Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Избори за Босанскохерцеговачки сабор 1910. године — српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XX веку” (2. 8. 2026) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Током предавања Карановић је говорио о политичким приликама у Босни и Херцеговини након доношења Устава 1910. године и расписивања избора за први сазив Босанскохерцеговачког сабора. Избори су одржани крајем маја 1910. године према конфесионално-куријалном систему, који је, како је истакнуто, првенствено био у функцији очувања аустроугарске власти и њене контроле над националним, верским и социјалним заједницама у Босни и Херцеговини. Такав изборни модел сведочио је о колонијалном карактеру управе у покрајини, заснованом на конфесионалном и сталешком принципу.
У наставку предавања било је речи о резултатима избора. Све српске мандате освојили су представници Српске народне организације (31 мандат), док су муслиманске представнике чинили чланови Муслиманске народне организације (24 мандата). Хрватски представници били су подељени између Хрватске народне заједнице и Хрватске католичке удруге. Прво заседање Сабора започело је 15. јуна 1910. године, а за председника је изабран Адибег Фирдус, док су потпредседници били Никола Стојановић и Никола Мандић.
Завршни дeо предавања био је посвећен политичким сукобима унутар Сабора, као и атентату Богдана Жерајића на генерала Маријана Варешанина, који је представљао један од показатеља све већег политичког ангажовања омладине у Босни и Херцеговини.
Остави коментар