Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Устанак у Босни 1876–1877. године – Српско-муслимански односи у Босни и Херцеговини у XIX веку” (2. 2. 2026) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
На почетку предавања, Огњен Карановић је истакао да је устанак у Босни представљао значајан део српског националног покрета у оквиру Источне кризе од 1875. до 1878. године. Он је овај устанак дефинисао као вид српске револуције у Босни и Херцеговини.
За разлику од Херцеговачког устанка, који је започео Невесињском пушком и имао јасну организацију и снажну подршку Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе, босански устанак није располагао чврстом политичком и хијерархијском структуром. Посебно у Босанској крајини, где је био најинтензивнији, устанак је вођен без јединственог руководства и без јаког ауторитета који би га предводио.
Недостатак координације између устаничких чета и слабо усмеравање из Србије значајно су утицали на исход устанка. Након пораза у Црним потоцима 1877. године, устанак је доживео слом, а устаничке јединице су до Аустроугарске окупације деловале самостално и неорганизовано.
Карановић је нагласио да су судбина босанског и херцеговачког устанка имале далекосежне последице, не само по будућност Босне и Херцеговине, већ и по српске националне интересе. Босански устанак је имао важну улогу у формирању српског националног идентитета и оставио је трајан печат у историји српског народа.
Остави коментар