КЊИЖЕВНОСТ РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

II ДЕО: КЊИЖЕВНЕ ЕПОХЕ ОД БАРОКА ДО ПРОСВЕЋЕНОСТИ У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА У СРБИЈИ

Аутор: мср Владимир Папић

Попут књижевности старог века, средњовековља, хуманизма и ренесансе, књижевност барока, класицизма и просветитељства представља тешко приступачно раздобље књижевне историје савременом ученику у Србији и државама региона. Вишевековна удаљеност подразумева архаичан језик, специфичан стил и теме које су средњошколцима искуствено и временски далеке. Стога актуелни наставни програми матерњег језика и књижевности теже осавремењивању овог подручја, како одабиром ученицима интересантних тема тако и истицањем њихове повезаности са савременим књижевним остварењима, на које су ове епохе, њихови ствараоци и дела пресудно утицали.

Наставни програми који су у Србији важили од краја ХХ до прве петине ХХI века, књижевна остварења барока и класицизма у европским књижевностима су сврставали у градиво првог разреда гимназије, док су се барокне тенденције у српској књижевности и епоха просвећености у нашој култури тумачили у другом разреду. Стога су наставни програми за први разред подразумевали читање одломака из најзначајнијег епа словенског барока – Османа Џива Гундулића[1] и Молијерове комедије Тврдица као примера класицизма у светској књижевности. Барокне тенденције у српској књижевности су се у другом разреду посматрале кроз примере стваралаштва Гаврила Стефановића Венцловића и Захарије Орфелина, а просветитељство је било илустровано Доситејевим стваралаштвом (Писмо Харалампију и први део Живота и прикљученија) и комедијом Кир Јања (Тврдица) Јована Стерије Поповића.

Уџбеници који су у овом периоду били одобрени за коришћење у настави у Србији су неретко проширивали списак прописаних дела, тежећи да поменуте књижевне епохе што адекватније представе ученицима. Увидом у уџбеничка издања за други разред гимназија и средњих стручних школа објављивана у Србији између 2005. и 2019. године, можемо стећи слику о намерама њихових аутора да модернизују приступ српској књижевности и култури XVIII века, које ће бити инкорпориране у будуће наставне програме у уџбенике који су настајали после 2020. године:

Табела 1. Књижевност од барока до просвећености у неким од раније важећих уџбеника за други разред гимназија и средњих стручних школа у Србији.

Актуелни наставни програм за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2020) у поглављу „Барок у европској књижевности и барокне тенденције у српској књижевности” прописује три обавезна дела: Црни биво у срцу Гаврила Стефановића Венцловића, Плач Сербији Захарије Орфелина и одломке из епа Осман Џива Гундулића. Наставни програм истиче важност разумевања „специфичности развоја српске књижевности у Угарској у том периоду (18. век) – оријентисаност на националне теме и обраду која је у погледу језика (српско-словенски са примесама славеносрпског) усмерена на сложеност израза и покретљивост у ритму и говору, што је у складу са основним одликама барока као уметничког стила”, док би Гундулићев спев требало да илуструје особености барока на тлу Дубровника и специфичности словенске историје и културе инкорпориране у ово дело.

Изборни садржаји понуђени наставницима и ученицима у оквиру овог поглавља могу да се поделе у три категорије: 1) дела са типичним барокним религијским темама у српској књижевности (Орфелинов „Плач Јеремијин”, „Молитва заспалом Господу” патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића и Венцловићеве Беседе шајкашима); 2) класична дела европске књижевности барока (драма Живот је сан Педра Калдерона де ла Барке); 3) дела савремене српске књижевности која кореспондирају са барокном епохом (поезија Милосава Тешића („Прелет севера – Круг Рачански Дунавом” и „Као лађа на пучини”), роман Судбина и коментари Радослава Петковића, односно приче „Силазак у лимб” и „Изврнута рукавица” Милорада Павића).

Обавезни садржаји у оквиру наставне теме „Просветитељство и класицизам у српској књижевности” јесу дела Доситеја Обрадовића (Писмо љубезном Харалампију, одломци из Живота и прикљученија и песма „Востани Сербие”) и Јована Стерије Поповића (комедија Тврдица). Изборни део програма прописује могућност поређења Стеријине драме са истоименом Молијеровом комедијом, раније заступљеном у обавезном делу наставног програма. Премештањем Молијеровог Тврдице у изборни програм, као и изостављањем примера светске књижевности барока, класицизма и просветитељства у обавезном делу програма, губи се важан континуитет неопходан за разумевање развоја европске књижевности старијих епоха. Уврштавањем Тврдице и Калдеронове драме Живот је сан у обавезан део предметног програма, као и Волтеровог просветитељског романа Кандид, овакви дисконтинуитети би били избегнути.

Нови наставни програм за филолошке гимназије такође тежи проширивању списка канонских дела светске књижевности, те се у оквиру изборних садржаја повезаних са епохом класицизма у светској и српској књижевности, осим Молијерове најзначајније драме уврштава и Плаутова комедија која обрађује тему тврдичлука у античком Риму (Ћуп/Aulularia), док се класицизам илуструје и примерима трагедија инспирисаних античким митовима – Федра Жана Расина и Медеја Пјера Корнеја. Још један корак даље одлазе нови наставни програми Српског језика и књижевности за средње музичке школе, који у изборном делу програма названом „Књижевност и музика”, у оквиру тумачења дела епохе класицизма предлажу Молијерову драму Дон Жуан у дијалогу са истоименим сценским делом за које је музику писао Кристоф Вилибалд Глук.

Велике књижевне епохе барока, класицизма и просветитељства обухватају период од 17. века у европској до прве половине 19. века у српској књижевности и култури. Два и по века књижевног стваралаштва су у оквирима наставних програма за гимназије у средње стручне школе у Србији сведена на неколико најважнијих примера српске књижевности (Венцловић, Орфелин, Чарнојевић, Доситеј и Стерија), Гундулића као представника дубровачког барока и два писца европске књижевности смештена у изборни део програма (Молијер и Калдерон). Поетички дисконтинуитети који обележавају српску књижевност од пада под турску власт до почетка ХХ века онемогућавају паралелно праћење ових епоха у српској и европским књижевностима, али је разумевање развоја европских књижевности нужно за праћење утицаја на српске писце и посматрање српске књижевности у европским оквирима. Стога је неопходно проширивање наставних програма макар по једним обавезним делом светске књижевности за сваку од старијих књижевних епоха које се тумаче у школским програмима – од средњовековља до просвећености. Потребу за уврштавањем дела савремених српских аутора која су у дијалогу са барокним и просветитељским писцима и делима увиђамо још у читанци Александра Јовановића из 2005. године, да би деценију и по касније Тешићева поезија, Петковићев роман овенчан НИН-овом наградом и Павићеве кратке приче били уврштени у изборни део гимназијских наставних програма. Савремена дела осведочене књижевноуметничке вредности омогућавају темељније и успешније разумевање ових, ученицима временски, тематски и језички удаљених епоха, које су непресушна инспирација модерним истраживачима, научницима и писцима који у својим делима откривају запостављено благо српске културе.

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

1. Јовановић 2005: Александар Јовановић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
2. Бабић 2011: Душко Бабић. Читанка за други разред средње школе. Београд: БИГЗ.
3. Сувајџић et al. 2016: Бошко Сувајџић. Наташа Станковић Шошо, Александра Угреновић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Нови Логос.
4. Павловић 2017: Миодраг Павловић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
5. Николић–Милић 2019: Љиљана Николић, Босиљка Милић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
6. Милић–Вучић 2020: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
7. Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Вукосава Живковић, Јелена Журић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

1. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
3. Правилник о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу музичку школу, 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/4ad498a2-486c-4ea4-9044-858330975c01?fromLink=true

[1] До 1992. се у првом разреду тумачила и религиозна поема Сузе сина разметнога овог аутора, када наступају измене назива предметног програма (српскохрватски језик постаје српски) и рационализација броја дела аутора других јужнословенских књижевности (изостављањем дела Гаја, Миладинова, Шеное, Назора, Шопова, Коцбека и др.). Тада се из програма бришу и Сузе сина разметнога иако се стваралаштво Џива Гундулића још увек посматра као заједничко културно добро.

[2] Све недоследности у називима попут Сербии/Сербији, потичу из различитог начина насловљавања дела у анализираним наставним програмима и уџбеницима.

[3] Одређени наставни садржаји који се појављују у уџбеницима Душка Бабића и Александра Јовановића представљају делове наставног програма Књижевности за филолошке гимназије, који у првом разреду подразумева и читање одломака из Боалоове Песничке уметности, док у другом разреду ученици овог типа гимназије читају и Молитву заспалом Господу Арсенија Чарнојевића, одабране делове из Црног бивола у срцу Гаврила Стефановића Венцловића, Плач Сербији Захарије Орфелина, односно Стеријину песму „Човек” из Даворја.

[4] Овом уџбенику је сродан и приручник Књижевност за други разред средњих школа Душка Бабића, који је у Србији објавила издавачка кућа Партенон, а у Републици Српској Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево. У поменуте приручнике је уврштен и одломак из Волтеровог романа Кандид као пример просветитељства у светској књижевности.