КЊИЖЕВНОСТ РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

III ДЕО: КЊИЖЕВНЕ ЕПОХЕ ОД БАРОКА ДО ПРОСВЕЋЕНОСТИ

 У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА У ЦРНОЈ ГОРИ И БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Аутор: мср Владимир Папић

Наставни програми и уџбеници који су у последње две и по деценије представљали основ за средњошколску наставу књижевности у Црној Гори и Републици Српској, у највећој мери кореспондирају са садржајима наставних програма који су у Србији важили до 2020. године. За разлику од раније прописаних наставних програма у Србији, када су књижевне епохе барока и класицизма тумачене у првом разреду, ученици црногорских гимназија и средњих стручних школа су се са њима упознавали у другом разреду. Овакав концепт је био заступљен у наставном програму Матерњег језика и књижевности (2005), а затим се задржава и у програму Црногорског језика и књижевности (2011), односно Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности (2020).

Актуелни гимназијски програм на часовима посвећеним читању и тумачењу књижевних остварења барока подразумева анализу одломака из Шекспирове трагедије Ромео и Јулија и Сервантесовог романа Дон Кихот, који садрже елементе барокне поетике: „хиперболисање осјећања, експресивност израза, нагомилавање ријечи, субјективност јунака, изједначавање свијета маште са стварношћу у јунаковом доживљају, детаљисање у опису”. Програм прописује и дела двојице аутора јужнословенских књижевности, представника приморског барока, Ивана Џива Гундулића (одломци из Османа) и Крста Ивановића (Позоришне успомене из Венеције – мемоарски спис Будванина који је био хроничар позоришног живота барокне Венеције). Када је реч о књижевном стваралаштву епохе класицизма, и ученици у Црној Гори читају Молијерове комедије, с тим што у овим наставним програмима Тартиф замењује Тврдицу као канонски наслов који дефинише Молијерово стваралаштво.

Када је реч о епохи просвећености у европској и јужнословенским књижевностима, ни наставни програми у Црној Гори не подразумевају читање дела неког представника европског просветитељства, већ епоху илуструју примерима јужнословенских књижевности. Осим дела Доситеја Обрадовића (Живот и прикљученија) и Јована Стерије Поповића (Кир-Јања), ученици у Црној Гори читају и дела Светог Петра Цетињског (Петра Првог Петровића Његоша) – избор из посланица и чланова Законика обшчег црногорског и брдског, односно Турска писма Стефана (Стјепана) Зановића – роман у ком ова чувена историјска личност компилира просветитељске идеје присутне у Европи свог доба, пишући на француском и италијанском језику. Као што гимназијалци у Србији читају роман Судбина и коментари Радослава Петковића, односно Павићеве приче инспирисане епохом барока, у уџбеницима у Црној Гори наилазимо на историјске романе Чеда Вуковића, аутора који из савремене перспективе посматра живот и дело Петра Првог (Поруке) и Петра Другог Петровића Његоша (Судилиште).

Највеће одступање у односу на важеће наставне програме у Србији, Црној Гори и Републици Српској налазимо у уџбенику за црногорске средње стручне школе, који садржи примере позне ренесансе (Ослобођени Јерусалим Торквата Таса), просветитељства у европским књижевностима (Волтеров Кандид), Доситејево „Писмо Харалампију”, али и извор за Посланице Петра Првог – Прву посланицу Светог апостола Павла Коринћанима. У следећој табели је представљен преглед дела и писаца у читанкама објављеним у Црној Гори после 2005. године:

Табела 1. Књижевна дела и писци епоха барока, класицизма и просветитељства у реформисаним уџбеницима у Црној Гори.

Наставни програм за гимназије у Републици Српској дела барока и класицизма смешта у први разред (када се тумаче одломци из Гундулићевог Османа и Молијеров Тврдица)[2], док у читанци за први разред средњих стручних школа, у којој се књижевност посматра из теоријског, а не књижевноисторијског угла, Гундулићев Осман представља пример епа. Наставни програм за други разред гимназије све барокне, класицистичке и просветитељске појаве у српској књижевности дефинише називом „Просвјетитељство”. У оквиру ове целине ученици читају дела Гаврила Стефановића Венцловића и Захарије Орфелина, као и Доситеја Обрадовића („Писмо Харалампију” и први део Живота и прикљученија) и Јована Стерије Поповића (Тврдица). Наставни програм не прописује која Венцловићева и Орфелинова дела ученици треба да тумаче на часовима књижевности, док у актуелној читанци за други разред гимназије (Пржуљ–Митрић 2021) уочавамо уврштавање Орфелиновог „Плача Сербији” и избора из Венцловићевог Црног бивола у срцу (осим истоимене песме, ауторке у садржај уџбеника инкорпорирају и дела „Роса”, „Бог смрти”, „Позив на читање” и „Провалија између нас”). Приручник Књижевност за други разред гимназије Душка Бабића (2020) укључује и „Оглед о просвећености” Џона Лока, одломке из Волтеровог Кандида, избор из Венцловићевих песама, беседа и легенди, као и Стеријину песму „Човек” из Даворја. Читанка за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања (Вучић 2025) као пример барокног стила ученицима представља одломак из Калдеронове драме Живот је сан, класицизам у овом уџбенику илуструју Молијерова и Стеријина комедија Тврдица, док је просветитељство обележено стваралаштвом Доситеја Обрадовића („Писмо Харалампију”, Живот и прикљученија и „Востани, Сербије!”).

С обзиром на чињеницу да Федерација Босне и Херцеговине нема униформни наставни програм БХС језика и књижевности за све кантоне, заступљеност књижевности XVII и XVIII века ћемо посматрати на примеру двају одобрених уџбеника с почетка овог века: Читанке за први разред средњих техничких и стручних школа и медресу (Hasić–Mujkanović 2004) и Читанке за други разред гимназије (Lešić 2006). Прва анализирана читанка даје једноставан приказ епоха у европској књижевности – барок је илустрован емблематичним драмским делима (Лопе де Вега: Фуентеовехуна и Педро Калдерон де ла Барка: Живот је сан), класицизам примерима комедије и трагедије (Молијер: Шкртац и Жан Расин: Федра), док је просветитељство представљено жанром романа (Волтер: Кандид).

Читанка Зденка Лешића даје знатно шири приказ књижевног стваралаштва европских и јужнословенских народа у овом периоду, приказујући три веће целине: „Европска књижевност 17. и 18. стољећа”, „Просвјетитељство у јужнославенским земљама” и „Књижевност народа Босне и Херцеговине у 17. и 18. стољећу”. Када је реч о европској књижевности, избор дела је на трагу хрватских наставних програма важећих у време настанка овог уџбеника, док су највећа одступања у односу на све друге регионалне наставне програме приметна када је реч о књижевности насталој на тлу Босне и Херцеговине. На двадесет страна уџбеничког текста приказано је књижевно стварање босанских фрањеваца на народном језику (беседе Матије Дивковића и Љетопис Николе Лашванина), књижевност босанских муслимана на оријенталним језицима (поезија у избору дела шесторице аутора и проза илустрована Башескијиним Љетописом), алхамијадо књижевност (дела стварана на народном језику и записивана арапским писмом, међу којима се истиче балада „Чамџи Мујо и лијепа Ума” Умихане Чувидине, прве познате муслиманске песникиње из наших крајева), као и пример крајишких писама која су бошњачки војни заповедници на народном језику упућивали својим кореспондентима. Примећујемо и да се просветитељство у српској књижевности и култури илуструје баснама Доситеја Обрадовића, које нису уврштене ни у један други средњошколски уџбеник, док је дело Јована Стерије Поповића (Родољупци) због времена свог настанка у овом уџбенику смештено у епоху романтизма, заједно са Његошевим спевом Луча микрокозма који такође поседује елементе поетике ранијих књижевних епоха.

Табела 2. Поглавља посвећена светској и јужнословенским књижевностима 17. и 18. века у Читанци за други разред гимназије Зденка Лешића (2006).

Анализа наставних програма и уџбеника у Црној Гори, Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине нам је показала концепцијске сличности између наставних програма у Србији и региону, али и значајне разлике. Иако је основа наставних програма у Србији, Црној Гори и Републици Српској сродна, ученици у Црној Гори неће читати дела која поседују барокне тенденције у српској књижевности настајалој у тадашњој Угарској, док ће књижевно стварање у епохама барока и просветитељства бити илустровано и делима аутора са тла данашње Црне Горе (Крста Ивановића, Петра Првог Петровића Његоша и Стефана Зановића). Наставни програми у Републици Српској показују највећа поклапања са раније важећим програмима у Србији (до 2020. године), када су се у првом разреду тумачиле епохе барока и класицизма у европском контексту, а у другом барокне, класицистичке и просветитељске тенденције у српској књижевности XVIII и почетка XIX века. Осим великог одступања када је реч о заступљености аутора европских књижевности XVII и XVIII века, Читанка за други разред гимназије Зденка Лешића, која је пре више од две деценије одобрена за употребу у настави у Федерацији Босне и Херцеговине, показује другачији канон српске књижевности XVIII века у односу на програме у Србији, Црној Гори и Српској, док знатну пажњу посвећује стваралаштву на тлу Босне и Херцеговине, како босанских фрањеваца тако и муслимана који су писали на народном језику, али и на различитим оријенталним језицима.

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

1. Павловић–Јелушић 2007: Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
2. Čogurić et al. 2015: Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za drugi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
3. Kalezić-Radonjić et al. 2021: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
4. Ковачевић – Вучковић Ћинћур 2019: Љубомир Ковачевић, Радинка Вучковић Ћинћур. Читањем гласаш за љубав: дневник читања за осми разред основне школе. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
5. Бабић 2020: Душко Бабић. Књижевност за 2. разред гимназије и средњих стручних школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Пржуљ–Митрић 2021: Жељка Пржуљ, Маријана Митрић. Читанка за други разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
7. Вучић 2025: Катарина Вучић. Читанка за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
8. Hasić–Mujkanović 2004: Zejćir Hasić, Azra Mujkanović. Čitanka za 1. razred srednjih tehničkih i stručnih škola i medresu. Sarajevo: Svjetlost.
9. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

1. Наставни програм за други разред гимназије свих смјерова у Републици Српској, 2012: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2025/08/2.NPP-za-drugi-razred-svih-smjerova-1.pdf
2. Наставни програм за први разред гимназије општег смјера, 2025: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2025/08/%D0%B3%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%B3_%D1%81%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0.zip
3. Наставни програми за средње стручне школе у Републици Српској: https://rpz-rs.org/nastavni-programi-sss/
4. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a

[1] Одломци из романа Поруке Чеда Вуковића, који тематизује живот Светог Петра Цетињског, више нису део наставних програма за гимназије у Црној Гори, већ се тумаче у оквиру домаће лектире за осми разред деветогодишње основне школе и њихова темељна наставна обрада је представљена у дневнику читања Читањем гласаш за љубав 8 Љубомира Ковачевића и Радинке Вучковић-Ћинћур.

[2] Нови наставни програм за први разред гимназије (2025), према ком још увек нису прилагођени уџбеници у Српској, обухвата преглед књижевних епоха до хуманизма и ренесансе, уврштавајући у ово поглавље и пето певање Гундулићевог Османа.