ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РОМАНТИЗМА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ I ДЕО: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

Аутор: мср Владимир Папић

Романтизам представља прву велику епоху коју можемо да пратимо кроз упоредну историју књижевности свих јужнословенских народа. Српска књижевност заузима повлашћено место у наставним програмима Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, управо због посебног значаја романтизма за српску науку о књижевности, „с обзиром на значај филолошко-правописне реформе В. Караџића и усвајање усмене књижевности као доминантне вертикале у развоју потоње поетике српске књижевности” (ПРКТ 2011: 339).

Актуелни Програм наставе и учења за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2020) српску књижевност романтизма уводи у одељку посвећеном „тематизовању мрачних понора људске душе, страшног, језовитог и фантастичног”, односно Костићев „Спомен на Руварца” доводи у везу са Поовим „Гавраном”. Друга тематска целина овог наставног програма посвећена српској књижевности романтизма јесте она која тумачи „романтичарску тему љубави према мртвој драгој и елегичан однос према животу и умирању”. У овој програмској целини ученици упознају репрезентативна дела Бранка Радичевића („Кад млидија’ умрети”), Јована Јовановића Змаја (Ђулићи увеоци, у избору) и Лазе Костића („Међу јавом и мед сном”, „Santa Maria della Salute”). Изборне садржаје у овом одељку чине Хајнеова поезија и Његошева најпознатија песма – „Ноћ скупља вијека”.

Трећа програмска целина која обухвата проучавање књижевне епохе романтизма у српској књижевности садржи интерпретацију оних дела која проблематизују „усмереност на национално буђење и почетак стварања на народном језику”. У центру ове теме јесу појава и победа Вукове језичке и културне реформе, а осим Вукових текстова – „Критика на роман Љубомир у Јелисиуму” и „Писмо кнезу Милошу”, обавезна дела уврштена у ову целину јесу Његошев драмски спев Горски вијенац и поезија Ђуре Јакшића („Орао”, „На Липару”). Најновији наставни програм за први разред гимназије, који ће бити уведен у наставни процес школске 2027/2028. године, Ђуру Јакшића види и као књижевну инспирацију својих савременика, па се као пример лирике у овом програму налази и Змајева песма „Светли гробови”.

Романтичарски поглед на свет и повезивање народне традиције са савременошћу, креатори важећег наставног програма за други разред гимназије виде и у Андрићевом стваралаштву. Његове приповетке „Пут Алије Ђерзелеза”, „Мост на Жепи” и „Аникина времена” представљају сублимацију поетика романтизма и реализма, као и њихово повезивање са модерним тенденцијама у српској и европској књижевности, што Андрићев приповедни опус смешта у посебну целину наставног програма за разред у ком се тумаче књижевна дела Вука и Његоша.

Стари наставни програм, актуелан до 2020. године, подразумевао је још нека дела писаца српског романтизма, али и примере ове епохе у делима писаца других јужнословенских народа. У односу на актуелни наставни програм, аутори су подразумевали читање ширег избора примера из различитих области стваралаштва Вука Стефановића Караџића. Он се као реформатор језика и правописа у овом програму појављивао у „Предговору Српском рјечнику”, као сакупљач народних умотворина у запису „О подјели и постању српских народних пјесама”, као критичар и полемичар у „Критици на роман Љубомир у Јелисиуму”, а као писац, односно историчар и биограф у Житију Ајдук-Вељка Петровића. Осим Бранкове песме „Кад млидија’ умрети”, гимназијалци су читали и Ђачки растанак, Јакшићево стваралаштво је било заступљено и одломцима из драме Јелисавета, кнегиња црногорска, док се Змајево стваралаштво представљало и путем Ђулића, односно „Јутутунске народне химне”. Наставни програм за други разред гимназије је подразумевао и упознавање са делима двојице аутора других јужнословенских књижевности – Мажуранићевим спевом Смрт Смаил-аге Ченгића као примером хрватске, односно Прешерновим Сонетним венцем као примером словеначке романтичарске књижевности. Стари наставни програми за средње стручне школе (2013) су подразумевали читање одломака из Шеноиног романа Сељачка буна, којих нема у новијим читанкама, док су ранији програми Књижевности у филолошкој гимназији на списку обавезних дела наводили и посвету Његошевој Лучи микрокозма, односно одломак „О песничком заносу” из Костићеве Књиге о Змају.

Увидом у одобрене читанке примећујемо још нека одступања од старог и новог програма за други разред гимназије. На пример, у новој читанци ИК Едука (2021) наилазимо и на Костићеву песму „Снове снивам”, односно на QR код који води ка тексту и интерпретацији одабраних Змајевих Ђулића (који су сада смештени у наставни програм за осми разред основне школе). У адаптираној верзији читанке ИК Нови Логос наилазимо на додатне, раније заступљене Вукове текстове – „Предговор Српском рјечнику” и „О подјели и постању народних умотворина”. Старије верзије читанки за други разред гимназије нуде знатно шири распон додатних књижевних текстова епохе романтизма. Заводова читанка одобрена 1991, а адаптирана 1998. године, обухвата Радичевићеву „Тугу и опомену” и Јакшићеву „Отаџбину”. „Отаџбина” и Змајеви „Светли гробови” су уврштени у читанку Александра Јовановића из 2005. године, док на страницама читанке Душка Бабића (2011) налазимо шири избор Радичевићеве поезије („Девојка на студенцу”, „Клетва”, „Никад није вито твоје тело”, „Туга и опомена”), Змајеву „Јутутунску јухахаху”, Јакшићеве песме „Пијем” и „Ја сам стена”, као и одломак из Костићеве Књиге о Змају, односно поетска дела „Дужде се жени” и „Певачка имна Јовану Дамаскину” овог аутора. На страницама Логосове читанке (2016) своје место такође проналази Бранкова елегија „Туга и опомена”, док Клетов аутор даје и осврт на македонску књижевност романтизма, коју илуструје примером песме „Туга за југом” Константина Миладинова. На страницама Деретићеве Историје књижевности за други разред средње школе (2008) проналазимо и биографију Симе Милутиновића Сарајлије, као и Стефана Митрова Љубише – писца на међи романтизма и реализма.

На страницама читанке настале према наставном програму Матерњег језика за други разред гимназија у Црној Гори (Павловић–Јелушић 2007) увиђамо сродан приступ романтизму у српској и другим јужнословенским књижевностима. У овом уџбенику су заступљена дела Вука Стефановића Караџића („О подјели и постању српских народних пјесама”, одредница „Хајдук” из Српског рјечника и одломак из Житија Ајдук-Вељка Петровића), Петра Другог Петровића Његоша („Ноћ скупља вијека” и Горски вијенац тумачен кроз три групе одломака, као и роман Судилиште савременог писца Чеда Вуковића, који говори о Његошевом животу и стваралаштву), Стефана Митрова Љубише („Кањош Мацедоновић”), Бранка Радичевића („Кад млидијах умрети”), Ђуре Јакшића („Поноћ”), Лазе Костића („Међу јавом и мед сном” и „Santa Maria della Salute”), односно Мажуранића (Смрт Смаил-аге Ченгића) и Прешерна (Сонетни венац). Изостанак Јована Јовановића Змаја у овом наставном програму и уџбенику који га следи, наговештава даље реформе наставних програма књижевности у Црној Гори, које ће довести до тога да ниједно Змајево дело није прописано актуелним наставним програмима за основне и средње школе у овој држави. Уз то, примећујемо да у црногорским наставним програмима нема ниједног дела краља Николе Првог Петровића Његоша, писца чије стваралаштво обележава снажан утицај романтизма (нпр. „Онамо, ’намо”, Балканска царица).

Најужи канон обавезних књижевних текстова неопходних за матурски испит у Црној Гори предвиђа четири романтичарска дела – Његошев Горски вијенац и песму „Ноћ скупља вијека”, Љубишиног „Кањоша Мацедоновића” и најпознатију Костићеву песму, „Santa Maria della Salute”. Актуелни наставни програм за гимназије (2020) у првом разреду прописује тумачење Вуковог предговора Српским народним пјесмама, у четвртом посвету Његошевој Лучи микрокозма и песму „Ноћ скупља вијека”, док је тумачење дела јужнословенских писаца романтизма најприсутније у наставном програму за други разред.

Дела која гимназијски програм ЦСБХ језика и књижевности прописује јесу: Горски вијенац Петра Другог Петровића Његоша, „Кад млидијах умрети” Бранка Радичевића, „Поноћ” Ђуре Јакшића, „Међу јавом и мед сном” и „Santa Maria della Salute” Лазе Костића, Прешернов „Сонетни венац”, Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића, као и избор из Љубишиних Приповијести црногорских и приморских („Крађа и прекрађа звона” и „Кањош Мацедоновић”). Поглавље „Реализам без граница (позни модернизам)” подразумева читање романа Судилиште Чеда Вуковића у дијалогу са Његошевим делом. У важећој читанци за други разред гимназије у Црној Гори такође увиђамо тематски приступ тумачењу одломака из Горског вијенца, док се Радичевићева и Јакшићева поезија дају паралелно, у два наспрамна ступца, и тумаче у компаративном кључу, а „Кањош Мацедоновић” се не представља самостално, већ као паралела Његошевом спеву.

Читанка за други разред средњих стручних школа (2021), одобрена за коришћење у Црној Гори, знатно проширује интерпретацију Горског вијенца, посвећујући овом делу шездесет страница уџбеничког текста (од укупно 348). Насупрот устаљеном дијалогу Вуковићевог романа и Његошевог спева, ученицима црногорских стручних школа је понуђен и широк избор из модерне поезије инспирисане Његошевим животом и стваралаштвом. На страницама овог уџбеника, у оквиру потпоглавља „Пјесници Његошу”, налазе се следећа поетска дела: „Његош (Гроб на Ловћену)” Бранка Миљковића, „Ловћен” Васка Попе, „Зубља Његошева да светли са Ловћена” Исидоре Секулић, „Његош у Венецији” Милоша Црњанског, „Петру Петровићу Његошу” Петра Прерадовића, „Његош” Владимира Назора, „Његошев пријекор” Душана Костића, „Потоња ура Рада Томова” Александра Леса Ивановића[1], „Његош на Ловћену” Ивана В. Лалића, „Ловћен, Његошу” Миодрага Павловића, „Његош” Бошка Богетића, „Ловћенски рукопис” Милана Комненића и „Сестра Батрићева” Слободана Калезића.

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА, УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

1. ПРКТ 2011: Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури. Прир. Бојана Стојановић Пантовић и др. Нови Сад: Академска књига.
2. Деретић 2007: Јован Деретић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Јовановић 2005: Александар Јовановић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
4. Бабић 2011: Душко Бабић. Читанка за други разред средње школе. Београд: БИГЗ.
5. Сувајџић et al. 2016: Бошко Сувајџић. Наташа Станковић Шошо, Александра Угреновић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Нови Логос.
6. Павловић 2017: Миодраг Павловић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
7. Николић–Милић 2019: Љиљана Николић, Босиљка Милић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
8. Милић–Вучић 2020: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
9. Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Вукосава Живковић, Јелена Журић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.
10. Павловић–Јелушић 2007: Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
11. Čogurić et al. 2015: Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za drugi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
12. Kalezić-Radonjić et al. 2021: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

1. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
3. Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију, 2026, доступан на: https://zuov.gov.rs/preuzimanje/2281/prosvetni-glasnik-2026-1/603005/pg-2026-1-7-os7-8

Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a

[1] Треба поменути да је још једна песма Александра Леса Ивановића посвећена Његошу део наставних програма у Црној Гори. Наставним програмом за шести разред деветогодишње основне школе је предвиђено читање и тумачење песме „Биљарда”.