Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Аграрно питање у Босни и Херцеговини после 1910.године; Српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XX веку” на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Аграрно питање у Босни и Херцеговини после 1910.године; Српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XX веку” (21. 8. 2026) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Аграрно питање, присутно у Босни и Херцеговини још од 1878. године, наставило је да оптерећује друштвене односе и политичку структуру земље и након 1910. године, односно после анексије и доношења Земаљског статута, на почетку истиче Карановић. Аустроугарске власти биле су спремне само на ограничене реформе, па је 1911. године уведен факултативни откуп кметских поседа. Међутим, тим законом аграрно питање није решено, а феудални односи су у великој мери наставили да опстају.

Карановић истиче да законом нису биле задовољне ниједна од заинтересованих страна. Аустроугарска је, трудећи се да очува муслиманску земљопоседничку аристократију као важан ослонац своје власти и као друштвени слој који би муслиманско становништво везао за интересе Хабзбуршке монархије, покушала да сачува постојећу друштвену структуру. Међутим, факултативни откуп није задовољио интересе ширег становништва, док је истовремено довео до постепеног економског и социјалног слабљења муслиманске аристократије. На тај начин, аграрно питање остало је један од најзначајнијих извора социјалних и политичких напетости у Босни и Херцеговини.