КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Аутор: мср Владимир Папић

Књижевност старог века обухвата темељна цивилизацијска дела настајала од појаве писмености до пада Западног римског царства. Поред античке књижевности, која подразумева литерарно стварање Грка и Римљана, у књижевност старог века убрајамо и египатску, сумерско-вавилонску, индијску, хебрејску, кинеску и јапанску књижевност. Старој књижевности припадају и дела древних арапских и персијских писаца, који својим животом и стваралаштвом захватају и средњовековље, али их део наставних програма и уџбеника у региону сврстава у ранг темељних остварења источних књижевности. Наставни програми за средње школе у Србији и земљама региона књижевност старог века најчешће своде на Еп о Гилгамешу, одломке из Библије и најзнаменитија остварења хеленске књижевности, попут Илијаде и Антигоне, због чега недостаје потпунија свест о најдужем (и територијално најраспрострањенијем) периоду људске повести и књижевности.

Када је реч о новим програмима наставе и учења за први разред гимназије у Србији, ученици су у обавези да прочитају одломке из првог и шестог певања Хомерове Илијаде (инвокација и сусрет Хектора и Андромахе), као и Софоклову Антигону, односно Еп о Гилгамешу, једно од најстаријих дела светске књижевности. Када је реч о светим књигама, ученици у Србији читају старозаветне одломке из Постања (о потопу) и Пјесму над пјесмама, односно новозаветно Јеванђеље по Матеју. Изборни део наставног програма подразумева проширивање канона старовековне књижевности путем одломака из Одисеје (боравак код Феачана), избора из митова и легенди старог века (пренесених путем дела Роберта Гревса и Густава Шваба), као и источњачких прича из 1001 ноћи, које су настајале вековима, а могу ући и у дијалог са српском народном прозом. Када је реч о савременим текстовима који кореспондирају са наставним садржајима посвећеним књижевности старог века, ваља поменути Пекићево „Чудо у Јабнелу”, које ступа у дијалог са новозаветним чудима из савремене, измењене перспективе времена без чуда.

Нови наставни програм Књижевности за филолошке гимназије даје избор из античких митова са којима би ученици требало да буду упознати (о Прометеју, Орфеју, Дедалу и Икару, Тезеју и минотару, јабуци раздора, Одисеју и Пенелопи, Едипу), шири избор одломака из Илијаде (Хекторова погибија и откуп), као и додатни избор из старозаветних текстова (о стварању света и човека, првобитном греху и прогонству из Раја, Каину и Авељу, Вавилонској кули и Јову). Осим Пекићеве приповетке, савремени осврт на проблеме које отварају дела класичне књижевности ученици филолошких гимназија у Србији могу да пронађу и у роману Vita brevis Јустејна Гордера, односно Убити птицу ругалицу Харпер Ли. Римска књижевност, као ни друге књижевности старовековних цивилизација, нису уврштене међу књижевне примере у актуелним наставним програмима у Србији, али можемо говорити о уџбеницима који дају кратак осврт на њихова литерарна остварења, попут Историје књижевности за први разред средње школе Јована Деретића, Злате Бојовић и Марије Митровић, приручника Књижевност и српски језик 1 Петра Пијановића, Читанке за први разред гимназија и средњих стручних школа Миодрага Павловића, односно Читанке за први разред средње школе Босиљке Милић и Катарине Вучић.

Гимназијалци у Црној Гори читају Еп о Гилгамешу као темељно цивилизацијско дело и одломке из светих књига – Библије (Потоп, Псалми, Пјесма над пјесмама, О сијачу и сјемену, Христ о дјеци, На Маслинској гори) и Кур’ана (Ел Фатиха, Ел’Аср, Јусуф). Актуелни гимназијски уџбеник Даничићев и Вуков превод Светог писма прилагођава ијекавском јотовању, док наставни програм, иако прописује суру Јусуф, не подразумева и читање старозаветних одломака о Праведном Јосифу, који би ученицима омогућили компаративни приступ анализи светих списа аврамских религија. У односу на актуелни наставни програм за гимназије у Србији, када је реч о читању и интерпретацији дела античке књижевности у Црној Гори увиђамо проширени списак програмом прописаних текстова. Осим Илијаде и Антигоне, гимназијалци у Црној Гори читају и одломке из Аристотелове Поетике, Аристофанову комедију Жабе, Еурипидову трагедију Медеја, али и избор из поезије грчких и римских песника. Хеленска лирика је заступљена делима Сапфо („Химна Афродити”), Анакреонта („Не бјежи од мене зато…”) и Пиндара („Мој народ пјева”), док римску књижевност представљају дела Вергилија („Смрт Цезарова”), Овидија („Златом се љубав осваја”), Тибула („Мој живот”) и Катула („Јадни Катуле”).

Раније важећа читанка (2007), написана према наставном програму Матерњег језика и књижевности, подразумевала је читање још неких песама Сапфо („Љубавна ватра”), Анакреонта („Младој Трачанки”), Катула („О својој љубави”) и Тибула („Како је слатко”), одломака из Вергилијевог епа Енеида, поезију римске песникиње Сулпиције („Венера је одржала обећање”), избор из псалама (који нису уврштени у нове гимназијске читанке), као и суру Мерјем из  Кура’ана, уврштену и у нову читанку за средње стручне школе (2020). Као пример епске поезије старог века, читанка за средње стручне школе у свом првом (теоријском) делу нуди и одломке из Махабхарате.

Досадашњи гимназијски програми у Републици Српској су подразумевали упознавање ученика са светим књигама аврамских религија (Талмуд, Библија, Кур’ан) и тумачење одломака из Светог писма (старозаветне параболе о потопу и Пјесме над пјесмама, односно дела о страдању и васкрсењу Христовом из Јеванђеља по Матеју), читање епа о Гилгамешу, одломака из шестог певања Хомерове Илијаде или певања по избору Одисеје, као и Софоклове драме Антигона. Нови наставни програм за гимназије, према ком још увек нису написани нови уџбеници, подразумева и ученичко упознавање са митовима и легендама античке Грчке (о Едипу, Сизифу и Нарцису), док наставни програм за средње стручне школе предвиђа упознавање са старозаветним текстовима у којима се говори о Адаму и Еви, односно новозаветном Бесједом на Гори.

Када је реч о уџбеницима у Федерацији Босне и Херцеговине, једини целовит уџбенички комплет БХС језика и књижевности за средње школе поседује издавачка кућа Сарајево Publishing. У Читанци за први разред гимназије, коју потписује Зденко Лешић, присутно је неколико поглавља посвећених књижевностима старог века. У поглављу које носи назив Свете књиге, ученици се упознају са одломцима из Торе (старозаветног Петокњижја) – Аврам и син му Исак, односно Мојсије изводи свој народ из ропства. Ученици читају и одломке из Књиге о Јову и Пјесме над пјесмама, док у избор новозаветних списа у овом уџбенику спадају одломци у којима Сотона искушава Христа и парабола о блудном сину. Света књига муслимана, Кур’ан, у овом уџбенику је заступљена одломцима из сура Приступ, Смак свијета, Расцијепљење, Земљотрес, Вријеме, Клеветник и Свитање.

Друго поглавље је посвећено хеленској књижевности и садржи одломке из Хомерових епова Илијада и Одисеја, поезију Сапфо („Химна Афродити”, „Пејзаж”, „Вечерњој звијезди”, „Снага љубави”), Алкеја („Не појмим правца”) и Анакреонта („Мучна је жеђ”), као и драме Есхила (Оковани Прометеј), Софокла (Антигона) и Аристофана (Птице). Књижевно стваралаштво античког Рима је представљено делима Вергилија (Енеида), Овидија (Метаморфозе), Катула („Мојој љубави”, „Самоме себи”, „Јадни Катуле”), Тибула („Мој живот”, „Час одмора”, „Против рата”), Овидија („Моји јади”), Марцијала (епиграми), Хорација („Саградио сам себи споменик”, Писмо Пизонима) и Плаута (Аулуларија). Књижевност источних народа приказана је путем Епа о Гилгамешу и избора прича из 1001 ноћи, али и неколицине других аутора, који својим стваралаштвом захватају средњовековље (попут Фирдусија, Хајама, Румија, Садија и Хафиза).

Када је реч о курикуларној реформи у Хрватској, обавезан део новог наставног програма чини Софоклова Антигона, док се међу предлозима за читање и интерпретацију могу наћи и одабрани делови Библије, грчки митови, Езопове басне, као и дела Илијада, Одисеја, Оковани Прометеј, Краљ Едип, Медеја, Енеида и Аулуларија. Књижевни времеплов 1 – читанка за први разред гимназије Драгице Дујмовић Маркуси и Сандре Росети Баздан, на својим страницама поседује митове о Прометеју, Сизифу, Аполону и Дафне, избор из Езопових басни, одломке из Софоклове Антигоне и Химну љубави апостола Павла. На страницама посвећеним прегледу књижевних епоха (од старог века до предренесансе), налазе се одломци о потопу из Епа о Гилгамешу, Библије, мита о Деукалиону и Пири и Историје света у 10 1/2 поглавља Џулијана Барнса. Поглед на књижевност источних народа завршава се одломком о Вавилону из Историје читања Алберта Мангела. Античка грчка књижевност је представљена одломцима из Есхиловог Окованог Прометеја, Софокловог Краља Едипа и Еурипидове Медеје, док се одломци из Хомерових и Вергилијевих епова налазе у уџбенику за трећи разред гимназије истог ауторског тима.

У односу на курикуларну реформу, стари програм Хрватског језика за гимназије из 1995. године је подразумевао знатно шири списак дела и аутора књижевности старог века. У оквиру увода у проучавање књижевности, ученици су могли да се сусретну са делима Тибула („Делији”), Марцијала („Сиромашни пјесник”), Анакреонта („Пијуцкајмо”), Хомера (Илијада), Езопа (басне) и Софокла (Антигона), Одељак „Темељна цивилизацијска дјела” је подразумевао упознавање ученика са Библијом, Талмудом, Кур’аном, Епом о Гилгамешу и Махабхаратом, док је већа пажња била посвећена и библијским текстовима (Постање, Излазак, Јудита, Пјесма над пјесмама, Псалми, Јеванђеље по Јовану). Примери античке грчке књижевности су били одломци из Хомерове Одисеје, поезија Алкеја („Лађи”), Сапфо („Љубавна страст”) и Пиндара („Пјесник о рату”), док је хеленска трагедија представљена делима Есхила (Оковани Прометеј), Софокла (Краљ Едип) и Еурипида (Електра). Римску књижевност у овом наставном програму репрезентују дела Плаута  (Аулуларија), Катула („Јадни Катуле”), Вергилија (Енеида), Овидија (одломци о Пираму и Тизби из Метаморфоза) и Хорација („Лидији”, Посланица Пизонима).

Вреди поменути и једну од најопширнијих антологија светске књижевности намењених наставној употреби на српскохрватском језичком подручју. Читанка из страних књижевности 1 Невенке Кошутић Брозовић представља хрестоматију књижевних текстова од старог века до класицизма. На страницама овог приручника наилазимо на дела староегипатске, вавилонско-асирске, хебрејске, арапске, персијске, индијске (санскритске), кинеске, јапанске, грчке и римске књижевности. Од Птахотепа до Апулеја и од Гилгамеша до Хафиза, писци и дела књижевности старог века најтемељније су представљени у компаративном кључу, дајући могућност ученицима и наставницима, студентима и проучаваоцима књижевности, да схвате значај и тоталитет књижевног стваралаштва од трећег миленијума пре нове ере до другог века нове ере.

Нови наставни програм Српског језика и књижевности за гимназије у Северној Македонији прописују читање Гилгамеша, Илијаде, Антигоне, Аристофанових Жаба и Плаутове комедије Аулуларија, док наставни програми књижевности у Бугарској делима старог века посвећују знатнију пажњу у односу на наредне епохе. Како се у оквиру наставе Бугарског језика и књижевности светска књижевност штуро изучава само у 8. и 9. разреду, ученици читају митове о Прометеју и Едипу, одломке из Илијаде, Сапфину песму „Љубав”, Софоклову Антигону, као и одломке из Библије (о првобитном греху, Каину и Авељу, Мојсију, али и о Исусу и Богородици и делове Матејевог и Јовановог јеванђеља). Према новом наставном програму матерњег језика и књижевности за гимназије у Словенији, ученици се упознају са Софокловим драмама Антигона и Краљ Едип, Пенелопијадом савремене канадске књижевнице Маргарет Атвуд, али и одломцима из Библије, Гилгамешом, поезијом Сапфе и Катула, еповима Хомера и Вергилија, Софокловим и Еурипидовим трагедијама, односно причама из 1001 ноћи.

Значај књижевности старог века јесте у стварању темеља источних и западних цивилизација, њиховог књижевног развоја и ставова о уметничким, али и општељудским вредностима. Запитаност древног човека над животом, смрћу, љубављу, сновима, грехом и казном, карактерише све светске културе и описује се у делима сваке националне књижевности. Стога упознавање са Епом о Гилгамешу, Хомеровим делима, грчким трагедијама, римским комедијама, античком поезијом и источњачком мудрошћу, представља незаобилазни део формирања ученичке личности и његовог књижевног укуса.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Пијановић 2008: Петар Пијановић. Књижевност и српски језик 1. Београд: Завод за уџбенике.
2. Деретић et al. 2016: Јован Деретић, Злата Бојовић, Марија Митровић. Историја књижевности за I разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
3. Павловић 2012: Миодраг Павловић. Читанка: уџбеник за први разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Klett.
4. Милић–Вучић 2021: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за I разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
5. Јелушић–Бечановић 2007: Божена Јелушић, Татјана Бечановић. Читанка за први разред гимназије – II дио. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Kalezić-Radonjić et al. 2020: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka s elementima teorije književnosti za prvi razred srednjih stručnih škola I–II. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Lešić 2008: Zdenko Lešić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
8. Košutić Brozović 1991: Nevenka Košutić Brozović. Čitanka iz stranih književnosti 1. Zagreb: Školska knjiga.
9. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
10. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
3. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
4. Наставни план и програм за први разред гимназије свих смјерова, 2025: https://www.rpz-rs.org/225/rpz-rs/Nastavni/plan/i/program/za/prvi/razred/svih/smjerova,/novi
5. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
6. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
7. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf
8. Наставни програми Српског језика и књижевности (Српски јазик и литература) за први разред гимназије у Северној Македонији, 2025: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2025/07/NP_Srpski-jazik-i-literatura_I_gimnazisko_finalna.pdf
9. Наставни програм Бугарског језика и књижевности (компонент Литература) за 8. разред општег образовања, 2016: https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_viii_lit.pdf
10. Наставни програм Словеначког језика за средње школе (Učni načrt – slovenščina), 2025: https://share.google/RSQZcUGCdC4QyrspC