Аутор: Саша Адамовић, историчар
Увод
Доналд Трамп, други пут изабран за председника Сједињених Америчких држава у новембру 2024. године, представио је своју нову Стратегију националне безбедности у децембру 2025. године (Стратегија 2025). Ова стратегија представља кључни документ који дефинише приоритете америчке спољне политике, фокусирајући се на принцип „Америка на првом месту”, економску моћ, војну супериорност и борбу против глобалних изазова попут Кине и тероризма. Међутим, посебан нагласак у овој стратегији стављен је на Европу, која се третира не само као савезник, већ и као извор проблема за америчке интересе. Стратегија националне безбедности 2025. године представља радикалан помак у у односу на претходне администрације, критички оцењујући Европску унију (ЕУ), њену имиграциону политику, економску слабост и губитак „цивилизацијског самопоуздања”. Овај документ изазвао је шок у европским престоницама јер је сугерисао да САД више не виде Европу као поузданог партнера, већ као континент на ивици „цивилизацијског брисања”.
У овом есеју анализираће се Трампова Стратегија националне безбедности са фокусом на њен утицај на Европу. Почећу са прегледом историјског контекста, после тога ћу детаљно размотрити кључне елементе стратегије у вези са Европом, реакције европских лидера и шире импликације за трансатлантске односе. Есеј ћу завршити разматрањем будућности Европе у светлу ове стратегије. Циљ је да покажем како Трампова визија не само да мења америчку спољну политику, већ и тера Европу на дубоку интроспекцију и потенцијалне реформе.
Историјски контекст Трампове Стратегије националне безбедности
Да бисмо разумели Стратегију националне безбедности 2025, неопходан је повратак на Трампов први мандат (2017–2021). Тадашња Стратегија из 2017. године имала је „принципијелно реалистички” приступ, са нагласком на ривалство са Кином и Русијом, заштиту америчких граница и економску доминацију. Европа је тада била виђена као савезник, али са примедбама о неравнотежи у оквиру НАТО-а, где су САД носиле највећи део терета одбране. Трамп је јавно критиковао европске земље због недовољног улагања у одбрану, тражећи да достигну 2% БДП-а за војне издатке.
После пораза на изборима 2020. године и повратка 2024, Трампова администрација је ажурирала ову стратегију, узимајући у обзир глобалне промене попут рата у Украјини, растуће напетости са Кином и мигрантске кризе. Датум објављивања Стратегије 2025 долази у тренутку када рат у Украјини још увек траје, док се Европска унија суочава са рецесијом, енергетском кризом и растућим популизмом. За разлику од Бајденове администрације, која је наглашавала мултилатерализам и подршку Украјини, Трампова стратегија је трансакционална: фокусирана је на директне користи за САД, са мањим нагласком на идеолошке савезе.
У контексту Европе, нова стратегија одражава Трампов дугогодишњи скептицизам према ЕУ. Он је неколико пута оптуживао Европу да „искоришћава” САД кроз трговинске дефиците и војну зависност. Стратегија 2025 иде и корак даље, оптужујући европске елите за „подривање политичких слобода”, подржавајући „патриотске европске партије”, попут оних у Немачкој, Француској и Мађарској. Ово представља директно мешање у европске унутрашње послове, што је без преседана у послератној историји трансатлантских односа.
Кључни елементи Трампове Стратегије у односу на Европу
Стратегија 2025 је документ од око 50 страна, али део посвећен Европи је посебно провокативан. Стратегија истиче да Европа губи економску моћ – са уделом у глобалном БДП-у, који је са 25% 1990. године опао на 14% данас – али да је већи проблем актуелна „цивилизацијска ерозија” Европе. Трампова администрација оптужује ЕУ за промовисање имиграционе политике која „трансформише континент и ствара сукобе”, доводећи до „губитка националних идентитета и самопоуздања”. Ово се односи на масовну имиграцију из Африке и Блиског истока, која је, према Стратегији, довела до демографских промена, где неке земље, у наредним деценијама, могу постати „већински неевропске”.
Други кључни аспект је критика НАТО-а. Стратегија сугерише да САД неће више носити главни терет одбране Европе, тражећи од савезника да преузму „примарну одговорност”. Трамп понавља захтев за повећањем војних издатака, али иде и даље, доводећи у питање будућност алијансе ако Европа не промени курс. Стратегија, такође, наводи да „многе европске владе крше основне принципе демократије како би угушиле опозицију”, алудирајући на мере попут цензуре и ограничавања слободе говора у земљама попут Немачке и Француске.
Посебно контроверзан став је према Русији. За разлику од претходних стратегија које су Русију означавале као директну претњу, Стратегија 2025 умањује ову опасност, фокусирајући се на „стабилност” са Москвом. Ово је довело до оптужби да Трамп види Европу као већу претњу од Русије, што је Кремљ поздравио. Уместо тога, Стратегија подржава „патриотске снаге” у Европи, попут АфД-а у Немачкој, Националног окупљања у Француској и Фидеса у Мађарској, видећи их као савезнике у борби против „транснационалних елита”.
Економски, Стратегија наглашава да САД желе „праведне трговинске аранжмане” са Европом, оптужујући ЕУ за „предаторске праксе”. Ово укључује царине на европске производе и притисак да Европа купује америчко оружје. Све у свему, Стратегија 2025 види Европу не као партнера, већ као проблем који треба „решавати” кроз подршку националистима и смањењем америчког ангажмана.
Реакције Европе на Трампову Стратегију
Објављивање Стратегије 2025 изазвало је бурне реакције у Европи. Европски лидери, попут немачког канцелара Фридриха Мерца и француског председника Емануела Макрона, јавно су изразили забринутост, називајући Стратегију „аматерском” и „актом издаје”. Бивши амерички амбасадор у ЕУ описао је Стратегију као „опсцену и неупућену” јер крши 80 година бипартизанске америчке политике према Европи.
У Бриселу, Европска комисија је брзо реаговала, најављујући повећање издатака за одбрану и стварање „Европске одбрамбене уније”. Комесар за одбрану Андриус Кубилиус изјавио је да Европа мора размислити о сопственој „кичми” одбране, без ослањања на САД. Немачка је најавила повећање војске за 50%, док су земље попут Пољске и Балтика тражиле јаче европске гаранције против Русије.
Десничарске странке у Европи, међутим, поздравиле су Стратегију. Лидер АфД-а Алис Вајдел, Марин Ле Пен у Француској и Виктор Орбан у Мађарској видели су је као подршку својим покретима, чак сугеришући сарадњу са Владимиром Путином против „европских демократија”. Ово је појачало поларизацију унутар ЕУ јер се левичарске владе осећају угрожено због америчког мешања. Штавише, Стратегија је подстакла дискусије о европској стратешкој аутономији, укључујући нуклеарну одбрану Француске и Немачке.
Шире импликације за глобалну безбедност
Трампова Стратегија 2025 има далекосежне импликације изван Европе. Смањењем фокуса на Русију, САД сигнализира могући договор са Путином о Украјини, што би могло да доведе у питање европску безбедност. У том случају, Европа би се поделила, а источна Европа би потражила алтернативу НАТО-у.
Према Кини Стратегија је агресивнија, фокусирајући се на економско такмичење, али тражи сарадњу Европе против „предаторских пракси” Пекинга. Међутим, скептичан став према ЕУ могао би ову сарадњу да учини проблематичном.
Глобално, Стратегија промовише изолационизам, са фокусом на западну хемисферу (Венецуела). Ово би могло ослабити мултилатералне институције попут УН и СТО, доводећи до фрагментације светског поретка.
За Европу, импликације су егзистенцијалне. Ако се трендови наставе, континент би могао доживети демографску промену, економски пад и политичку нестабилност, што би ослабило његов глобални утицај.
Закључак
Трампова стратегија националне безбедности, посебно у свом другом мандату изражена кроз документ из децембра 2025. године, представља дубок преокрет у односу САД према Европи, наглашавајући принцип „Америка на првом месту” на рачун традиционалног трансатлантског савезништва. Док је прва Трампова стратегија из 2018. године још увек видела Русију и Кину као ревизионистичке силе и инсистирала на већем доприносу савезника у НАТО-у, нова верзија иде корак даље : оштро критикује европске мигрантске политике, слободе говора, демографије и улогу Европске уније, упозоравајући на „цивилизацијско брисање” континента и подржавајући „патриотске” покрете који се супротстављају актуелном току.
Овај приступ доводи у питање поузданост Европе као савезника, захтева радикално већи буџет за одбрану (5% БДП-а) и сигнализира смањење америчког ангажмана у европској безбедности, уз фокус на западну хемисферу и прагматичне односе са Русијом. За Европу, ово није само изазов – већ позив на буђење: континент мора убрзано јачати сопствене одбрамбене капацитете, продубити стратешку аутономију и превазићи унутрашње поделе како би очувао суверенитет и релевантност у полицентричном свету. Ако Европа не одговори одлучно, ризикује даље слабљење трансатлантског партнерства и већу изложеност спољним претњама. Трампова стратегија, иако контроверзна, може парадоксално послужити као катализатор за снажнију и самосталнију Европу – али само ако се њени лидери суоче са реалношћу без илузија о старим гаранцијама.
Питање је само да ли су актуелне европске елите у стању да спроведу овакву политику.
Остави коментар