Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Рат Србије и Црне Горе против Османлијског царства 1877–1878. године – Српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XIX веку” (5. 2. 2026) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Карановић истиче да је друга фаза рата Србије и Црне Горе против Османског царства 1877. године донела значајне војне успехе и територијалне добитке за обе државе. И Србија и Црна Гора показале су већу војну организованост и ефикасност у односу на претходну годину.
Црна Гора је готово без прекида водила рат против Османског царства до примирја у периоду од новембра 1876. до априла 1877. године. Након што је Русија 24. априла 1877. започела рат са Османлијама, Црна Гора се два дана касније придружила руској страни и наставила ратне операције. Њен распоред снага остао је сличан као у првој фази рата. Иако је Турска напала Црну Гору са три правца, црногорске снаге су успешно одбраниле кључне градове као што су Никшић, Улцињ и Бар, уз истовремено територијално проширење.
Српске снаге су биле организоване у пет корпуса, истиче Карановић, са главним правцем дејства ка југоистоку. Основни циљеви били су освајање Ниша, ослобођење Врања и Пирота, као и продор ка западним деловима данашње Бугарске ради пружања помоћи руским снагама код Плевне. За разлику од 1876. године, ова фаза рата донела је Србији већи војни успех.
Политичким договорима великих сила, пре свега Аустроугарске и Русије, Србији и Црној Гори било је забрањено напредовање ка Босни и Херцеговини, те су њихове војне активности биле ограничене на источне и југоисточне правце.
Укупно посматрано, друга фаза рата 1877. године представљала је значајан корак ка јачању положаја Србије и Црне Горе и допринела је слабљењу османске власти на Балкану.
Напослетку, и Србија и Црна Гора су чекале окончање рата и потписивање мира, прво у Сан Стефану а онда и у Берлину који је требао да определи и судбину Западног Балкана што ће се напослетку поразно завршити.
Остави коментар