Локални избори у Француској 2026. године

Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије

Локални, односно општински избори, у Француској одржани су у две фазе 15. и 22. марта 2026. године, у више од 1.500 општина и градова. Ови избори нису само административни чин, већ представљају и важан политички барометар тренутног расположења француских гласача пред председничке изборе 2027. године. У Француској, локални избори се одржавају по систему који омогућава листама (коалицијама или независним листама) да освајају већину на основу релативног или апсолутног броја гласова у првом и другом кругу. Овај систем често захтева тактичке коалиције, повлачења кандидата позиције и савезништва између блиских, а понекад и удаљених политичких група, што утиче на изборну стратегију и исход. Стога се ови избори не могу у потпуности схватити као дефинитивно расположење гласача пред велике изборе наредне године. Ипак, они показују значајне теме и однос према левим и десним политикама. Значај ова два круга се огледа у томе што омогућавају да се јасније разумеју досадашњи политички трендови, који обухватају слабљење традиционалних главних странака, пораст улоге радикалне левице (La France Insoumise, LFI), као и продор деснице и националистичких покрета, посебно у мањим градовима или на локалним нивоима.

Резултат избора у Паризу показује доминацију левице, која је чак у неким традиционално десним арондисманима и квартовима успела да стекне и нове гласаче. У француској престоници, Емануел Грегуар, кандидат Социјалистичке партије, освојио је место градоначелника Париза са приближно 53% гласова у другом кругу. Успео је да победи озбиљну кандидаткињу и некадашњу министарку Рашиду Дати, коју је подржало десно конзервативно крило републиканаца и партије с центра (Макронови коалициони партнери). Дати је, иако искусна конзервативна политичарка са историјом у националној политици, морала да се суочи са снажном левичарском коалицијом и јаком мобилизацијом гласача који су заступали прогресивне и еколошке политике. Грегуар, дугогодишњи градски функционер и партијски друг донедавне градоначелнице Париза Ан Идалго, водио је кампању у којој је понудио платформу социјалне правде, зеленог развоја и поштовања традиционалних левичарских вредности, укључујући политике за подршку најугроженијим слојевима друштва. Његова победа подразумева наставак политика које су присутне више од две деценије у Паризу.

Важно је  указати и на резултате у другим већим градовима јер се уочавају трендови који могу бити путоказ за догађаје у наредној изборној години. Марсеј је био веома важан за француску десницу, велики изазов, али и потврда левичарске контроле. Беноа Пајан, представник широке леве коалиције, поново је освојио градску већину и потврдио позицију градоначелника. Победио је Франка Алисиа из Националног окупљања. Пајан је на позицији  градоначелника од 2020. године, стога је имао изазов да грађани потврде задовољство његовим потезима у претходном периоду. Реизбор је потврдио да су социјалне и економске политике које одражавају потребе мешовите урбане популације која укључује и радничке слојеве и средњу класу, биле добро избалансиране и кључ његовог успеха.

Иако је на овим изборима левица успела да покаже значајну доминацију, али и неке центристичке странке из Макронове коалиције да остваре солидне резултате, имајући у виду незадовољство исказано на изборима за Европски парламент и ванредним националним изборима, десница је успела да освоји важан град на југу. Ерик Ћоти остварио је значајну победу у Ници, поразивши дугогодишњу контролу његовог бившег политичког савезника Кристијана Естроcија који је дуго водио град. Ова победа је интересантна и са аспекта да је Ћоти, у јеку политичке кризе у Француској направио преседан, напустио традиционалну десничарску партију републиканаца и повезао се са Националним окупљањем. Десни и конзервативни кандидати су изборили и вођење неким мањим градовима на југу, који указују да овај простор у унутрашњости, у мањим и руралним срединама може бити важан за успех деснице на изборима 2027. године. У Лиону, Грего́ри Душе, који је представљао еколошку партију, поново је одржао позицију градоначелника уз тесну конкуренцију од стране десничарског кандидата Жан‑Мишел Ауласа, познатог дугогодишњег председника фудбалског клуба Олимпик Лион. У Тулузу, Жан‑Лук Мудeнc, испред десног центра, успео је да одржи подршку против снажних кандидата радикалне левице Франсоа Пикемала и социјалистичког кандидата Франсоа Бријансона. Исход локалних избора указује на диференциран политички пејзаж у Француској, где традиционалне левичарске снаге и део центриста, кроз градске елите у центру и на северу још држе контролу, док десница стиче нову подршку на југу Француске.

Резултати локалних изборâ 2026. године показују да француска политика остаје фрагментарна и да су традиционалне партије под сталним притиском због растуће улоге радикалних формација (левих и десних), као и због локалних економских и социјалних питања која обликују преференције гласача. Победа левичарских кандидата у великим градовима, попут Париза и Марсеја указује на одржавање снажних база подршке. Ипак, значајан успех деснице у Ници и добар резултат националистичких група у југозападним регионима сигнализира повећану поларизацију. Ови избори, иако локални по својој природи, имају дубок утицај на одабир и програм кандидата, као и политичке платформе за председничке и парламентарне изборе.

Француска јавност и политички актери посматрају локалне изборе  2026. године као испит политичке снаге и потенцијалних савеза, који се могу пресликати на национални ниво. Један од првих аспеката који су аналитичари истакли био је низак ниво излазности који, иако нешто виши него 2020. године, и даље указује на значајан степен апатије и дистанце бирача од локалне политике. Le Monde напомиње да је одзив за први круг био око 57,6%, што је „историјски низак ниво”, при чему излазност тумачи као симптом дубљег замора и слабије мобилисаности унутар политичког система, посебно у урбаним срединама. Излазност сигнализира тенденцију да се бирач више фокусира на национална него искључиво локална питања, што појачава значај самих резултата у контексту будућих председничких и парламентарних избора.

Радикална десница (Национално окупљање) није остварила успех у великим градовима колико су неки очекивали, али је истовремено остварила историјске победе у мањим срединама. Жордан Бардела оценио је да су избори „највећи продор у историји странке на локалном нивоу” јер су освојили десетине општина у којима раније нису имали снажну присутност, иако нису освојени градови попут Марсеја или Тулона. Избори су потврдили да Национално окупљање има јака упоришта на локалном нивоу, али и да  недостаје широкa подршка у већим урбаним срединама, где центристичке и левичарске коалиције остају доминантне.

Избори су потврдили поделе унутар левичарског блока, укључујући односе између Социјалистичке партије, Зелених и радикалне левице – Непокорне Француске. У низу градова: Лимож, Брест и Клермон‑Феран,  показало се да поруке левичарске коалиције слабије привлаче гласаче. Француски аналитичари су посебно указали на то да, иако су левичари успели да задрже контролу у неким великим градовима, као што су Париз и Марсеј, њихова унутрашња фрагментација може бити проблем у будућим националним кампањама, нарочито ако не успеју да дефинишу заједничке платформе и тактичке савезе. Ово доводи у питање организовања и постојање тзв. „републиканског фронта” против екстремне деснице, посебно, ако се има у виду јачање и у већим срединама. Могло би да се догоди да партије праве стратешка удруживања, али не по сваку цену већ на основу локалних потреба и интереса бирача, што може утицати на формална или неформална савезништва на националном нивоу уочи 2027. Победа Грегуара у Паризу и његова изјава да ће град „бити срце отпора против потенцијалног окретања ка екстремној десници” показала је да социјалисти виде локалне изборе као први чин националних и председничких.

Избори су креирали француски политички пејзаж годину дана пре председничких избора 2027. Фрагментирани политички пејзаж, победе у Паризу и другим великим градовима и успон Националног окупљања, уз ограничења раста у великим градовима, почетни је оквир за кампању, која ће на јесен кренути у пуном јеку мада су већ неке политичке фигуре истакле своје кандидатуре. Унутрашње поделе левице остају више него деценијски изазов француског политичког живота, као и излазност бирача.