Аутор: Предраг Рајић, политички аналитичар и правник
Поменута улагања пратило је и јачање Рамзана Кадирова, који је постао неспорни владар Чеченије, али и најутицајнији политичар у региону. Његову владавину прате критике дела руских медија, организацијe које се залажу за слободе и људска права, али и међународна удружења са истим циљем, због нарушавања процесних и других права затвореника у Чеченији, затим умањивања права жена, етничких, сексуалних и политичких мањина, као и због насиља за које његови критичари тврде да је део Кадировљевог редовног политичког деловања и поступања органа власти на чијем је он челу, које се у поменутим круговима неретко описује као брутално и спрам политичких противника.
Сам Кадиров демантује ове тврдње, истичући ипак чеченску особености и наглашавајући како није реално очекивати да она може функционисати на исти начин, на који и остатак РФ. И заиста, упркос формално световном карактеру државе, уставу и законима који су уподобљени федералним, де факто у Чеченији влада обичајно право, са повременим примесама шеријата и у одређеним областима федералног законодавства. Тако је државни матичар уписао у регистар блиског Кадировљевог сарадника који је ступао у брак по други пут, без претходног развода, док иако незванично, жене у Грозном и остатку Чеченије усклађују своје одевање са правилима која су прописана исламским учењем.
Кадиров је декларисани верник, за време његовог мандата, Чеченија је добила једну од највећих џамија у том делу света, у центру престоног Грозног – „Срце Чеченије”. Кадиров инсистира на изучавању чеченског језика и историје, полаже на обичаје и традицију, труди се да развије рурални део земље и тврдо брани патријархални начин живљења који је у Чеченији доминантан вековима. Поред већ поменутих уступака, централне власти су управљање републиком готово у потпуности препустиле Грозном. Оружане снаге РФ су задржале свега две војне базе на територији Чеченије. Када напуштају касарне и улазе у насељена места претходно морају да се најаве локалним властима.
Регионалне власти су далеко боље опремљене од свих других оружаних формација које делују на локалу у Руској Федерацији.
Кадировци се обучавају у посебним камповима, по спартанском систему и од најмлађег доба. Обучени борац, по сведочењу руских истраживачких новинара, способан је са 12 година да рукује најширом палетом наоружања и управља најразличитијим возилима која се користе у ратним операцијама. Кадировљева власт и сама много улаже у војну опрему, док и централне власти уступају савремену технику, пре свега због чињенице да су кадировци били у првим редовима када су руске оружане снаге деловале у последњих десет година. Било да је реч о рату са Грузијом, било да се ради о интервенцији у Сирији или рату на Донбасу. Ипак, овај однос често није двосмеран. Руско становништво је током постојања ЧРИ доживело прави егзодус на територији републике. Али, оно што изненађује јесте наставак пада броја етничких Руса у Чеченској Републици и у миру, односно периоду инфраструктурног јачања републике, а након окончања ратних дејстава.
Руса је тако у Чеченији 2002. године било 40.600, док је њихов број за само осам година релативног мира пао на 24.382, односно преко 40%.
Руси који су напустили Чеченију услед рата и прогона са којим су се суочавали током постојања ЧРИ се нису вратили, а други грађани РФ који би евентуално имали жељу да се доселе у Чеченију, морају за то добити одговарајући пристанак локалних власти.
Данашња Чеченија није остварила привредни раст који би могао да прати инфраструктурни развој. Реч је о републици која у великој мери зависи од дотација централних власти, а којој је кључни извор прихода пољопривреда и енергенти које сама не експлоатише.
Уз то, Чеченија располаже озбиљном војном моћи, прекаљеним борцима који обучавају млађе нараштаје по истинском спартанском моделу. Комплетно друштво је усмерено тако да ствара нове генерације конаха. Такође, Чеченија иако антиџихадистички расположена, дефинитивно није ни световни субјект. Исламизација различитих сфера друштва, од културе, преко правосуђа и администрације, до привреде је веома јасно уочљива и њене размере сежу онолико далеко, колико и моћ локалне касте.
Остави коментар