), односно модернизма (попут Чехова, Ибзена и Стриндберга).

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

СЕКУНДАРНА ЛИТЕРАТУРА

1. RKT 1992: Rečnik književnih termina. Prir. Dragiša Živković. Beograd: Nolit.
2. Деретић 2008: Јован Деретић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Solar 2016: Milivoj Solar. Povijest svjetske književnosti. Beograd: Službeni glasnik.

УЏБЕНИЦИ

1. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2011: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov 3:čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije (po starom programu). Zagreb: Profil Klett.
2. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov1: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
3. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov 3: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije.Zagreb: Profil Klett.
4. Андоновски et al. 2019: Венко Андоновски, Марјан Марковиќ, Глигор Стојковски. Македонски јазик и литература за III година за реформираното гимназиско образование. Скопје: Култура.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ

1. Програм Хрватског језика за гимназије, 1995: http://dokumenti.ncvvo.hr/Nastavni_plan/gimnazije/obvezni/hrvatski.pdf
2. Програм Хрватског језика за основне школе и гимназије, 2019: https://mzom.gov.hr/istaknute-teme/odgoj-i-obrazovanje/nacionalni-kurikulum/predmetni-kurikulumi/hrvatski-jezik/741
3. Програм Словеначког језика за гимназије, 2008: https://share.google/9lEbV177c0yAuWOuz
4. Програм Словеначког језика за гимназије, 2025: https://share.google/FQHn90b5Ux8c4PX3D
5. Програм Македонског језика и књижевности за трећи разред гимназије, 2002: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2018/02/Nastavna_programa-Makedonski_jazik_i_literatura-III_GO-mkd.pdf
6. Бугарски језик и књижевност за шести разред општег образовања (модул: Књижевност), 2023: https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_vi_lit.pdf
7. Бугарски језик и књижевност за девети разред општег образовања (модул: Књижевност), 2023: https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_ix_lit.pdf